Burne reakcije na makedonski konkurs za kulturu, najava poništenja

Rezultati konkursa Ministarstva kulture Makedonije za finansiranje projekata od nacionalnog interesa u 2019. godini izazvali su burne reakcije javnosti, uz protestne najave ostavki pojedinih članova Saveta za kulturu, negiranje ministra Asafa Ademija da je vršio bilo kakav pritisak na članove komisija, ali i najavu premijera Zorana Zaeva da će deo konkursa biti poništen i da će nove odluke biti “još transparentnije”.

Povodom burnih reakcija na rezultate konkursa, koji su objavljeni 8. februara na sajtu Ministarstva kulture, premijer Zaev izjavio je u kasnim večernjim satima TV24 da će odluka biti poništena i objavljena, osim za nacionalne institucije – gde nema reakcija, a to su domovi kulture. “Ovde su napravljene fer raspodele, ali za sve druge aplikante odluka će biti poništena i biće ponovo doneta”, izjavio je Zaev, pozivajući se na volju građana.

“Da ne zaboravimo! Rekli smo da slušamo građane. Građani su danas reagovali. Imaju argumente Ministarstvo kulture i komisije za kulturu. Ali, imaju i građani. Zato će još transparentnije odluke doneti sama Komisija za kulturu pri Ministarstvu kulture i nema žurbe - mi postojimo za građane. Odluke će biti donete na još transparentniji način i gledaćemo da zadovoljstvo bude što je više moguće”, obećao je Zaev.

Premijer se posebno osvrnuo i na reakcije Skopskog džez festivala i OFFesta, međunarodno relevantnih manifestacija koje nisu dobile sredstva – za razliku od lokalnog festivala u Tetovu, recimo. Zaev je rekao da je smešno i tragično što “Džez festival nije podneo nijedan dokument” po proceduri, što je direktor SJF-a i OFFesta Oliver Belopeta demantovao.

“To je kompletna laž! Nije moje da pretpostavljam ko je od njegovih najbližih saradnika preneo takvu ‘informaciju’, iako to ne bi bilo daleko od istine”, objavio je na Fejsbuku Belopeta, koji je prethodno naveo da je rezultate Godišnjeg programa podrške primio sa gorkim ukusom, ali da nije mnogo iznenađen, imajući u vidu sastav Ministarstva kulture. Jedino što mu preostaje, kako je naveo, je ulaganje žalbe, a krajnja opcija je ukidanje dva festivala. Belopeta je najavio da će tražiti preispitivanje odluke ministra i izuzimanje komisije za muzičko-scensku delatnost koja je, prema njegovim saznanjima, radila nepravilno i nezakonito, te je nejednako tretirala aplikacije SJF-a i OFFesta u odnosu na druge.

Pre obraćanja Zaeva, burne reakcije na Godišnji program za podršku projektima u kulturi prokomentarisao je i ministar kulture Asaf Ademi, koji je poručio sa službenog puta u Berlinu da je sve odluke doneo na predlog stručnih komisija i da ni u jednom slučaju nije vršio bilo kakav pritisak za izbor projekata.

Navodeći da sa “velikom pažnjom prati kritike, reakcije, hvale i predloge”, Ademi je na svom Fejsbuk profilu naveo i da je u stalnom kontaktu sa članovima komisija i pravnom službom Ministarstva, te da će zajedno odlučiti o sledećim koracima. Ujedno, Ademi je istakao da njegov moto: “Kultura za sve” nije zasnovan na bilo kakvim etničkim, političkim ili verskim predrasudama.

“Ja nisam od onih političara koji na funkciju gledaju kao na oruđe za lično bogaćenje. U proteklom periodu sam se mnogo trudio da obezbedim transparentnost, borbu protiv korupcije i da ne pravim bilo kakve razlike među građanima države. Za mene politička funkcija ministra nije sveta”, naveo je Ademi, funkcioner Pokreta Besa, koji je na postao ministar kulture u junu 2018. godine, kada je zamenio na tom mestu Roberta Alađozovskog u okviru rekonstrukcije makedonske vlade i proširenja vladajuće koalicije radi jačanja parlamentarne većine.

