Izveštaj Ministarstva kulture

Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Srbije predstavilo je 14. septembra izveštaj o radu u proteklih šest meseci, tokom kojih je, kako je istakao ministar Predrag Marković, završeno nekoliko velikih infrastrukturnih projekata i započet niz manjih, u saradnji sa drugim ministarstvima i lokalnim samoupravama, a uz nastavak međunarodne saradnje, realizovane su i redovne konkursne aktivnosti za raspodelu budžetskih sredstava, kao i kontrola njihovog trošenja.

Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Srbije predstavilo je 14. septembra izveštaj o radu u proteklih šest meseci, tokom kojih je, kako je istakao ministar Predrag Marković, završeno nekoliko velikih infrastrukturnih projekata i započet niz manjih, u saradnji sa drugim ministarstvima i lokalnim samoupravama, a uz nastavak međunarodne saradnje, realizovane su i redovne konkursne aktivnosti za raspodelu budžetskih sredstava, kao i kontrola njihovog trošenja.

Predstavljajući rezultate rada Ministarstva za period od 14. marta do 14. septembra, ministar Marković je na konferenciji za novinare izrazio posebno zadovoljstvo zbog poštovanja rokova i završetka prioritetnih poslova, uključujući neke koji su započeti pre deset do 16 godina.

Marković je posebno istakao završetak radova na rekonstrukciji i otvaranje Narodne biblioteke Srbije u kojoj je broj čitalačkih mesta povećan za 50 odsto, a otvorena je i posebna čitaonica za slepe i slabovide koji na savremenoj opremi mogu da koriste sve publikacije koje su dostupne u elektronskom formatu.

Završeni su i radovi na rekonstrukciji zgrade Jugoslovenske kinoteke koja sada raspolaže sa četiri projekcione sale ukupnog kapaciteta od 500 mesta.

U okviru planirane četvorogodišnje rekonstrukcije Narodnog pozorišta, završeni su radovi na uspostavljanju centralnog sistema za hlađenje i ventilaciju, a Narodnom muzeju u Beogradu uplaćena su sredstva za prvu i drugu fazu radova na rekonstrukciji ove ustanove, kao i za početak daptacije i sanacije Muzeja Vuka i Dositeja.

Prema rečima Markovića, ubrzo će biti postavljene skele na Narodnom muzeju i počeće radovi na rekonstrukciji.

Što se tiče Muzeja savremene umetnosti na Ušću, koji takođe već nekoliko godina ne radi zbog višegodišnjeg procesa rekonstrukcije, novembru se očekuje da se rašcište problemi sa izvođačem radova.

Ministar je kao najveći završeni projekat u prethodnim mesecima izdvojio novootvoreni vizitorski centar na lokalitetu Lepenski vir koji, koristeći prirodni i kulturno-istorijski potencijal, podiže nivo turističke infrastrukture naše zemlje.

Od višegodišnjih projekata, nastavljena je obnova manastira Hilandar, gde je radove na zapadnom krilu Velikog konaka, koji je bio uništen u požaru, ove godine već izdvojeno 60 miliona dinara, a odobreno je dodatnih 15.

Radovi se nastavljaju i na Konstantinovoj vili na Medijani, kako bi do obeležavanja 1700. godišnjice Milanskog edikta bila obnovljena, a posetioci dobili priliku da se upoznaju sa načinom života iz Konstantinovog doba.

Predstavljena je restaurirana istočna kapija Feliks Romulijane, nastavljeni su radovi na Smederevskoj tvrđavi, a na Caričinom gradu kod Lebana uporedo se radi na konzervaciji i restauraciji bedema Akropolja, kao i na arheološkim istraživanjima. U Studenici su u toku radovi na konzervaciji i restauraciji kamene plastike manastirske crkve, a u Manasiji se konzerviraju i restauriraju kula i bedem manastirskog kompleksa.

Marković je naglasio da Ministarstvo nije bilo aktivno samo u oblasti
infrastrukture, već je radilo i na obezbeđivanju zakonske regulative.

Zakonodavne aktivnosti odnose se na izradu Predloga zakona o dvorskom kompleksu, pripremi Nacrta zakona o arhivskoj građi i arhivskoj službi, kao i Zakona o kinematografiji, koji su u proceduri, a Skupština je već usvojila tri predložena zakona - Zakon o staroj i retkoj bibliotečkoj građi, Zakon o obaveznom primerku publikacija i Zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti. U toku je i rad na izradi novog Zakona o poštanskim uslugama čiji je cilj usaglašavanje sa evropskim standardima.

