Fajnsova zahvalnost i apel
Zvezda 39. FEST-a, britanski glumac i reditelj Rejf Fajns (Ralph Fiennes), zahvalio je vlastima Beograda i Srbije na podršci prilikom snimanja njegovog filma “Koriolan”, ali je pozvao nadležne i da uvedu poreske olakšice u oblasti kinematografije. “Pozivam vlasti da razmisle o poreskim olakšicama, kao što postoje svuda u svetu. Mi ih nismo dobili, ali pozivam ih da to učine u budućnosti”, rekao je Fajns 25. februara u Sava centru, gde je prethodno pozdravio novinare i na ranoj jutarnjoj projekciji “Koriolana”, kojim svečano počinje 39. FEST.
Zvezda 39. FEST-a, britanski glumac i reditelj Rejf Fajns (Ralph Fiennes), zahvalio je vlastima Beograda i Srbije na podršci prilikom snimanja njegovog filma “Koriolan”, ali je pozvao nadležne i da uvedu poreske olakšice u oblasti kinematografije.
“Pozivam vlasti da razmisle o poreskim olakšicama, kao što postoje svuda u svetu. Mi ih nismo dobili, ali pozivam ih da to učine u budućnosti”, rekao je Fajns 25. februara u Sava centru, gde je prethodno pozdravio novinare i na ranoj jutarnjoj projekciji “Koriolana”, kojim svečano počinje 39. FEST.
Fajns igra i naslovnu ulogu u filmskoj adaptaciji drame “Koriolan” Viljema Šekspira, kojom ukazuje na višeslojnost ljudske ličnosti - kroz priču o ratniku koji je istovremeno i dželat, i junak, i žrtva.
Radnja filma, koji je sniman većim delom u Beogradu i Pančevu, događa se u savremeno doba, ali uz dijaloge iz originalnog Šekspirovog teksta koji je napisan, kako se pretpostavlja, oko 1607. godine.
Beograd je u “Koriolanu” pretvoren u Rim, a srpski parlament u rimski Senat. U epizodnim ulogama pojavljuju se Slavko Štimac i Dragan Mićanović, a film sadrži i neke od antologijskih arhivskih snimaka iz novije istorije Srbije, poput petooktobarskih demonstracija 2000. godine i gužve prilikom deljenja besplatnog hleba 90-ih.
Fajns je zahvalio na pomoći ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću i Specijalnoj antiterorističkoj jedinici, kao i gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu, ali i građanima Beograda i posebno Pančeva, koji su “imali strpljenja” za vreme snimanja ratnih scena.
“Imali smo sjajnu podršku. Voleo bih ponovo da radim ovde i da nastavimo kreativno partnerstvo”, rekao je Fajns, koji je snimao “Koriolan” u Beogradu od marta do maja prošle godine, a sada se, kako je naveo, vraća sa pomešanim emocijama.
Prema njegovim rečima, pomalo je tužan, jer je to “sjajno vreme završeno”.
“Mešaju se sreća i tuga”, rekao je Fajns, koji je pre desetak godina glumio Koriolana u pozorištu u Londonu, u predstavi u režiji Džonatana Kenta i tada je i dobio ideju o filmskoj adaptaciji tog komada za koju je scenario napisao Džon Logan.
Koriolan je rimski ratni heroj, čiji ekstremni stavovi izazivaju masovnu pobunu, pa ga proteruju iz Rima. Odriču ga se i političari, kao i njegova majka Volumnija, koja se ponosila njegovim ratnim podvizima, a čiji je lik odlično docarala Vanesa Redgrejv. Koriolan nudi zato usluge dugogodišnjem protivniku Tulu Aufidiju, koga tumači Džerad Batler, i kreće sa njim na Rim kako bi se osvetio. U poslednjem trenutku prihvata apel majke da pristane na mir, što Aufidije smatra izdajom…
Prema rečima Fajnsa, Koriolana je stavio u današnje vreme da bi se publika što lakše povezala sa Šekspirom.
“Smatram da smeštanje price u savremeno vreme, da je to ono što će ukoreniti tu priču i povezati je sa savremenom publikom”, rekao je Fajns, dodajući i da je “jeftinije snimiti film sa savremenim kostimima”.
Povodom izbora Srbije za mesto snimanja, Fajns je rekao da su u opciji bile i Rumunija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina, ali mu je za Rim trebao veliki grad - metropola.
Beograd mu se, kako je naveo, učinio “daleko najboljim za to”.
“To je jedan moćan grad, daleko najbolje do svega što smo gledali”, rekao je Fajns, koji je pojedine scene, osim u Skupštini Srbije, snimio i na beogradskim pijacama, savskom pristaništu, hotelu “Jugoslavija” razrušenom u NATO bombardovanju...
Fajns je rekao i da priča o rimskom ratniku Kaju Marciju Koriolanu ne predstavlja osvrt na ratove na ovim prostorima, već je “priča o građanskom ratu koji ne može da se završi, bilo gde i bilo kad”.
Upitan da li ima neku poruku za današnje političare, s obzirom na to da “Koriolan” obrađuje i večna pitanja rata, borbe za vlast i političke manipulacije narodom, Fajns je rekao da Šekspir nije poslao jednostavnu poruku i da su to sve teme o kojima publika treba da razmišlja.