Prema rezultatima konkursa, Ministarstvo kulture odlučilo je da podrži 2.781 projekat od ukupno 5.560 prijavljenih.

U znak protesta zbog načina na koji su raspodeljena sredstva za projekte, pozorišna rediteljka Zoja Buzalkovska podnela je ostavku, poručujući u pismu Zaevu da je stavio kulturu “pod tačku razno” i žrtvovao je.

“Kada god je potrebno ‘trgovati’ odlukama i glasovima, prvi posegnete za kulturom i obrazovanjem! To samo govori o tome koliko Vi i ne shvatate njihovo ogromno, suštinsko značenje za jednu državu, a posebno za našu, koja pretenduje da bude deo široke evropske porodice”, navela je Buzalkovska u pismu Zaevu, koje je objavila i na društvenim mrežama.
“Ministru kulture koga ste izabrali imam samo da poručim da nemam nameru da mu pišem poseban dopis – dajem ostavku u Savetu za kulturu, Vaše savetodavno telo, koje praktično ne postoji, budući da Vam ne trebaju saveti, Vi sve znate i sami”, poručila je premijeru Zoja Buzalkovska, profesorka glume na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju i aktivna učesnica Šarene revolucije koja je prethodila formiranju vlade Zaeva.

Glumac i nekadašnji direktor Dramskog teatra Sašo Tasevski, takođe aktivista Šarene revolucije, pozvao je nealbanske kulturne institucije da bojkotuju Ministarstvo kulture, odnosno vrate skromna dodeljena sredstva.

“Direktori pozorišta i drugih institucija kulture… Makedonci, Turci, Romi, Boršnjaci, Vlasi. Ako vam je ostalo bar malo prkosa i dostojanstva, bojkotujte sredstva dodeljena za projekte 2019. godine koja su manja nego prethodne godine zbog diskriminatorske podele po albanskom etničkom ključu. To divljanje mora da se okonča. Bojkot. Vratite im pare. Predstave pravite na goloj sceni. Ovako se ne gradi društvo. Ovo je aparthejd”, poručio je Tasevski na Fejsbuku.

Pojedini teatri sa višedecenijskom tradicijom dobili su, kako su preneli makedonski mediji, smešne budžete od 500.000 dinara (1 evro oko 61,6 denara) – koliko je odobreno na primer Veleškom teatru za “Arapsku noć”, dok je novo pozorište u Gostivaru dobilo podršku za tri projekta, od kojih je najmanji iznos 1,35 milion denara.  

Teatar Komedija, kako je objavila glumica Tanja Mickov, dobio je 2,7 miliona denara za tri predstave, a Tetovski i novoosnovani teatar u Gostivaru dobili su gotovo dvostruko više za isti broj projekata.

Prema objašnjenju Ministarstva kulture, samo četiri profesionalna teatra imaju produkcije predstava na albanskom jeziku, dok je deset nacionalnih teatara na makedonskom. Albanski teatar tako je dobio 6,4 miliona denara i povodom otvaranja renovirane zgrade, kao što je slučaj i sa gostivarskim teatrom, koji treba svečano da započne rad.

Koreografkinja Risima Risimkin takođe je reagovala zbog izostanka podrške za Skopski plesni teatar, jedinstvenu nezavisnu kompaniju za savremeni ples u Makedoniji.

Nezadovoljni su i u Nacionalnom ansamblu za narodne igre i pesme “Tanec”, koji je dobio 150.000 denara za novu koreografiju, dok je novoformirani Nacionalni ansambl za albansku igru i pesme dobio za jedan projekat 800.000.

Među festivalima koji su dobili znatno manju podršku je i skopski Taksirat, kojem je odobreno 500.000 denara – koliko je dobilo i udruženje Elizium za koncert sa mladima u Tetovu. Takođe, Džez festival Kumanovo dobio je samo 200.000 denara, dok je Džez-fest u Tetovu dobio 1,5 milion.