Takođe, na inicijativu Ministarstva konstituisan je Nacionalni savet za kulturu, što je predstavljalo jedan od preduslova za uspešno sprovođenje Zakona o kulturi.

Završen je predlog nacrta Medijske strategije, a na molbu Ministarstva, premijer je formirao komisiju koja će dati sugestije na završeni tekst. Potom će predlog biti predstavljen na javnom slušanju u Skupštini Srbije, a zatim upućen Vladi Srbije na usvajanje.

Marković je naglasio i da je Ministarstvo kulture pokrenulo čitav niz manjih infrastrukturnih projekata po principu saradnje sa drugim ministarstvima i lokalnom samoupravom.

Sa ministarstvom sporta i omladine, na primer, postignut je dogovor prema kojem za nacionalne stipendije za studente prvi put mogu da konkuriši i studenti sa umetničkih fakulteta.

Kao rezultat saradnje sa lokalnim samoupravama, između ostalog, do kraja godine u velikom broju gradova biće završeni centri za kulturu.

U okviru redovnih aktivnosti, sprovedeni su konkursi na kojima je 1.219 projekata sufinansirano sa gotovo 550 miliona dinara (542.698.285).

Konkursi su bili za projekte iz oblasti kulturnog nasleđa, projekte umetničkih, stručnih i naučnih istraživanja u kulturi, otkup publikacija za potrebe javnih biblioteka i programe u oblasti javnog informisanja.

Takođe, u okviru programa "Digitalna škola" 2.910 školskih objekata opremljeno je sa više od 30.000 računara.

Za obeležavanje 150-godišnjice postojanja Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu obezbeđeno je 38 miliona dinara, a sredstva za programe Beogradske filharmonije su udvostručena.

U okviru kontrole trošenja budžetskih sredstava, ministar je za 180 dana, na 85 putovanja, obišao 60 gradova u kojima se i na licu mesta upoznao sa načinom na koji se realizuju sredstva Ministarstva.

Od aktivnosti na međunarodnom planu, Marković je istakao dve regionalne ministarske konferencije, kao i nedavni Samit UNESKO-a u Viminacijumu.

Sedma ministarska konferencija jugoistočne Evrope o kulturnoj baštini, na temu “Kulturno nasleđe - most ka zajedničkoj budućnosti”, okupila je delegacije 12 zemalja, koje su usvojile Beogradsku deklaraciju kojom se daju smernice za unapređivanje međunarodne saradnje u regionu i promovisanje kulturnog nasleđa kao instrumenta za održivi razvoj, dijalog i pomirenje, kao i za poboljšanje mera na suzbijanju nezakonite trgovine kulturnim dobrima.

Uprava za Digitalnu agendu Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva bila je domaćin međunarodne konferencije o upravljanju internetom “EuroDIG 2011”, a u organizaciji Ministarstva, u Beogradu je održana i UNESKO-va regionalna ekspertska konferencija o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa, kao i okrugli sto na temu “Savremena umetnička produkcija u regionu Jugoistočne Evrope - nasleđe za budućnost”, u okviru Samita šefova država jugoistočne Evrope.

Srpska kultura predstavljena je i učešćem na Sajmu knjiga u Lajpcigu, gde je Srbija imala status počasnog gosta.

Postavka u Paviljonu Srbije na 54. Bijenalu u Veneciji sa radovima Dragoljuba Raše Todosijevića dobila je Unicredit nagradu za najbolju nacionalnu postavku, dok je projekat “Klackalište - poligon neravnoteže” grupe Škart, prošlogodišnja postavka Srbije na Bijenalu arhitekture u Veneciji, uz finansijsku podršku Ministarstva kulture, postavljena ispred prestižne Tejt galerije u Londonu.

Kopije fresaka iz Narodnog muzeja i Galerije fresaka u Beogradu bile su izložene u Firenci, u Bazilici Sv. Apostola u Rimu i u papskoj rezidenciji u Viterbu.

Takođe, u okviru međunarodnih aktivnosti, Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Hrvatska uputile su UNESKO-u prvu transnacionalnu nominaciju za upis na listu svetske kulturne baštine - srednjovekovna kamena nadgrobna obeležja - stećci, uvrštena su na tentativnu listu.

Marković je najavio i otvaranje dana kulture Srbije u Parizu, Briselu i u Moskvi.

*U PRILOGU: Izveštaj Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva za period mart-septembar 2011.

(SEEcult.org)