Bradić o slobodi medija

Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić istakao je, povodom Svetskog dana slobode medija, 3. maja, da su pritisci na novinare i pretnje medijima nedopustivi, zbog čega se moraju sprečavati i oštro sankcionisati, ali je ukazao i na zloupotrebe slobode, ističući važnost profesionalizma i neophodnost da se medijski poslenici sami organizuju, povedu i konstantno vode esnafsku, paralelnu borbu, kako za status svakog pojedinačnog novinara, tako i za status čitave profesije.

Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić istakao je, povodom Svetskog dana slobode medija, 3. maja, da su pritisci na novinare i pretnje medijima nedopustivi, zbog čega se moraju sprečavati i oštro sankcionisati, ali je ukazao i na zloupotrebe slobode, ističući važnost profesionalizma i neophodnost da se medijski poslenici sami organizuju, povedu i konstantno vode esnafsku, paralelnu borbu, kako za status svakog pojedinačnog novinara, tako i za status čitave profesije.

Napominjući da je sloboda neodvojiva od odgovornosti, Bradić je ukazao u pisanoj izjavi i na složeno pitanje prave definicije slobode medija.

“Šarolika, po svim parametrima, medijska slika Srbije, takvom još više postaje kada se u nju uvede pojam ‘slobode’ kao promenljive varijable. Naročito kada se pod ‘odbranom slobode’ počne podrazumevati odbrana ‘prava’ na nepoštovanje zakonske regulative ili na nepoštovanje svetosti istinitosti informacije”, naveo je Bradić, dodajući da pretnja medijima proizašla iz nerazumevanja ili zloupotrebe pojma slobode, s obzirom da spada u kategoriju “unutrašnjih pritisaka”, često može biti veća od pretnje i samih realnih, objektivnih pritisaka koji dolaze spolja.

Navodeći da su procesi “autocenzure” i “autoanarhije” po smeru suprotni, ali po mehanizmu identični, Bradić je dodao da onako kako autocenzura ometa medijske poslenike da objave informaciju, tako ih “autoanarhija” vodi u produkciju neproverenih, iskonstruisanih i nadasve - neistinitih informacija.

Tako se često dešava paradoksalna situacija i visokog stepena autocenzure i visokog stepena “autoanarhije”, naveo je Bradić, ističući da je pravo rešenje jedino profesionalizam, i to u punom smislu tog pojma, a pre svega na planu definisanja i primene standarda.

Napominjući da su mediji i odraz društva u kojem delaju, i njegovi kreatori, Bradić je konstatovao da je, nažalost, devalvacija vrednosti uzela danak i na medijskom polju, pa se tako i uloga medija kao zastupnika javnosti - u smislu obezbeđivanja toj istoj javnosti istinite i objektivne informacije, ali i ostvarenja uloge ne samo “prenosnika” njenih stavova i raspoloženja prema suštinskim pitanjima, već i “borca” za njihovo ostvarenje - često svodi na puko jednosmerno, i to ne uvek adekvatno, prenošenje mnogo više “ka”, a mnogo manje “od” javnosti.

“Ovde se, svakako, sem pitanja slobode medija da nešto istraže i javnosti predoče, kao i da od javnosti prenesu - postavlja i pitanje efekata. Jasno je da ma koliko kvaliteten bio rad, ukoliko ne daje željene rezultate, posebno ako takvo stanje traje dugo - dovodi do postavljanja pitanja svrhovitosti istog, a samim ti i do pitanja motivacije za njegov nastavak. Ovo u priču uvodi i odnos drugih instanci: policije, tužilaštava i sudova. Ma koliko argumentovani bili prilozi o ‘nekoj, nečijoj, zloupotrebi nečega’, ukoliko to ne rezultira i adekvatnim epilogom - istraživačko novinarstvo će ostati obesmišljeno. Kao što će biti obesmišljeno i nedovoljnom ili lošom argumentacijom”, naveo je Bradić.