“Film je čista drama kako jadan čovek može da bude. To je priča koja ne ostavlja mnogo nade i ja sam osećao beznađe zbog te disfunkcionalnosti ljudskog roda”, rekao je Fajns.
“To je priča kako je jadno biti čovek”, dodao je Fajns, čiji je film imao svetsku premijeru u takmičarskom programu proteklog 61. Berlinala.
Prema rečima Fajnsa, u Berlinu su bile povoljne reakcije, jer je “posle filma bila tišina, što znaci da je publika osetila film”.
U Londonu su takođe bili zadovoljni, dodao je Fajns, ističući i da je uživao u poslu reditelja i saradnji sa producentima i glumcima.
U glumačkoj ekipi je, inače, i Dan Tana, Srbin po poreklu i vlasnik jednog od najpoznatijih holivudskih restorana, čija je ćerka Gabrijela Tana producentkinja filma “Koriolan”, uz samog Fajnsa.
Gabrijel Tana rekla je da je sarađivala i ranije sa Fajnsom, a izrazila je zadovoljstvo ulogom svog oca. Fajns je dodao na to da je znao da Dan Tana “može da bude dobar senator”.
Iako je snimanje filma “Koriolan” bilo planirano za 2009. godinu, planovi su privremeno odloženi zbog teškoća u vezi sa finansiranjem. U projekat su se potom uključili producenti Gabrijel Tana, Džulija Tejlor Stenli i Kolin Vajns, kao i producentska kuća Ajkon.
Gabrijel Tana zahvalila je Beogradu i posebno investitoru Marku Miškoviću, inače sinu biznismena Milorada Miškovića, vlasnika Delta holdinga.
“Koriolan” je prikazan novinarima, inače, u Velikoj sali Sava centra - na insistiranje samog Fajnsa, koji je rekao uoči projekcije da nije bio zadovoljan zvukom u Maloj sali. Budući da su novinari godinama nezadovoljni projekcijama u Maloj sali, ispratili su njegove reči aplauzom, ali od organizatora FEST-a nisu dobili nagoveštaj promene dosadašnje prakse.
Fajns je bio najavljen kao najveća zvezda 39. FEST-a već na kraju prošlogodišnjeg festivalskog izdanja, kojem je takođe prisustvovao, a između ostalog, odgledao je sa novinarima u Maloj sali Sava centra film “Liban” izraelskog reditelja Samuela Maoza, koji je takođe bio gost.
Fajns je otvorio i 37. FEST 2009. godine - filmom “Čitač” Stivena Daldrija (Stephen Daldry).
Za razliku od Berlinala, beogradskoj premijeri “Koriolana” prisustvuje samo Fajns, a ne i ostale zvezde tog filma.
Uoči premijere “Koriolana”, FEST će svečanim programom obeležiti i svoju 40-godišnjicu, a do 6. marta prikazaće premijerno sedamdesetak filmova.
Među gostima FEST-a najavljeno je dvadesetak reditelja i glumaca filmova iz različitih programskih celina.
Gost FEST-a biće i čuveni filmski kritičar Mišel Siman, koji će održati master klas, te Suzan Rej, supruga holivudskog reditelja Nikolasa Reja, koja će otvoriti retrospektivu njegovih filmova u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.
FEST će tradicionalno biti održan u Sava centru, Kulturnom centru Beograda i Muzeju Kinoteke, a ponovo mu se priključuje i renovirana dvorana Doma omladine.
Industrijski deo FEST-a B2B neće biti održan ni ove godine iz finansijskih razloga, a organizatori su, kao i prošle, ponovo izrazili nadu da će biti nastavljen sledeće godine.
Takmičarski program 39. FEST-a “Evropa van Evrope”, u okviru kojeg dnevni list “Politika” dodeljuje nagradu “Eritrocit”, prikazaće sedam filmova.
Među njima su i “Cirkus Kolumbija” oskarovca Danisa Tanovića iz Bosne i Hercegovine, srpski film “Zajedno” Mladena Matičevića, kao i pobednik prošlogodišnjeg, 60. Berlinala, tursko-nemački film “Med” Semia Kaplanoglua. U konkurenciji su i makedonski film “Majke” Milča Mančevskog, “Dva sunčana dana” hrvatskog reditelja Ognjena Sviličića, ruski film “Drugo nebo” Dmitrija Mamulija i gruzijski “Rene ide u Holivud” Aleka Cabadzea.
O pobedniku odlučuje žiri koji čine reditelj Goran Paskaljević i filmske kritičarke Debora Jang (SAD), Barbara Lori de Lašrijer (Francuska) i Dubravka Lakić (Srbija).
Ove godine uvedena je i nova programska celina “Evropa u Evropi”, svojevrsni pandan takmičarskoj selekciji. Dok “Evropa van Evrope” vrednuje filmove evropskih zemalja izvan Evropske unije, novi program predstavlja filmove članica EU sa fokusom na evropske koprodukcije koje predstavljaju jedan od najefikasnijih načina za snimanje i distribuciju filmova na starom kontinentu.
Sajt Festa je www.fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE
*Foto: Fajns pozdravlja novinare na jutarnjoj projekciji "Koriolana"
(SEEcult.org)
