Javni i civilni za saradnju i promene, podrška Dimitrijeviću

Učesnici tribine o odnosu ustanova kulture i civilnog sektora u Srbiji složili su se 27. aprila u Beogradu da je neophodna saradnja ta dva sektora, a iznevši niz i pozitivnih i negativnih primera, ispoljili su jedinstvo i u podršci pomoćniku ministra kulture Branislavu Dimitrijeviću posle svojevrsnog linča kojim je izložen u delu javnosti nakon nedavnog učešća u emisiji RTS-a “Da možda ne”.

Učesnici tribine o odnosu ustanova kulture i civilnog sektora u Srbiji složili su se 27. aprila u Beogradu da je neophodna saradnja ta dva sektora, a iznevši niz i pozitivnih i negativnih primera, ispoljili su jedinstvo i u podršci pomoćniku ministra kulture Branislavu Dimitrijeviću posle svojevrsnog linča kojim je izložen u delu javnosti nakon nedavnog učešća u emisiji RTS-a “Da možda ne”.

Podršku Dimitrijeviću izrazila je i državna sekretarka Ministarstva kulture Nadica Momirov, koja je rekla da živimo u društvu koje izgleda traži da bijemo pomoćnike ministra i motkama, a ocenila je da je tako, između ostalog, i zato što nije završen posao započet “onog čuvenog datuma” 2000.

Na 5. oktobar, kada je srušen režim Slobodana Miloševića, podsetila je i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) Borka Pavićević, koja je i učestvovala u emisiji RTS-a sa Dimitrijevićem, a takođe je optužena u delu javnosti za navodne antisrpske stavove.

“Nije do 5. oktobra dovela ni Demokratska stranka, ni G17 Plus, ni (lider Demokratske stranke Srbije Vojislav) Koštunica, nego civilno društvo”, istakla je Borka Pavićević, osvrćući se i povodom teme tribine na hronične optužbe u delu javnosti na račun pripadnika civilnog sektora zbog navodnog nepatriotizma i stranog plaćeništva. Takve i slične tvrdnje, ona je ocenila licemernim, navodeci da i sama država čeka kredit od MMF-a da ne bi propala u vreme krize.

Učesnici tribine u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka, održane na temu “Ustanove kulture i civilni sektor, saradnici ili konkurenti?”, neformalno su zaključili da je potrebna promena opšteg sistema vrednosti u društvu, te da u tome treba da učestvuju i javni i civilni sektor, kao i državna administracija kojoj je, prema rečima Nadice Momirov, takođe potrebna reforma u mnogim segmentima.

Prema njenim rečima, Ministarstvo kulture uspelo je da, i pored rebalansa budžeta, zadrži udeo kulture od jedan odsto, ali je problem raspodela sredstava koja su sada za dve milijarde dinara manja od prvobitno predviđenih.

“Mi administriramo 10.000 plata, a šta dobijamo? S druge strane, imamo civilni sektor koji ima veliku produkciju”, rekla je Nadica Momirov, više puta naglašavajući da svako mora doprineti opštim promenama u društvu iz svoje pozicije, umesto da čeka samo penziju ili nekog drugog da nešto promeni.

U raspravi je ocenjeno i da je potrebna promena zakona i usvajanje novih, uključujući o nevladinim organizacijama, a pojedini učesnici zauzeli su se i za poreske olakšice za preduzeća koja ulažu u kulturu.

O problemu ustanova kulture u Beogradu, koje čekaju imenovanje novih direktora, govorio je zamenik gradskog sekretara za kulturu Aleksandar Peković, koji je odugovlačenje neizvesne situacije objasnio kao posledicu raznih opstrukcija u vezi sa zasedanjem Skupštine grada. Dodao je da bi taj problem trebalo da bude rešen što pre - s jedne strane da bi se smanjio pritisak javnosti na potencijalne nove direktore, a s druge da direktori koji su sada na dužnosti ne bi pokazali nemarnost, jer znaju da će otići sa te funkcije.

Učesnici tribine izneli su različita iskustva o saradnji javnog i civilnog sektora, složivši se većinom da su zadaci isti i da ima dosta prostora za dopunjavanje, ali i da je potrebno izgraditi kulturu partnerstva, poboljšati komunikaciju, razmenu iskustava i profesionalizovati odnose uopšte, jer se za sada svode praktično na lična poznanstva ili takozvane veze.

Sa tim su se suočili, na primer, i autori projekta “Avantura Cooltura” - vodiča za decu kroz kulturu Beograda, koji su, prema rečima Marka Radenkovića, mapirali tri tipa ustanova kulture - one koje su ih potpuno ignorisali, one koje su bile ravnodušni i one najmalobrojnije koje su aktivno učestvovale.