Ističući da je sloboda duha, uma i misli osnova svakog zdravog društva, te da su slobodni i nezavisni mediji i novinari conditio sine qua non njenom širenju i jačanju, a permanentna edukacija i povećanje profesionalnih standarda osnovna “oruđa” u tom poslu, Bradić je dodao da svaka sloboda podrazumeva pre svega stalnu težnju, a samim tim i otvoreni proces, što ne znači da ne treba konstantno stremiti dosezanju sve većih dometa, niti znači da je nemoguće dostići u datim uslovima optimalni stepen ostvarenja medijske slobode.

“I u svetu i kod nas, pritisci na novinare i pretnje slobodi i nezavisnosti i medija i novinara su nedopustivi i za svaku su osudu, i svi treba da, i zajedno i pojedinačno, svako u svom delokrugu nadležnosti, radimo na njihovom sprečavanju i oštrom sankcionisanju”, naveo je Bradić.

“Ali, kakve god poteze želeli, tražili ili očekivali od drugih - presudno je da medijski poslenici shvate, da, pre svega, mogu i moraju da se dobro i dovoljno samoorganizuju, da moraju da povedu i konstantno vode esnafsku, paralelnu, borbu kako za status svakog pojedinačnog novinara, tako i za status čitave profesije, jer će novinarima profesija dati onoliko koliko i oni njoj, a samo će znanje, stručnost i profesionalnost, biti dobra brana uplivu nepoželjnog i lošeg kvaliteta, a samim tim i brana snižavanju standarda i obezvređivanju rada onih koji znaju i umeju, a favorizovanju onih koji niti znaju, niti žele da nauče, već nastoje da obrnutim redom vrednosti etabliraju naopake kriterijume”, poručio je Bradić.

Ministarstvo kulture saopštilo je, povodom Svetskog dana slobode medija, da će doprinositi razvoju medijskog pluralizma “promocijom slobodnog protoka informacija, ideja i mišljenja - putem finansiranja medijskih projekata kroz konkurse, unapređenjem prava na informisanje, kao jednog od osnovnih ljudskih prava - kroz zakonodavnu delatnost, apsolutno uvažavajući nezavisnost medija”.

Povodom nerešenih ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, Ministarstvo je apelovalo “na sve koji to mogu, da pomognu da se ovi zločini jednom zauvek reše”.

Rešavanje ubistava novinara već godinama traže i udruženja novinara, navodeći da bez toga nema ni slobode medija.

Srbija je, prema godišnjem izveštaju organizacije Freedom House, među “delimično slobodnim” zemljama, na 83. mestu od ukupno 195 analiziranih, a od zemalja u regionu nešto bolje je pozicionirana jedino od Makedonije i Bosne i Hercegovine, koje dele 103. mesto. Hrvatska je na 81, Crna Gora na 78, a Slovenija je jedina sa prostora bivše Jugoslavije koja je među “slobodnim” zemljama.

Oba novinarska udruženja u Srbiji članovi su Međunarodne federacije novinara (IFJ), koja prvi put ove godine bojkotuje centralnu svečanost UNESCO-a povodom Svetskog dana slobode medija - u znak protesta zbog održavanja konferencije u Kataru, koji ne dozvoljava osnivanje novinarskih udruženja i sindikata.

Povodom svetskog dana slobode medija, UNS je i ove godine pozvao na akciju “Pet minuta gromoglasne tišine”, u okviru koje će - ispred Spomenika čitaocu novina u Pionirskom parku u Beogradu, biti pročitan proglas o pogoršanju profesionalnog i socijalnog položaja zaposlenih u medijima, a samim tim i pada kvaliteta informisanja, koji predstavlja pretnju i demokratskom uređenju društva.

Svetski dan slobode medija, 3. maj, biće obeležen i širom sveta podsećanjem na ubijene novinare i zahtevima za oslobađanje zatvorenih, kao i za prestanak pretnji, pritisaka i drugih represivnih mera.

(SEEcult.org)