Koncept 52. OS

Simulacija, eksperiment i rekonstruisanje događanja, kao sredstva oblikovanja stvarnosti, predstavljaju okvir koncepcije 52. Oktobarskog salona u Beogradu, čija je umetnička direktorka kustoskinja i autorka iz Izraela Galit Eilat, a selektorka Alenka Gregorič, kustoskinja i istoričarka umetnosti iz Slovenije.

Simulacija, eksperiment i rekonstruisanje događanja, kao sredstva oblikovanja stvarnosti, predstavljaju okvir koncepcije 52. Oktobarskog salona u Beogradu, čija je umetnička direktorka kustoskinja i autorka iz Izraela Galit Eilat, a selektorka Alenka Gregorič, kustoskinja i istoričarka umetnosti iz Slovenije.

U srži koncepcije 52. Oktobarskog salona, najveće izložbe savremene likovne umetnosti u Srbiji i jedne od najvećih u regionu, biće pitanje o tome kako stvoriti odgovornost, kako možemo da reagujemo na odgovoran način, odnosno kako možemo da doprinesemo reagovanju kao kulturni producenti i potrošači?

Prema koncepciji 52. OS, predstavljenoj 13. aprila na konferenciji za novinare u Skupštini Beograda, želja je da predstojeći Oktobarski salon posluži kao katalizator rasprave o poslušnosti i pokoravanju vlastima, konformizmu, društvenoj odgovornosti, neposlušnosti i nekonformizmu.

Simulacija, eksperiment i rekonstruisanje događanja, tim redosledom, mogu se smatrati metodima oblikovanja stvarnosti u sadašnjosti. Umetnici mogu da usmeravaju način posmatranja stvarnosti, koja se čini tako nepromenljivom i toliko frustrirajućom najveći deo vremena, pomoću sitnih gestova, komentara ili neposrednim simulacijama dobro poznatih činjenica, događaja, istorijskih spoznaja... Danas su umetnici prisvojili te metode kao vitalna umetnička sredstva, naročito u domenu performansa, filma, videa i fotografije.

Koncepcija 52. OS je i odgovor na primetan porast umetničkih inicijativa i projekata u proteklih nekoliko godina koji se, umesto na globalno, orijentišu na lokalne specifičnosti. Umetnici često reaguju na neposrednu društvenu i političku okolinu na odgovoran način, postavljajući pitanja u mikrokosmosima u kojima žive i rade. Iz tog razloga bi se mogli okarakterisati kao revolucionari malog formata, budući da preispituju neposredno i društveno i političko okruženje. Ti mikrogestovi, sadržani u njihovim umetničkim delima, prenose efekte globalnog posredstvom kontura lokalnog.

Odgovornost u smislu sposobnosti odgovornog reagovanja biće proučebna na 52. OS kao društveni problem.

Ističući simulaciju, ekperiment i rekonstruisanje događanja kao tri ključna termina 52. OS, Galit Eilat je navela da je simulacija, na primer, prisutna i u obrazovanju, vojsci i umetnosti.

Eksperiment će, kako je najavila, biti glavni događaj na 52. OS, a rekonstruisanje će podrazumevati dešavanja na izložbi.

Kao najbolji primer za rekonstruisanje, ona je navela rekonstruisanje zločina.

Zanima nas kako to doživljavaju i oni koji su uključeni u rekonstrukciju i oni koji je posmatraju, kao i to kako deluje rekonstruisanje nekih umetničkih rituala na ljude koji tome prisustvuju.

Ističući i pojam odgovornosti kao jednu od ključnih reči 52. OS, Gali Eilat je rekla da pritom misli na odgovornost svih (umetnika, kustosa, političara, novinara...), koja može da se dobije ili da se preuzme.

Pominjući i promenljivost političkih situacija u današnjem svetu, poput aktuelnih događaja na Bliskom Istoku, Galit Eilat rekla je i da je godinama i sama živela na nestabilnom području, a sada je u Holandiji.

Na Oktobarskom salonu želi da ukaže i na globalizam kao fenomen današnjeg sveta, jer smatra da mnoge stvari na lokalnom nivou imaju i globalni aspekt.