V.d. direktora Muzeja istorije Jugoslavije Katarina Živanović, bivša direktorka Reksa, ukazala je, s druge strane, na bogatu projektnu saradnju tog kulturnog centra sa raznim ustanovama kulture, uključujući i sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti.

Iako je ta saradnja bila nekontinuirana, Katarina Živanović rekla je da je slično i unutar samog cvilnog sektora, osim u smislu praćenja međusobnih aktivnosti.

I javni i civilni sektor, prema njenim rečima, imaju svoje probleme i prednosti, a oba su, kako je ocenila, pokazala i neverovatnu zrelost u teškim uslovima u kojima se radilo poslednjih dvadesetak godina.

Predstoji svima borba za publiku, a prema njenom iskustvu, sa medijima je lakše sarađivati iz pozicije institucije, nego nevladinog sektora.

Ukazujući i na niz sterotipa, Katarina Živanović rekla je da se za nevladin sektor obično misli da enormno zarađuje, iako je velikim delom reč o volonterskom radu. S druge strane, ni u ustanovama nema dovoljno novca za honorare, pa su tako i svi saradnici velike izložbe u MIJ (Muzeju 2. maj) “Efekat Tito” za sada još bez honorara.

Poseban problem sa kojima se suočavaju ustanove kulture je višak zaposlenih koji su radno neefikasni, ali ih je praktično nemoguće otpustiti, pa je tako MIJ dobio rešenje da treba da plati 500.000 dinara na ime sudskih troškova.

Nešto drugačija iskustva izneo je Aleksandar Đerić iz užičke Akademike, koji je rekao da su njihovi rezultati regionalnog projekta u nekoliko opština u Srbiji bili dobri, ali da je impakt nikakav, jer ustanove kulture, sa kojima su sarađivali, nisu htele na kraju da menjaju stečene pozicije, počev od lokalne samouprave. Situacija se ponovila i u drugoj fazi projekta, kada je proširen na još neke opštine, rekao je Đerić, dodajući da se kao osnovni interese ustanova kulture pokazala “podela kolača koji je doneop civilni sektor iz inostranstva”, budući da je projekat finansiran na konkursima pojedinih stranih fondacija.

“Posebno smo sarađivali, na primer, sa Narodnim pozosistem Užice, a na kraju se ispostavilo da smo konkurencija i da mi navodno odvlačimo potencijalne pare za njihovu produkciju, kako od nekih stranih fondova, tako i od Ministarstva i grada”, rekao je Đerić.

S druge strane, Saša Milivojević iz Kulturnog centra Inđija, koji je i nastao 2003. iz nevladinog i privatnog sektora, rekao je da se u tom vojvođanskom mestu na pola puta između Beograda i Novog Sada shvatilo da nevladine organizacije ne mogu bez ustanova kulture - zbog logistike koja im nedostaje, dok ustanovama civilni sektor donosi nove ideje, energiju i entuzijazam.

Zoran Pantelić iz Kuda.org posebno je skrenuo pažnju na tešku poziciju samostalnih umetnika u Vojvodini, koji su neprepoznati kao esnaf, pa se mnogi i podvode kao poljoprivrednici da bi mogli da obezbede uplaćivanje doprinosa.

Prema njegovim rečima, dolazi i do zloupotrebe nevladinog sektora imenovanjem Exita za projekat civilnog društva, na koji odlazi 80 miliona dinara poreskih sredstava.

Među učesnicima tribine, koju je moderirao asistent na Fakultetu dramsjkih umetnosti Aleksandar Brkić, bili su i Dalibor Pešić iz Kulturnog centra Sopot, Nela Antonović iz Mimarta i Kristina Kujundžić iz Švajcarskog programa za kulturu.

To je druga tribina u ciklusu “Stevan Majstorović”, nazvanog prema osnivaču ZAPROKUL-a, a svi učesnici složili su se da su takve rasprave izuzetno korisne i neophodne.

Ciklus je započet u martu tribinom o planiranju kulturnog razvoja, koju je moderirala profesorka FDU Milena Dragićević Šešić, u među učesnicima su bili i ministar kulture Nebojša Bradić, sekretarka za kulturu Grada Beograda Ivana Avžner i predstavnici nacionalnih i lokalnih ustanova kulture, stručnjaci, predstavnici civilnog sektora i mediji.

Pokretanjem tribina, ZAPROKUL želi da postane slobodna zona izražavanja najrazličitijih aktera kulturnog života u Srbiji.

(SEEcult.org)