Frljanje jezikom – u umetnosti
Remont nezavisna umetnička asocijacija započinje ovogodišnju sezonu grupnom izložbom “Frljanje jezika”, nastalom u okviru istraživačkog projekta posvećenog složenoj problematici terminologije u savremenoj umetnosti.
Već decenijama se, kako podseća Remont, traga za novom terminologijom koja bi ispratila kretanja i istraživanja u umetnosti. Pokušaji da se vizuelno i verbalno uskladi najčešće unose zabunu u komunikaciji umetnika-stručnjaka-publike. Primera je bezbroj, a u vreme digitalizacije, kada se programeru, na primer, daju zadaci da klasifikuje pojmove savremene umetnosti za baze podataka, izbor ključnih reči zapravo onemogućava svaki rad i često je komičan. Takođe, u debatama pripadnika različitih generacija često dolazi do nesporazuma. Stariji upotrebljavaju termine koji mlađima nisu jasni, mlađi pokušavaju da savremenu terminologiju primene na prethodni period kada o tome nije bilo svesti (ni potreba). Neke inicijative su toliko nove da ih je teško terminološki objasniti, pa se upotrebljavaju reči preuzete iz drugih nebliskih sistema komunikacije. Ko se kako snađe u tom slobodnom tumačenju... Ta bolna tačka savremene umetnosti unosi opštu konfuziju, naročito kada se dodaju i često nedefinisane funkcije tekstova koji se produkuju,
“U jezik kojim govorimo o, i koji koristimo za čitanje savremene umetnosti se u poslednjih par decenija (tokom procesa globalizacije i brzih smena trendova...) ulilo dosta terminologije koja unosi zbrku i pravi štetu unutar polja. Nekritički je usvojena rogobatna i kruta terminologija projektnog menadžmenta, sadržaje često usmeravaju i određuju sezonski favorizovane ključne reči (kao instrukcije iz ‘centra’), a termini se preuzimaju iz stranih jezika automatizovano, bez prevoda i promišljanja o obimu i granicama značenja i primenjljivosti na lokalne i endemične fenomene. Mnogi termini se koriste ‘otprilike’, za mnoge nije jasno da li su sinonimi i po čemu se do kraja razlikuju, a mnogi i nedostaju. Ako ne pravimo napor da se nedostajući termini nađu znači da ne pravimo napor ni da uočimo, razumemo, definišemo i na kraju, damo značaj pojavama koje su autentične, posebne, kvalitetne i proistekle iz lokalnog konteksta koji reflektuju (van, tj. paralelno sa popularnim, globalnim tokovima umetnosti). Popularni tokovi podrazumevaju da postoje centri (gde se formiraju glavni, uspešni modeli umetničkih izraza) i periferije dešavanja u kojima se popularni modeli vide kao reference i predlošci. Ta situacija se reflektuje i na jezik. U odnosu na dešavanja u centru se formiraju dominirajući termini i izrazi koji funkcionišu kao fascikle, koje nas upućuju na to da u odnosu na njih uočavamo i po njima razvrstavamo ili odbacujemo sve pojave. Takav jezik ne vrednuje diverzitet, nije dovoljno fleksibilan, kreativan i oslobođen u kretanjima da može da opipa tj. iskustveno ćlizne’ pojavu i pokuša da je ‘označi’, već je samo usmeren na to da je prepozna ili odbaci kao potencijalni sadržaj fascikle”, navela je kustoskinja Marija Radoš.
Tematski usmerena na jezik, terminologiju, funkcije teksta, komunikaciju u oblasti (lokalne) savremene umetnosti, izložba “Frljanje jezikom” obuhvata radove 15 autora koji su odabrani putem konkursa. Radovi su realizovani u različitim medijima i svi apostrofiraju i problematizuju neki od specifičnih aspekata ove teme, koja će naredna dva meseca biti tretirana i kroz posebno organizovane javne događaje, tokom kojih će biti prikupljani materijali i smernice za buduće korekcije i inovacije.
Na izložbi učestvuju: Dina Belančić, Sonja Blagojević, Goran Dimić, Šejma Fere, Borjan Grujić, Lamija Halilaghić, Aleksandar Jestrović Jamesdin, Isidora Lazić, Nevena Ostojić, Nikola Radosavljević, Jelena Radović, Milica Rakić, Miloš Stošić, Sonja Šurbatović, Marko Ubović i Milena Zović.
Zbog veze jezika, percepcije i mišljenja, razmatranje mogućnosti i načina “osobađanja jezika” je zabavan, inspirativan, kreativan i mentalno oslobađajući poduhvat na koji Remont poziva i kolege i publiku.
Kao još jedan razlog zbog kojeg se ove teme pokreću u prostoru galerije namenjene izlaganju savremene umetnosti, Remont je naveo ideju da je u konzumaciji konceptualnog dela čitanje njegovog jezika podjednako uzbudljivo i korisno kao i sama tema kojom se rad bavi ili poruka koju šalje.
“U suštini savremenog izraza je dekonstrukcija i rekontekstualizacija fenomena u cilju otkrivanja i građenja novih značenja. Metodologija koju savremena umetnost koristi omogućava slobodno kretanje naizgled fiksnih tačaka, kroz različite kontekste, čime se relaksira očekivano i omogućava novo sagledavanje. Možda zvuči paradoksalno, ali u piku umetničkog aktivizma koji tretira goruće teme čovečanstva najveći benefit za javnost je pre svega, razumevanje slobodne metodologije mišljenja problema (segmenta realnosti) u umetnosti. Jer danas je deficit mišljenja možda primarno goruća tema i preduslov za bilo šta drugo. Konzumeristička udobnost otupljuje i deaktivira kritički aparat i demotiviše bilo kakav pokušaj snalaženja u i demistifikacije medijsko – markentiško – ideološki konstruisane realnosti. Kao suprotan pol i reakcija na neaktivan, pomirljivi rezon konzumerizma javljaju se sve brojnije savremene teorije zavere, koje skepsom nadomešćuju stabilnost pozicije samostalnog, nereaktivnog i slobodnog promišljanja. To može biti i smernica u radu i komunikaciji sa publikom – da se više otkrivaju putanje koncepta i metodologije građenja značenja i da se pored rasvetljavanja i popularizacije tema fokus stavi na načine na koji nam se savremeni umetnički izrazi obraćaju”, navela je
Marija Radoš u pratećem tekstu, koji je takođe podložan ocenjivanju.
Izložba “Frljanje jezikom” biće otvorena od 30. januara do 31. marta.
(SEEcult.org)
