I Srbija u mreži Traduki

Srbija je postala 4. novembra u Berlinu punopravni član evropske mreže Traduki za prevođenje i književnost, čiji intelektualni i politički potencijal, kako je rekao šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer, može stvoriti veze i tamo gde su ranije postojale nepremostive prepreke.

Ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac izjavio je FoNetu da je Srbija priključenjem projektu Traduki postala deo tog intelektulano i društveno ambicioznog evropskog programa koji predstavlja model uspešne multilateralne kulturne politike, saopštilo je Ministarstvo kulture i informisanja.

Tasovac je rekao da je potpisivanje sporazuma o priključenju projektu Traduki bitno za Srbiju i u širem smislu i da predstavlja priznanje.

     Tasovac i Štajnmajer

Ističući da priključenje mreži Traduki omogućava domaćim piscima i prevodiocima pristup godišnjem fondu od 620.000 evra, Tasovac je podsetio da je reč ne samo o podršci za prevođenje, već i za rezidencijalne boravke pisaca i prevodilaca u drugim zemljama, kao i za nastupe na međunarodnim književnim manifestacijama.

To, generalno, predstavlja most koji zapravo povezuje pisce i čitaoce u regionu jugoistične Evrope, kojem ne možemo negirati teško nasleđe prošlosti, ocenio je Tasovac. “Ali ono što mi se čini, to je da, što se bolje budemo upoznavali kroz kulturu, to ćemo lakše prepoznavati sve ono što nam je zajedničko, uključujući i kvalitete i mane, ali ćemo i lakše prihvatiti razlike”, rekao je Tasovac, koji je učestvovao i na panelu “Kako multilateralna kulturna politika aktivno oblikuje i kreira budućnost”, održanom posle potpisivanja sporazuma.

Prema rečima Tasovca, u raspravi su otvorena pitanja koja predstavljaju izazove za budućnost mreže Traduki, a Srbija, kako je naveo, sa nestpljenjem očekuje da, sada kao punopravni član, aktivno učestvuje u rešavanju svih tih izazova.

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije najavilo je bilo u februaru intenziviranje saradnje sa mrežom Traduki, u čijem je radu Srbija do sada delimično učestvovala kao pasivni korisnik sredstava. Pojedine izdavačke kuće sarađivale su sa mrežom Traduki (Samizdat, VBZ, Prosveta, Clio, Lom, Albatros, Geopoetika, Biblioteka XX vek, Fabrika knjiga…), a između ostalog, uz njenu podršku, deluje i rezidencijalni program za pisce iz regiona koji realizuje udruženje Krokodil u Beogradu.

     Ministarka kulture Hrvatske Andrea Zlatar Violić i ministar kulture Srbije Ivan Tasovac

U mreži Traduki su i sve zemlje sa prostora bivše Jugoslavije, kao i Albanija, Austrija, Bugarska, Lihtenštajn, Nemačka, Rumunija i Švajcarska. Projekat Traduki koji sprovodi ta mreža od 2008. godine podržava prevođenje savremenih fikcionalnih i nefikcionalnih dela nemačke književnosti na jezike zemalja koje učestvuju u tom projektu, te književne prevode sa jezika zemalja učesnica na nemački jezik.

Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova jedan je od inicijatora mreže Traduki, čiji je značaj ponovo naglasio ministar Štanmajer, ističući na ceremoniji da je i prevođenje mnogo više od zamene jedne reči drugom.

Jezik prevodioca stvara razumevanje stvari koje ostaju zatvorene za ljude, jer između onoga koji šalje i onoga koji prima poruku postoje kulturne podele koje moraju biti premošćene ako želimo shvatiti šta je rečeno u punom značenju, rekao je Štajnmajer u govoru objavljenom na sajtu nemačkog Ministarstva spoljnih poslova.

Prema rečima Štajnmajera, prevođenje stoga ima veze i sa diplomatijom, jer da bi se došlo do održive saradnje, mora se preći težak put slušanja i razumevanja.

Taj pristup je, kako je rekao Štajnmajer, posebno važan u vremenima kriza i sukoba, poput današnje u Ukrajini, jer preti povratak udaljenosti i nedostatka komunikacije između Istoka i Zapada.

Štajnmajer je podsetio i da će uskoro biti obeležena 25-godišnjica pada Berlinskog zida, a time i višedecenijske podele Evrope.

“Treba da učinimo sve da se upravo u ovoj godini ne vrati nova Gvozdena zavesa između Istoka i Zapada”, rekao je Štajnmajer.

Ističući značaj i jedinstvenost mreže Traduki, Štajnmajer je podsetio da su ljudi u zemljama na Balkanu, koje su donedavno bile u ratnim sukobima, došli zahvaljujući snazi reči do ponovne saradnje.

Navodeći da bi donedavno taj jedinstveni projekat bio nezamisliv, Štajnmajer je rekao da se klima u jugoistočnoj Evropi promenila i da su ljudi u tom regionu prokrčili sebi put u Evropu, a taj pomak se potvrdio kao katalizator političkih, ekonomskih i socijalnih reformi.

“Dobra vest danas je da Traduki raste. Danas primamo Srbiju u mrežu”, rekao je Štajnmajer i poželeo dobrodošlicu ministru Tasovcu.

Štajnmajer je kao podjednako važno istakao i uključivanje novih partnera iz civilnog društva.

U panel diskusiji o multilateralnoj kulturnoj politici učestvovali su, uz Tasovca, i ministarka kulture Albanije Mirela Kumbaro-Furdži (Kumbaro-Furxhi), ministarke kulture Hrvatske Andrea Zlatar Violić, ministar spolјnih poslova Rumunije Andei Plešu, princ Stefan od Lihtenštajna, predsednik upravnog odbora BMV fondacije Mihael Šefer (Michael Schaefer) i zamenik generalnog direktora Ministarstva spolјnih poslova Nemačke za kulturu i komunikacije Andeas Majcner (Andreas Meitzner).

*Foto: FoNet

(SEEcult.org)