Brukova razmišljanja o Šekspiru

Nema granica tome što možemo pronaći kod Šekspira, zapisao je čuveni pozorišni reditelj Piter Bruk u uvodu svoje knjige “Suština milosrđa – Razmišljanja o Šekspiru”, koju su objavili Kulturni centar Beograda (KCB) i izdavačka kuća Klio, u prevodu Đorđa Krivokapića.

“Ovo nije delo za univerzitet. Pokušavam da ne držim predavanje o Šekspiru. Ovo je niz impresija, iskustava i privremenih zaključaka”, ističe Bruk (93), koji je u dugoj i plodnoj karijeri čak 18 puta režirao Šekspirove komade.  

Na promociji Brukove knjige 17. maja u Galeriji Artget KCB-a urednik Kliove edicije Ars scena, reditelj Nebojša Bradić, rekao je da to izdanje “otkriva put koji je majstor-reditelj trasirao režirajući Šekspirove drame” i da ta zbirka eseja postavlja pitanja ko je bio čovek koji je napisao Šekspirova dela, zašto Šekspir nikada ne zastareva, kako da glumci pristupe Šekspirovom stihu…

“Vraćajući se dramama koje je nekada briljantno režirao, kao što su ‘Kralj Lir’, ‘Tit Andronik’ i, naravno, ‘San letnje noći’, 90-godišnji Piter Bruk daje precizne odgovore. Ova kratka, ali neizmerno pametna knjiga omogućava unutrašnji pogled koji osvetljava odnos velikog svetskog reditelja prema najvećem svetskom piscu. Brukov genije, odmerenost i duhovitost sjaje na svakoj stranici ‘Suštine milosrđa’”, izjavio je Bradić.

Kako je dodao, Bruk se bavio Šekspirom od detinjstva. Kao dečak je režirao lutkarsku igru koju je izvodio za porodicu i prijatelje pod naslovom “Hamlet od Viljema Šekspira i Pitera Bruka”. Sam je pravio lutke, vukao konce i govorio stihove svih likova, a kada bi se predstava završila, želeo je da ponovo započne celu stvar, ali sa promenjenom verzijom.

Opisujući Brukove profesionalne režije, Bradić je posebnu pažnju posvetio predstavi “San letnje noći”, koja je 1972. godine gostovala širom sveta, pa i u Beogradu na šestom Bitefu.

Bruk je svojim pristupom “Snu letnje noći”, najradikalnijoj od njegovih postavki Šekspirovih drama, stvorio “nešto što će inspirisati pozorišne stvaraoce i ostati u svesti publike više od četrdeset godina”, ocenio je Bradić.

Na promociji je prikazan insert iz “Filmskih novosti”, snimljen 1957. godine, kada je predstava “Tit Andronik”, u Brukovoj režiji, gostovala četiri večeri u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Tog gostovanja prisetio se pozorišni doajen Dejan Mijač.

“Bio sam još student režije. Nismo mogli da verujemo - Lorens Olivije i Vivijen Li pred nama. Kao da su bogovi sišli na zemlju. Ali mene je fasciniralo još nešto – scenografija čiji su se elementi na originalan način otvarali i pretapali pokazujući kako je Šekspir jedan nezaustavljivi tok na sceni”, rekao je Mijač.

Pre Bruka, kako je dodao, smatralo se da je dovoljno samo dobro izgovoriti Šekspira na sceni i da će se on sam izboriti za sebe.

“Bruk me je opčinio na prvi pogled, zahvaljujući njegovoj genijalnosti, a tu opčinjenost ‘zarađivao’ je svakim sledećim projektom Šekspira. Sve novost za novošću, sve jedna neverovatna stvar za drugom, sve do čuvenog ‘Sna letnje noći’. Sećam se odlično te predstave. Ona je izranjala iz jednog potpuno novog habitusa. To je bila toliko novina, kao da je, na primer, klasični kineski teatar izvodio Šekspira. Bruk je to umeo da uradi”, istakao je Mijač.

Mijač je dodao da je Šekspir vrhunac britanske, pa i svetske misli, a da je “Bruk bio žrec, osećao se kao da je odabran da bude instrument koji će preneti taj glas”.

Profesorka anglistike na Univerzitetu u Beogradu Zorica Bečanović Nikolić rekla je da je “Suština milosrđa” knjiga koju bi “želela da pokloni svakome koga poznaje, a ko razmišlja o umetnosti, o pozorištu, o estetici, književnosti, ali i svima onima koji intenzivno žive”.

“Ovo nije samo knjiga o Šekspiru, ovo je knjiga jednog dubokog čitanja, vrlo lična, promišljena i pre svega proživljena. Ovo je knjiga o jednom proživljenom shvatanju umetnosti. Svaki esej nosi jednu ključnu misao, estetski ili filozofski uvid na dubok, a neopterećujući način”, ocenila je Zorica Bečanović Nikolić.

V.d. direktora KCB-a Gordana Goncić istakla je da je Bruk “smatrao da je vrhunsko pozorište – neposredno pozorište”.

“A čitajući ovu knjigu, mi nekako imamo utisak da neposredno sa njim razgovaramo – kao da ga slušamo, što je dragocena prilika za svakoga od nas kada je u prisustvu takvih velikih umova”, rekla je Gordana Goncić, navodeći da je Brukova “naizgled mala, ali divna i značajna knjiga”, objavljena u ediciji “Sam(a) svoj pokret” KCB-a.

U promotivnom materijalu navodi se da “Suština milosrđa” predstavlja i “suštinu svega što je Piter Bruk naučio u svom životu”, kao i da “u svojim intrigantnim detaljima o pozorišnoj istoriji autor pruža veliko zadovoljstvo i zabavu budućem čitaocu”.

(SEEcult.org)