I produkcijska kuća Avalon je izrazila nezadovoljstvo rezultatima konkursa, navodeći da čeka zvanično obaveštenje Ministarstva kulture da Makedoniji nisu potrebni koncerti Stinga, Lenija Kravica, Erosa Ramacotija, Toma Odela, Gorana Bregovića, festival Ohrid Calling…

Nelogičnosti su primetne i u oblasti vizuelnih umetnosti, gde je Centar za savremenu umetnost u Skoplju dobio svega po 55.000 denara za projekte “Urbane umetničke akcije” i “10 izložbi umetnika u mobilnoj/montažnoj galeriji”, dok je Evropski centar za razvoj, toleranciju i saradnju u Gostivaru dobio 300.000 dinara za projekat “Evropium”.

U oblasti interdisciplinarnih delatnosti novoosnovani Kulturno-socijalni prostor Centar-Jadro dobio je za godišnji program 400.000 denara, dok je Udruženje za turizam, ekologiju, sport i kulturu Soleina u Tetovu za projekat “Kult-ar Tetovo” dobilo 700.000 dinara.

Asocijacija nezavisne kulturne scene Jadro dobila je 400.000 denara za projekat “Učestvujemo, zastupamo, menjamo” (demokratizacija i decentralizacija javnih prostora i javnog dobra preko novog modela institucija javno-civilnog partnerstva).

Među podržanima je i preduzeće za marketing i konsalting “Nju media marketing” koje je dobilo 1 milion denara za kampanju za smanjenje upotrebe mobilnih telefona i tableta među decom i mladima. Takođe, podržan je i projekat “Sajam kose” Makedonske frizerske asocijacije, za koji je odobreno 250.000 denara.

Prema navodima Ministarstva, prilikom odlučivanja o godišnjim konkursima vodilo se računa o prioritetima i potrebi podrške projektima i aktivnostima koji “stimulišu kreativnost i umetnički potencijal svih građana Makedonije, nezavisno od njihove etničke, verske, ideološke, političke, socijalne, rodne i starosne pripadnosti”.

Podržani su, kako je navedeno u obrazloženju, dobro argumentovani projekti, koncipirani sa kvalitetnim umetničkim sadržajem, projekti kojima se neguje i podstiče kulturna raznolikost, umetničko stvaralaštvo i kulturni razvoj. Značajna podrška data je projektima preko kojih se promovišu jednake mogućnosti za sve (multikulturne vrednosti u društvu, rodna ravnopravnost, inkluzija lica sa posebnim potrebama, socijalno ugroženih grupa itd). Godišnji program za 2019. godinu, kako je navedeno, reflektuje i prioritete Ministarstva kulture koji se odnose na odgovarajuću zaštitu i promociju kulturnog nasleđa u skladu sa savremenom evropskom praksom, jačanje nezavisnog kulturnog sektora, promociju i plasman kulture Makedonije na međunarodnom nivou, kao i na realizaciju kapitalnih projekata i investicionih ulaganja u Skoplje i druge gradove.

Kategorije, prioriteti, kriterijumi i merila na osnovu kojih su ocenjivani projekti po oblastima delatnosti bili su sadržani u prijavi koja je sastavni deo konkurs, a prvi put je uvedeno vrednovanje projekata na osnovu bodovanja koje je, kako je tvrdi Ministarstvo, obavljeno transparentno i objavljeno zajedno sa podržanim projektima.

Komisijama su predsedavali Leonora Sejdiu (interdisciplinarna delatnost), Pleurat Gaši (folklor, muzičko-scenska), Berton Sulejmani (izdavačka), Petar Arsovski (dramska), Trajče Blaževski (vizuelne umetnosti), Mile Velčovski (nepokretno kulturno nasleđe), Mila Šurbanovska (muzejska delatnost i nematerijalno kulturno nasleđe), Vildanie Idrizi (bibliotečka delatnost).

(SEEcult.org)