Kako žive i rade umetnici?
Radni i materijalni položaj umetnika i kulturnih radnika u Srbiji u fokusu je “Zidnih novina” Udruženja KURS, projekta u nastajanju koji ukazuje na goruće teme svakodnevice, ali i one iz prošlosti koje bi trebalo aktuelizovati, poput protesta umetnika 30-ih godina 20. veka.
“Zidne novine” ukazuju da je fleksibilizacija radnih odnosa ekonomska mera koja se u dominantnom medijskom diskursu predstavlja kao izlaz iz teške ekonomske situacije, a zapravo podrazumeva proces koji najveći broj ljudi vodi u još teži materijalni položaj.
Prvi temat “Zidnih novina” - “Prekarni rad: Šta znamo o radnom položaju umetnika”, donosi kritička pojašnjenja pojmova kao što su prekarizacija, fleksibilizacija, eksploatacija itd, odnosno onih pojmova koji su u polju umetnosti i kulture sve češći i predstavljaju dominantnu karakteristiku celokupne društvene proizvodnje.
“Zidne novine” u drugom tematu “Udruživanje i borba: Šta znamo o materijalnom položaju umetnika?” govore o uslovima života i rada umetnika 30-ih godina 20. veka, kao i o načinima borbe i udruživanja, njihovim učincima i posledicama za sledeće generacije, te o savremenom radnom i materijalnom statusu umetnika, načinu na koje dolaze do materijala i sredstava za rad, kao i pitanjima da li se i na koji način organizuju i šta zahtevaju.
Između ostalog, “Zidne novine” podsećaju da se umetnik Mirko Kujačić 1932. godine na otvaranju samostalne izložbe u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” pojavio u plavoj radničkoj košulji i pred publikom pročitao svoj manifest, u kojem je proglasio borbu protiv dominantnih buržoaskih koncepcija umetnosti.
Grupa “nezavisnih” umetnika 1936. godine pokrenula je bojkot privatnog udruženja “Cvijeta Zuzorić” koje je u to vreme bilo gotovo jedina potpora koja je umetnicima bila dostupna. U protestnom pismu kojim su proglasili bojkot, umetnici su tada poručili, između ostalog, i da se pogrešnim tumačenjem umetnikovog rada stvorilo netačno uverenje da je umetnik biće van društvenog procesa rad i društvenih ekonomskih odnosa. Međutim, neosporno je da je rad umetnika uslovljen ekonomskim odnosima društva. Čak i oni koji su tvrdili i uveravali da se iz bede “rađa genije”, ako se malo nadnesu nad stvarnost, i ako nisu profesionalni iluzionisti, morali bi videti jasno da umetnik ima sve ljudske bitnosti – da jede, da radi, da živi”, poručila je grupa umetnika koja je kasnije preuzela kontrolu nad esnafskim udruženjem likovnih umetnika i približila ga radničkim i studentskim pokretima sa kojima je zajednički učestvovala u revoluciji.
Da se u međuvremenu nije mnogo promenila radna i životna situacija umetnika govori podatak u “Zidnim novinama” da je prosečna mesečna zarada likovnih umetnika 1935. godine iznosila 148 dinara, dok su minimalna sredstva potrebna za mesec dana za život pojedinca iznosila 716 dinara. U septembru 2013. godine, prema zvaničnoj statistici, prosečna mesečna zarada u sektoru umetnosti bila je 38.140 dinara, a vrednost potrošačke korpe je 64.819 dinara.
Prva dva broja “Zidnih novina” biće predstavljena 4. decembra u prostoru “Oktobar” (Strahinjića Bana 33), a primerak je moguće preuzeti u pdf formatu OVDE.
Specifičnom formom, koja se lako umnožava i širi, “Zidne novine” žele da dopru na zidove institucija kulture i organizacija u nezavisnom kulturno-umetničkom sektoru, kao i drugih javnih prostora.
Udruženje KURS realizovalo je “Zidne novine” u saradnji sa Kontekst kolektivnom, u okviru kampanje “Kultura u protestu” Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbija (NKSS) koja je realizovana proteklih mesec dana u gradovima širom Srbije u vidu programa organizacija koji preispituju poziciju i ulogu nezavisnih umetnika i radnika u kulturi i umetnosti, uz kritički osvrt na aktuelnu situaciju i marginalizaciju savremene umetničke produkcije.
Kampanja “Kultura u protestu” deo je šireg razvojnog projekta Asocijacije NKSS podržanog od Fondacije za otvoreno društvo u Srbiji.
(SEEcult.org)