Godine neorealizma u KCB-u
Izložba “Godine neorealizma - smernice italijanske fotografije”, regionalni projekat koji predstavlja 200 radova tridesetak autora različitih izraza, biće otvorena 3. februara u galerijama Kulturnog centra Beograda, a obuhvatiće i program klasika italijanskog neorealizma na filmu, uz osvrte slavnih srpskih reditelja Dušana Makavejeva i Slobodana Šijana.
Izložba “Godine neorealizma - smernice italijanske fotografije”, regionalni projekat koji predstavlja 200 radova tridesetak autora različitih izraza, biće otvorena 3. februara u galerijama Kulturnog centra Beograda, a obuhvatiće i program klasika italijanskog neorealizma na filmu, uz osvrte slavnih srpskih reditelja Dušana Makavejeva i Slobodana Šijana.
Izložba obuhvata period od 1945. do 1965. godine, a ostvarena je inicijativom samoborske Foto galerije Lang, čiji će programski savetnik i istoričar umetnosti Želimir Koščević 4. februara stručno voditi posetioce Likovne i Galerije Artget KCB-a kroz tu postavku, koja je predstavljena prošle godine i u Centru vizuelnih umetnosti Batanja i Multimedijalnom centru u Rovinju, kao i u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu i nedavno u Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske (MSURS) u Banjaluci.
Reč je o projektu koji prvi put, ne samo u Beogradu, već u ovom delu Evrope, predstavlja italijanski fotografski neorealizam, podjednako važan kao i onaj na filmu i književnosti.
Iako se pojam italijanskog neorealizma najčešće povezuje s filmskom umetnošću (Viskonti, De Sika, Latuada, Roselini), u fotografskoj umetnosti označava grupaciju i pokret nove generacije fotografa koji su snažnim socijalnim i kritičkim angažmanom nastojali da izraze novu italijansku stvarnost nakon 1945. godine.
Grupe La Bussola (1947) i La Gondola (1948) nastojale su da odvoje fotografiju od potrošnog fotožurnalizma, te da posredstvom nje progovore o stvarnosti autentičnim jezikom socijalno angažovane umetnosti.
Fotografija je postala dokument epohe koji se o teškoćama svakodnevnice, kao što su zaostalost zemlje i njen provincijalni duh, neugodna prisutnost klera, licemerne navike, nametljivi oblici politike i nazadnjaštvo - ne izražava ravnodušnim prihvatanjem i pesimizmom, već različitim iznijansiranim tonovima od satire do dobrodušne ironije.
Ona ukazuje na lepotu egzistencije u perspektivi promena i novog društvenog poretka.
Autori zastupljeni na izložbi su: Enriko Baći, Enco Bevilakva, Karlo Bevilakva, Aldo Beltrame, Mario de Bjazi, Alesandro Brembila, Đani Borgezan, Pjerđorđo Branci, Đuzepe (Bepi) Bruno, Đani Berengo Gardin, Pjetro Donceli, Mario Đakomeli, Alfredo Kamiza, Trankvilo Kaziragi, Mario Kataneo, Čezare Kolombo, Luiđi Kroćenci, Fosko Maraini, Nino Miljori, Enriko Paskvali, Federiko Patelani, Serđo del Pero, Franko Pina, Fulvio Rojter, Enco Selerio, Toni del Tin, Stanislao Fari, Ernesto Fantoci, Feručio Feroni i Mario Finokjaro.
Fotografije su u vlasništvu Centro Italiano della Fotografia d'Autore iz Bibiene, a izložbu su koncipirali Fulvio Merlak, Klaudio Pastrone i Đorđo Tani.
U okviru izložbe, od 16. do 18. februara biće predstavljen italijanski neorealizam na filmu, a uoči filma “Čudo u Milanu” (Miracolo a Milano) Vitorija de Sike iz 1951. godine, kojim će taj mini-ciklus biti otvoren, govoriće reditelji Makavejev i Šijan, kao i filmski kritičar Nebojša Popović.
Za 17. februar u DKC-u najavljeni su filmovi “Bez milosti” (Senza pietà) Alberta Latuade iz 1947. godine i “Probisvet” (Il bidone) Federika Felinija iz 1955. godine, dok će dan kasnije biti prikazani “Gorak pirinač” (Riso amaro) Đuzepea de Santisa iz 1948. i “Gde je sreća?” (Dov`è la libertà?) Roberta Roselinija iz 1954.
Neorealizam u kinematografiji, u periodu od 1942. do 1953. godine, podrazumevao je zadatak režisera da se režimskoj mistifikaciji i retorici suprotstave direktnim, gotovo dokumentarističnim kontaktom sa stvarnošću. Stoga su filmske priče smeštene uglavnom u milje siromašne radničke klase i odražavaju teške ekonomske i moralne okvire života poratne Italije.
Partneri u regionalnom izložbenom projektu “Godine neorealizma” su Foto-galerija Lang (Samobor), Batana - Centar vizualnih umjetnosti (Rovinj), Hrvatsko društvo likovnih umjetnika (Zagreb), MSUV, MSURS i KCB, koji je istakao da ta saradnja i daje posebnu dimenziju izložbi, jer u skorašnjoj prošlosti nije bilo neposrednog udruživanja i slične saradnje na tom nivou i sa tolikim brojem partnera u regionu.
Izložba u KCB-u biće otvorena do 28. februara, a kustos je Aleksandra Estela Bjelica Mladenović.
Sajt KCB-a je www.kcb.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
