Čehov i Čehovi
Jubilej Antona Pavloviča Čehova, 150-godišnjica rođenja obeležen je na 14. Festivalu arhivskog filma u Belim Stolbama kraj Moskve, ali nije bio posvećen nekom od 245 filmova snimljenih prema njegovim delima, već je održana retrospektiva ostvarenja njegovih potomaka. Iako Čehov nije imao dece, pokazalo se da ima nekoliko nosilaca njegovog slavnog prezimena, koji su se pritom bavili filmskom umetnošću.
Jubilej Antona Pavloviča Čehova, 150-godišnjica rođenja obeležen je na 14. Festivalu arhivskog filma u Belim Stolbama kraj Moskve, ali nije bio posvećen nekom od 245 filmova snimljenih prema njegovim delima, već je održana retrospektiva ostvarenja njegovih potomaka. Iako Čehov nije imao dece, pokazalo se da ima nekoliko nosilaca njegovog slavnog prezimena, koji su se pritom bavili filmskom umetnošću.
Istina, bio je samo jedan direktni potomak porodice Čehova - piščev sinovac Mihail Aleksandrovič Čehov Miša, legendarni glumac Prvog studija Hudožestvenog teatra. Prema njegovom glumačkom sistemu dugo vremena obučavane su i zvezde Holivuda.
Igrom sudbine, prva žena Mihaila Aleksandroviča Čehova bila je imenjakinja supruge velikog pisca - ime joj je takođe bilo Olga (Kipner-Čehov).
“Olja je nameravala da podeli sa mnom moju slavu, da doda svome moje prezime”, govorio je Mihail Čehov. Može se ipak diskutovati o tome čija je slava u određenom momentu bila veća. Istina, da bi ostvarila glumačku karijeru, Olga je ostavila u Rusiji čuveno prezime bivšeg muža, ali se ipak mora priznati da je postala poznata blagodareći isključivo svojoj lepoti, ispoljavanju životne energije i sklonosti prema avanturama. Pobegavši od Građanskog rata i rušenja Rusije, našla se u Nemačkoj, gde je videla kinematograf i zaželela da glumi u filmu.
Tokom dugogodišnje karijere snimila je više od 150 filmova u kojima je blistala punom lepotom i sjajem super zvezde punih 30 godina. U sećanju bioskopske publike ostale su “Crvene orhideje”, “Opasno proleće”, “Ljubavni doživljaji”, “Očima žene”...
Kada se 20-ih godina prošlog veka u Nemačkoj pojavio tamo potpuno nepoznati Mihail Čehov, Olga je već bila slavna filmska diva. Ona je Miši pomogla da uđe u svet zapadnog filma tako što se prvi i jedini put u svojoj karijeri prihvatila režije, snimajući melodramsku komediju “Rob svoje ljubavi”, jedan od poslednjih nemačkih filmova epohe nemog filma, u kojoj je igrao i Miša Čehov.
Takav zaokret sudbine niko nije očekivao, jer Olga, prema sopstvenom priznanju, osim vežbanja sa Mišom, nikakve škole nije imala.
Na moskovskom festivalu “Čehov i Čehovi” prikazana je, između ostalog, i melodrama “Očima žene” snimljena 1942. godine o ljubavi mlade aristokratkinje i oženjenog diplomate.
Zadivljujuće je što u crno-sivom sumraku starinskih filmova, i pored klišeiranih sižea, afektivnih dijaloga i nesigurne režije, prosijavaju neobična darovitost Mihaila Čehova i neodoljiva Olgina privlačnost. Ona nije imala veliki glumački dar, ali je zato zračila sjajem velike zvezde. Za nju su govorili da je izumila večnu mladost. Istina, vremenom je recepte večne mladosti sa uspehom počela da prodaje u svojoj firmi “Kozmetika Olge Čehove”.
Među obožavaocima i pokroviteljima Olge Čehov 30-ih i 40-godina bio je i Adolf Hitler, ali zvezdi Trećeg rajha to nije nimalo smetalo da gaji nežne i prijateljske odnose i sa Lavrentijem Berijom, postavši super tajni agent NKVD-a.
Kružile su i priče da je imala udela i u pripremanju atentata na Hitlera. Ta tvrdnja se zasnivala na pretpostavci da je preko svojih veza mogla naći mogućnost da izvršiocima atentata pomogne da prodru u Hitlerovo najbliže okruženje.
Filmska umetnost privlačila je i njenu kćerku, koja je na krštenju dobila majčino ime, iako su je još od detnsjtva zvali Ada - u čast voljene tetke, majčine sestre. Ada Čehova je takođe mnogo snimala, pojavila se s majkom i u filmu “Očima žene”, ali je nije pratio tako neverovatan uspeh kao majku. Njena lepota je bila hladna i nije uzbuđivala gledaoce.
Adin život se tragično završio - poginula je u avionskoj nesreći 1966.
Njena kćerka iz prvog braka sa ginekologom Vilhelmom Rustom, sledeći baku i majku, takođe je postala glumica i odrekavši se očevog prezimena, na ekranu je postala Vera Čehova. Znamenito prezime joj je davalo šansu za sticanje uspešne karijere, što je uveliko iskoristila.
Na “Belim Stolbovima” prikazan je nemački film “Hleb ranih godina” iz 1962. Snimljen prema povesti Henrika Bejla, koji je podsećao na francuski “novi talas”.
Vera Čehova svojom “neovdašnošću”, visokim jagodicama i kosim očima, ličila je na Tatjanu Samojlovu, pa joj rusko prezime koje je uzela, očigledno “dobro pristaje”, preneli su ruski mediji sa 14. festivala arhivskog filma u Belim Stolbama.
Filmovi na festivalu “Čehov i Čehovi” su iz depoa Ruske kinoteke, koja poseduje i većinu filmova snimljenih prema njegovim delima.
Branko Rakočević
