Gociću 60. NIN-ova nagrada
Debitantski roman “Tai” Gorana Gocića dobio je NIN-ovu nagradu za 2013. godinu, saopštio je 13. januara žiri, koji je odlučio većinom glasova, a i ovog puta susreo se sa hiperprodukcijom domaćih romanopisaca, pročitavši oko 180 pristiglih knjiga.
Gocićev roman, za koji je već dobio nagradu “Miloš Crnjanski”, nadmašio je za jedan glas roman “Arkadija” Milete Prodanovića, u izdanju Arhipelaga, za koji su glasala dva od ukupno pet članova žirija nedeljnika NIN.
Roman “Tai”, u izdanju Geopoetike, ljubavna je priča putopisnog karaktera kojom se taj autor, poznat do sada najviše po nizu studija o masovnoj kulturi, nudi i slojeviti kulturo-sociološki prikaz tajlandskog društva i njegovih razlika u odnosu na “Daleki Zapad”.
Prema obrazloženju žirija, Gocićev roman izdvojio se u “obimnoj prošlogodišnjoj produkciji ozbiljnošću autorske problematizacije odnosa istočne i zapadne civilizacije”.
“Spoj egzotične intimne ljubavne priče i univerzalnog pogleda na ljudsku egzistenciju i njene izazove, tematizovan je u nagrađenom romanu na tragu najboljih primera iz svetske književnosti”, naveo je žiri, dodajući da je Gocićev roman zasnovan na “dubinskom (pop)kulturonom iskustvu modernog doba i predstavlja koliko neočekivan toliko i dragocen doprinos savremenom srpskom romanu”.
U najužem izboru za 60. NIN-ovu nagradu, uz knjige Gocića i Prodanovića, bili su i romani “Mi, izbrisani” Slobodana Vladušića, u izdanju Lagune, “Zlatno doba” Silvane Hadži-Đokić, u izdanju Interpresa i Teme, te “Vazdušni ljudi” Sonje Atanasijević, u izdanju Prosvete.
Za Gocićev roman glasali su Vasa Pavković (predsednik žirija), Ljiljana Šop i Mileta Aćimović Ivkov, a za Prodanovićevu “Arkadiju” Vladislava Gordić Petković i Mića Vujičić.
Od romana u najužem izboru za 60. NIN-ovu nagradu, samo je Gocićev bio debitantski.
Gocićeva slika Tajlanda, predstavljena iz vizure sredovečnog ekscentričnog pisca iz Srbije, koji se zaljubljuje u tamnoputu “prodavačicu ljubavi” u Bangkoku, potkrepljena je brojnim beleškama - citatima drugih autora, faktografskim podacima i drugim referencama, uz značajnu ulogu piščevog alter-ega, koji u kontinuitetu - kroz imejl prepisku sa glavnim junakom, razuverava čitaoca u mogućnost konačne istine o nedovoljno poznatoj dalekoistočnoj civilizaciji i kulturi, zasnovanoj na matrijarhatu, neformalno dozvoljenoj prostituciji, budizmu i drugim kontrastima u odnosu na zapadni svet.
Povodom nagrade, Gocić je izjavio da je nije očekivao i da je počeo da se nada tek kada je ušao u najuži izbor.
NIN-ova nagrada, kako je rekao, donela je mnogo toga dobrog mnogim dobitnicima, dok drugima nije, pa sve možda treba uzeti sa zdravom dozom budističke skepse.
Gocić je izrazio i očekivanje da će NIN-ova nagrada pospešiti prodaju romana “Tai”.
“Tai” je u recenziji Zlatka Pranjića nazvan “muškim priručnikom na putovanju kroz zemlju osmeha” koji se žanrovski ne može svesti ni na putopisni roman, niti bilo koju sekciju književne prakse, jer je reč o “originalnom tekstu koji nam pruža slojevit uvid u jedan daleki svet viđen očima prekaljenog kulturologa, sada u ulozi pisca fikcije”.
Gocićev roman je i među drugim kritičarima naišao na pohvale, a jednu od retkih negativnih kritika objavio je Vladimir Arsenić, ocenjujući da bi Gocićev roman “možda u jednom trenutku na nivou ideja i mogao da bude interesantan, možda da u njemu ima makar trunčica ironije" i “možda da je Gocić imao urednika koji bi tekst skratio i/ili preusmerio”.
Gocić je poznat, između ostalog, i po studijama “Endi Vorhol i strategije popa” (1997/2012) i “Emir Kusturica: Kult margine” (2001/2006).
Rođen 1962. u Užicu, diplomirao je anglistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu i magistrirao medije i komunikacije u Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Napisao je poglavlja u 15 knjiga o masovnoj kulturi, između ostalog - u zbornicima “Degradirana moć: Mediji i kosovska kriza” (2000) i “Želimir Žilnik: Iznad crvene prašine” (2003), koji su objavljeni na po tri jezika. Radio je kao novinar i urednik u tridesetak medijskih kuća. Dobitnik je više nagrada za eseje. Autor je i dugometražnih dokumentarnih filmova “Bloody Foreigners” (2000) i “Balkanski dnevnik: Bugarska” (2010).
NIN-ova nagrada svečano će mu biti uručena 17. januara u Skupštini grada Beograda.
U užem izboru za 60. NIN-ovu nagradu kritike za najbolji roman bilo je 15 naslova, a u širem 38, dok su ukupno pristigla 182.
Pokrovitelj NIN-ove nagrade je Pošta Srbije.
*Spisak dobitnika NIN-one nagrade 1954-2012.
(SEEcult.org)
