Kampanja 1% za kulturu

Iako su ukupni budžeti Republike Srbije i Grada Beograda nominalno drugi po visini u regionu, izdvajanja i Srbije i Beograda za kulturu procentualno su najmanja – na državnom nivou to je svega 0,74%, a na gradskom 4,12%. To pokazuju rezultati komparativnog istraživanja izdvajanja za kulturu u zemljama Jugoistočne Evrope i glavnim gradovima u regionu, koje je obavila Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), a na osnovu njih pokreće i kampanju za promenu politike finansiranja kulture u Srbiji, uz poziv svim drugim akterima – umetnicima, menadžerima u kulturi, kustosima, istraživačima, organizacijama koje se bave kulturom, obrazovnim i kulturnim ustanovama da joj se pridruže u tom poduhvatu.

Kampanjom “1 % za kulturu” ne zagovara se samo prosto povećanje budžeta za kulturu, već prevashodno povećanje sredstava za programe u kulturi, za izdvajanja za projekte na osnovu konkursa, za istraživanja u oblasti kulture, za decentralizaciju kulture, za programe razvoja publike, za vraćanje kulture u škole…

“Previše je već bilo upotrebe fondova za kulturu za lažne korisnike budžetske linije 481, za vladine nevladine organizacije, za partijsko-vašarske manifestacije, za populističke kampanje i za gigantske spomenike”, poručila je Asocijacija NKSS, koja već nekoliko godina unazad radi i stručne analize rezultata godišnjih konkursa Ministarstva kulture i informisanja i Sekretarijata za kulturu Beograda, čiji rezultati idu u prilog ciljevima kampanje.

Rezultati komparativnog istraživanja izdvajanja za kulturu u regionu pokazuju da je u periodu od 2015. do 2019. godine procentualno izdvajanje za kulturu u odnosu na ukupan državni budžet bilo najveće u Severnoj Makedoniji (tokom posmatranog perioda preko 2%, a u 2019. godini 1,55%) i Sloveniji (u 2019. godini – 1,68%). Izdvajanja za kulturu u Crnoj Gori su bila stabilno iznad 1%, a najmanji procenat ukupnog budžeta u posmatranom periodu izdvajan je u Hrvatskoj (2019 - 0.88%) i Srbiji (2019 - 0,74%).

U pogledu izdvajanja za kulturu po glavi stanovnika, u 2019. godini daleko prednjači Slovenija (78 evra), potom Hrvatska (39 evra), Crna Gora (36 evra), Severna Makedonija (28 evra), dok najmanje izdvaja Srbija - samo 11 evra za kulturu po glavi stanovnika.

Komparativna analiza ukupnih budžeta zemalja u regionu pokazala je da je ukupan budžet Hrvatske značajno veći od svih drugih, dok je budžet Srbije bio veoma sličan budžetu Slovenije da bi u 2019. godini bio drugi najveći u regionu. Najmanji ukupan budžet u posmatranom periodu, srazmerno svojoj veličini, imale su Severna Makedonija i Crna Gora.

Što se tiče budžeta za kulturne delatnosti, oni su u Sloveniji i Hrvatskoj u ovih pet godina bili veoma slični, s tim što je budžet za kulturu Hrvatske stalno rastao, dok se u Sloveniji smanjivao, te je na kraju posmatranog perioda, budžet za kulturu Hrvatske bio najveći u regionu. Slično tome, budžeti za kulturu Republike Severne Makedonije i Srbije bili su u periodu 2015. – 2018. na približnom nivou, da bi u 2019. godini budžet Ministarstva kulture Srbije bio nešto veći. Ponovo je, srazmerno broju stanovnika, ali uz stabilan rast, budžet za kulturu Crne Gore bio manji od drugih.

Struktura budžeta Ministarstva kulture i informisanja Srbije je u posmatranom periodu bila takva da je 2015. godine manje od polovine sredstava (45%) dodeljeno kulturnim delatnostima, a veći deo javnom informisanju. Udeo za kulturu postepeno se povećavao do otprilike dve trećine ukupnog budžeta Ministarstva (2016 - 62%; 2017 – 65%, 2018 – 57%; 2019 – 66%).

Sam budžet za kulturne delatnosti je uglavnom bio preko 60 miliona evra, da bi u 2019. godini bio uvećan skoro za 16 miliona evra. Procentualno, izdvajanja za kulturu u odnosu na ukupan budžet Srbije, varirala su u posmatranom periodu, da bi se ovim poslednjim povećanjem vratila na 0,74% ukupnog budžeta, kao 2017. godine.

Ukupan budžet Grada Beograda je u stalnom porastu od 2015. godine – povećan je za više od 300 miliona evra. U prve tri godine budžet Sekretarijata za kulturu nije pratio ta povećanja, dok su budžeti u 2018. i 2019. godini bili povećani najpre za pet, a potom za još sedam miliona evra. Međutim, i sa tim povećanjem, izdvajanje iz gradskog budžeta za kulturu 2019. godine još uvek je ispod onog iz 2015. godine.

Slično kao i u slučaju zemalja, budžet Grada Zagreba je značajno veći od budžeta drugih glavnih gradova u regionu. Budžet Grada Beograda je u posmatranom periodu bio u stalnom rastu, te je u 2019. godini bio drugi najveći u regionu. Potom slede budžeti Ljubljane, Skoplja i Podgorice.

Pošto su Beograd i Skoplje mnogo veći od Ljubljane, odnosno od Podgorice, onda se, kada se o procentualnom izdvajanju iz ukupnog budžeta radi, ovaj poredak drugačije konstituiše. U 2019. godini najveći procenat od ukupnog budžeta za kulturu izdvaja se u Ljubljani (9.88%), potom u Zagrebu (7,47%), u Skoplju (7.02%), u Zagrebu (5.75%), dok je najmanji u Beogradu (4,12%).

Veliki budžeti za kulturu Ljubljane i Zagreba ogledaju se i u značajnim sredstvima koja se izdvajaju za kulturne delatnosti po glavi stanovnika.

Ljubljana tako za svoje stanovnike izdvaja 145 evra za kulturu godišnje, Zagreb 99 evra, dok su ostalim gradovima ta izdvajanja znatno manja – u Sarajevu 42 evra, u Podgorici 25, u Beogradu 22 i u Skoplju samo 15 evra.

*Za realizaciju kampanje “1 % za kulturu” potrebno je da se zainteresovani za učešće, osim potpisa podrške, izjasne i da li bi se i aktivnije uključili u dalje korake, odnosno dostave svoje kontakt podatke (na adresu koordinator@nezavisnakultura.net) kako bi bili obavešteni o mogućnosti saradnje u konkretnijim akcijama.

**U prilogu: Pregled rezultata istraživanja o izdvajanju za kulturu u regionu (pdf)

(SEEcult.org)