Grafiti nacionalista dominiraju Albanijom

U većini zemalja grafiti su deo umetničkog izraza buntovne, levičarske kontrakutlure, ali to nije slučaj i u Albaniji, gde su grafiti uglavnom sredstvo za širenje nacionalističkih poruka.

Piše: Marjola Rukaj

Beso i Sane su dva albanska crtača grafita. Obojica su se vratili kući posle mnogo godina školovanja i života u inostranstvu. Međutim, između njih postoji značajna razlika. Dok Beso koristi grafite da izrazi svoja nacionalistička stanovišta, Sane slika neobična stvorenja i veruje u to da je umetnost deo šireg društveno političkog konteksta.

Crtači grafita su nov fenomen u Albaniji ali u poslednjih nekoliko godina njihov se rad širi po albanskom urbanom području, a posebno u gradovima Tirani i Draču.

Do sada je većina grafita u Albaniji nacrtana za nacionalističku grupu „Tifozat Kuq e Zi“ (Crveno i crno).

Razlog tome bi mogla da bude želja grupe da se učini privlačnijom delu omladine koji voli grafite i hip-hop.

Pored toga, albanski grafiti retko imaju političku ili društvenu poruku.

Hip-hop ili nacionalizam

Beso, jedan od najpoznatijih albanskih crtača, odrastao je u Rimu, gde je studirao pravo. Budući da je pripadao tamošnjoj multikulturalnoj grupi umetnika grafita, učestvovao je u mnogim zajednicama i centrima pre nego što se nedavno vratio nazad u Tiranu.

„U Rimu sam naučio da bi mogao da živim bilo gde. Ali, ja sam Ilir, Tirana je moj dom, pa sam se vratio“, objašnjava Beso.

U vezi sa grafitima koje stvara, Beso izražava vrlo drugačije stavove od zajednica u Rimu čiji je deo bio koje tipično gaje tvrde levičarske stavove.

„Ja sam izvan politike, ali na određen način ja se njome bavim u svojim grafitima. Ja sam nacionalista i želim da podržim albanski nacionalizam“, rekao je Beso za Balkan Insajt.

Jedan od članova grupe Tifozat Kuq e Zi, koji nije želeo da se predstavi, rekao je: „Mi širimo svoje poruke kroz grafite. Na početku je tu bio samo Beso i još nekoliko dečaka, ali sada ih ima zaista puno“.

On je dodao da su najčešći grafiti mapa etničke ili „velike“ Albanije i slični prateći slogani.

Ipak, nisu svi grafiteri deo nacionalističkog pokreta. Neki se osećaju delom hip-hop sveta i koriste umetnost da izraze svoje osećanje pobune.

Krajm Gejm je tinejdžer iz Kukeša. Veštinu crtanja grafita naučio je od rođaka koji živi u inostranstvu.

„Ja nisam nacionalista iako sam radio grafite za Tifozat Kuq e Zi, kaže Gejm. „Glavni razlog zbog koga radim grafite je to što sam deo hip hop potkulture”, dodaje Gejm.

Nero, 16-godišnji crtač iz Tirane ima drugačije motive: „Većina nas samo piše svoje ime gde god stigne. Mislim da je suština crtanja grafita upravo to – činjenica da mogu da svuda napišem svoje ime. To je izraz moje pobune“.

Nedostaje društveni kontekst

Skriveni u moru nacionalističkih poruka, drugačiji oblici umetnosti crtanja grafita koji se mogu videti su uglavnom delo umetnika koji su se vratili iz inostranstva gde su studirali.

Sane, jedan od najstarijih grafitera u Tirani, studirao je u Holandiji, gde je emigrirao kada je imao 13 godina. U Tiranu se vratio kada je napunio 25.

„Ja sam umetnik, i grafiti su za mene više tehnika, poput svake druge pomoću koje mogu da se izrazim“, rekao je Sane.

Njegovi grafiti su najsloženiji koji mogu da se vide u Albaniji i često predstavljaju čudna stvorenja iz mašte. Sane je radio grafite za neke od najpopularnijih barova i radnji u Tirani.

On kaže da se ne oseća delom neke određene potkulture i objašnjava da za tako nešto u Albaniji nedostaje kritički i društveni kontekst.

„Ne mislim da postoji hip-hop potkultura u Albaniji. Mi nemamo pravu ’andergraund’ scenu, i ne zahtevamo da se to promeni“, objašnjava on.

Roberi Sk, jedina grafiti-umetnica u Albaniji, studira umetnost u Firenci i slika uglavnom u Draču. Njeni grafiti su društveno najangažovaniji u državi.

„Za mene su grafiti direktan način da komuniciram sa javnošću. Grafiti bi trebalo da budu inspirisani stvarnošću i da komuniciraju sa ljudima“, kaže ona.

Za razliku od drugih umetnika, ova 22-godišnjakinja interesuje se za albansku politiku i probleme društva.

Ona smatra da bi crtači grafita trebalo da inspiraciju traže pre svega u stvarnosti umesto u američkim filmovima o hip-hopu.

„Ako umetnici kažu da ih ne zanima društvena i politička stvarnost, onda su njihova dela ukras, a ne umetnost“, zaključuje ona.

Sofija Kalo, albanska akademkinja iz Masačusetsa koja je ekspert za albansku savremenu umetnost, kritična je prema ovom novom fenomenu.

„Većina grafita u Albaniji su samo slogani“, kaže ona.

„Veći deo grafita u Albaniji odražava pasivnost Albanaca prema društvenoj nepravdi, zloupotrebi, patnji i korupciji“.

Bez zakonskih prepreka

Ponekada se događa da nadležni prefarbaju grafite, ali ni jedan crtač do sada nije uhapšen zbog svog rada.

Zbog toga što je ovaj fenomen nov u Albaniji, grafiti nisu predviđeni u albanskom krivičnom zakonu. Član 154. koji govori o uništavanju imovine ne spominje grafite.

"Nikada nisam imao probleme sa vlastima iako je to deo uzbuđenja crtanja grafita. Najgore što mi se dogodilo jeste da su ljudi prefarbali moj grafit samo jedan dan pošto sam ga završio", kaže Beso.

*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, koji realizuje BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - SCP.