Digitalna istorija na filmskom platnu
Projekat “Digitalna istorija”, koji spaja umetnosti sa tehnologijom, predstavljen je 13. juna u Kombank dvorani u čijim će se bioskopskim salama uoči projekcija na redovnom repertoaru prikazivati jednominutne vinjete s fragmentima filmske istorije i delima likovne umetnosti iz fondova Jugoslovenske kinoteke, Filmskih novosti i Narodnog muzeja.
Cilj projekta je promocija kulturnih sadržaja na inovativan način, tako što će digitalizovana baza umetničkih dela biti pedstavljena najširoj publici. Na taj način jesenas je već započela prezentacija bisera iz kolekcije Narodnog muzeja, izjavio je direktor Kombank dvorane Igor Stanković, izražavajući zahvalnost Ministarstvu kulture i informisanja Srbije na podršci, kao i zadovoljstvo što se projektu sada priključuju Jugoslovenska kinoteka i Filmske novosti.
Podsetivši da je 13. juna pre 62 godine otvorena Dvorana Doma sindikata, sada Kombank dvorana, Stanković je najavio proslavu “rođendana” za 29. jun.
Projekat “Digitalna istorija”, kako je rekao, spaja kulturno nasleđe te ustanove i institucija koje se bave arhiviranjem i čuvanjem najvrednijih umetničkih dela naše baštine. To je dobar način da se školarci i srednjoškolci, koji čine najbrojniju bioskopsku publiku, edukuju na temu istorije srpskog filmskog nasleđa i likovnih i umetničkih dela, ali je projekat namenjen i svim ljubiteljima istorije i umetnosti, izjavio je Stanković.
Povodom jubileja Jugoslovenske kinoteke – 70 godina od osnivanja, u narednih nekoliko nedelja biće emitovane vinjete o istorijatu, fondovima i aktivnostima Kinoteke. Nakon tog perioda sledi emitovanje vinjeta s fragmentima filmske istorije.
Pomoćnik ministra kulture zadužen za digitalizaciju Dejan Masliković zahvalio je Stankoviću na ideji i na podršci koju pruža Ministarstvu u promociji kulture, kao i Kinoteci i Filmskim novostima što su se uključile u projekat.
“Proces digitalizacije u Srbije se odvija sada već u zakonskim okvirima, kao obaveza ustanova i kao proces koji je satavni deo rada svih zaposlenih u ustanovama kulture, a sve u cilju promocije i očuvanja bogatog kulturnig nasleđa koje naše ustanove baštine. Ono što poseduju Jugoslovenska kinoteka i Filmske novosti, kao i kulturno nasleđe, istorijsko i umetničko Narodnog muzeja, koje će biti ovde prezentovano u digitalnoj formi, jeste nešto najdragocenije što Republika Srbija ima u svom vlasništvu”, izjavio je Masliković.
Napominjući da kultura i umetnost nisu više samo eksponati koji se pokazuju u određenim prostorijama ili se vide na fotografijama, u monografijama, Masliković je istakao da “korišćenjem savremene tehnologije možemo sa promocijom kulturnog nasleđa da dođemo do svakog građanina - kroz bioskopsku mrežu, kroz kablovske distributere, mobilne uređaje”.
“Koristimo prednosti savremene tehnologije, digitalizaciju, digitalne objekte koji se stvaraju u našim ustanovama kulture, da kultura bude dostupna svim građanima, da rad ovih ustanova bude transparentan i da svi znamo šta je to što mi baštinimo i čuvamo i što čini naš kulturni identitet”, rekao je Masliković, dodajući da Ministarstvo kulture i informisanja podržava i druge projekte koji se odnose na prezentaciju kulturnog nasleđa korišćenjem savremenih tehnologija.
Direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić izjavio je da pozdravlja svaki vid afirmacije digitalizacije, odnosno digitalne restauracije domaćeg filmskog i uopšte kulturnog nasleđa.
“Mislim da je za veliku pohvalu što je Ministarstvo kulture prepoznalo potrebu da dođemo do najšire publike, da na mesta gde ona to i očekuje i ne očekuje uđemo sa informacijama koje će da afirmišu ono što radimo i, nadam se, privuku posetioce, pre svega one mlađe. Nadam se da će se zainteresovati i za filmove koji nisu nastali ove ili prošle godine, da će naći inspiraciju u istoriji pokretnih slika ovih prostora, koja ne podrazumeva samo igrane filmove, već predstavlja slike naše istorije”, rekao je Pantelić.
Kako je ocenio, to što će se u narednih nekoliko nedelja uoči bioskopskih filmova prikazivati kratki filmovi o nastanku, trajanju i uspesima Kinoteke “ima smisla, s obzirom da institucije koje se bave očuvanjem nasleđa takođe zaslužuju svoju afirmaciju, isto kao i ono što je razlog njihovog postojanja, a to su u slučaju Kinoteke pokretne slike”.
Pantelić je pohvalio ovaj potez Kombank dvorane, kao i ukupan program u kojem su izuzetno prisutni i filmovi evropskih zemalja i tzv. malih kinematogafija, kao i ostvarenja srpske produkcije, kojima nije jednostavno da se takmiče sa svetskim blokbasterima.
Direktor Filmskih novosti Vladimir Tomčić izjavio je da je za tu ustanovu čast da učestvuje u ovom projektu sa onim što ima i što radi.
“Ovo je lep i čudan spoj najmodernijeg, jer digitalizacija jeste nešto novo i moderno, i nečega što je istorija, sećanje. To je vrednost i čini sve ovo što radimo još interesantnijim”, rekao je Tomčić, dodajući da su Filmske novosti, uz Kinoteku, čuvari sećanja i svedoci istorije.
“Siguran sam da će ove projekcije nama starijima izazvati nostalgiju i izuzetne emocije, a da će mladima biti interesantno da vide koliko je neverovatnih događaja bilo, koliko je značajnih ljudi prošlo kroz našu zemlju, kroz Beograd u poslednjih 50-60 godina”, rekao je Tomčić.
"Digitalna istorija" će obuhvatiti veliki broj restauriranih arhivskih filmova i umetničkih dela, navodi se u saopštenju Kombank dvorane.
Projekat je koncipiran tako da će na bioskopskom platnu biti predstavljeno jedno digitalno restaurirano ili digitalizovano umetničko delo praćeno pričom naratora ili u izvornom tonskom zapisu, koji ima za cilj da delo približi posmatraču i edukuje publiku o istoriji i srpskom kulturnom nasleđu i savremenom stvaralaštvu.
Oživljavanjem umetničke slike kroz narativnu priču na filmskom platnu stvara se veza između ljubitelja filmske i likovne umetnosti, dok se iz filmskih arhiva najvredniji i najočuvaniji snimci digitalno restauriraju i vraćaju bioskopskoj publici u novom edukativnom i kreativnom obliku.
Likovno umetničko delo praćeno naracijom se posmatraču čulno približava, čime budi još veće interesovanje za prikazano delo.
Neočekivanim pojavljivanjem eksponata na bioskopskom platnu neposredno pre početka filmske projekcije, gledalac se uvodi u svet umetnosti kroz jedinstven zvučni, audio i video doživljaj. Koristi se samo minut gledaočeve pažnje kako bi se ostvario snažan utisak i doživljaj umetnosti.
Cij projekta je da se arhiviraju i sačuvaju dela filmske, likovne i tekstualne umetnosti i da se posetiocima bioskopa omogući da se na inovativan način susretnu sa skoro zaboravljenim primercima umetnosti.
(SEEcult.org)