Galit Eilat je, inače, drugi put u Srbiji, a ove godine je i kustoskinja poljskog nacionalnog paviljona na 54. Bijenalu u Veneciji.

Osnivačica je Izraelskog centra za digitalnu umetnost i odgovorna kourednica onlajn časopisa “Maarav” u oblasti umetnosti i kulture, kao i kustoskinja istraživač u Van Abbe muzeju.

Oktobarski salon smatra događajem, koji neće biti samo izložba, a obuhvatiće i nekoliko paralelenih programa.

Selektorka 52. OS Alenka Gregorič, koja je od 2003. do 2009. vodila Škuc galeriju, a od 2009. je umetnička direktorka Gradske umetničke galerije u Ljubljani, godinama se bavi i regijom, a na 52. Oktobarskom salonu zanima je problematika prenošenja lokalnih i iskustava iz regije u širi kontekst.

“Želimo umetnike koji znaju da male priče prevode u kontekste odgovornosti”, rekla je Alenka Gregorič, dodajući da misli na male priče
koje znače mnogo u lokalnom kontekstu, ali i u globalnom mogu mnogo napraviti, odnosno na neki mini način menjati društvo.

U kontekstu globalizma, pomenula je Vuka Ćosića, koji ukazuje na problematiku “Know why”, umesto uobičajenog “Know how”.

Alenka Gregorič je već sarađivala sa Galit Eilat, između ostalog i na projektu “Mobilna arhiva” u Ljubljani, a kako je navela, njihovu snagu i kreativnost čini to što se ne slažu uvek oko svega.

Predsednik Odbora Oktobarskog salona Aleksandar Peković rekao je da je kustoskinjama omogućena potpuna sloboda u kreiranju 52. OS, čiji je izvršni producent Kulturni centar Beograda (KCB).

Podsećajući da je 51. OS održan u prostoru bivše zgrade Vojne akademije u Resavskoj, koja je pripala Muzeju grada Beograda i tek joj predstoji rekonstrukcija, Peković je rekao da je to mesto fenomernalno, ali da traži velika ulaganja. Ipak, postoji velika šansa da će i 52. OS biti u Resavskoj, dodao je Peković.

Ovogodišnji budžet Oktobarskog salona je 26 miliona dinara, što je na nivou prošlogodiašnjeg, rekao je Peković, dodajući da 22 miliona obezbeđuje Grad Beograd, kao osnivač OS, dok četiri miliona daje Ministarstvo kulture.

Direktorka KCB-a Mia David istakla je da je Oktobarski salon, pogotovo u situaciji kada su najveći muzeji zatvoreni zbog rekonstrukcije, najznačajnija i najveća manifestacija savremene likovne umetnosti u Beogradu i Srbiji.

Prema njenim rečima, sredstva za 52. OS “nisu sasvim dovoljna”, a organizatori će pokušati da dodatno razviju budžet, računajući pritom i na sponzore.

Kustoski par 52. OS Mia David je ocenila kao zanimljiv i dodala da će se na izložbi videti promene koje su evidentne danas u savremenoj umetnosti, te da će biti i niz pratećih programa.

Zamenik slovenačkog ambasadora u Beogradu Milan Predan izrazio je posebno zadovoljstvo izborom Alenke Gregorič za selektorku 52. Oktobarskog salona, navodeći da je to i lično i institucionalno priznanje, kao i potvrda izuzetne kulturne saradnje dve zemlje i grada u poslednje vreme.

“Pokušavamo koliko možemo da pomognemo svim umetnicima i nadamo se da ćemo moći da pomognemo i Oktobarski salon”, rekao je Predan, izražavajući zadovoljstvo što “kulturna saradnja ide i u drugom smeru”.

U tom smislu, istakao je da će Beograd biti u fiokusu programa Maribora kao evropske kulturne prestonice 2012. godine, što je posebno važno i zbog kandidature Beograda za taj status 2020. godine.

Predan je izrazio i uverenje da će Beograd biti 2020. godine evropska prestonica kulture, te da će Srbija do tada postati i član Evropske unije.

I Peković je izrazio zadovoljstvo intenziviranjem saradnje Srbije i Slovenije u kulturi, dodajući da tome doprinosi i bratimljenje Beograda i Ljubljane.

Oktobarski salon 2010. godine održan je pod sloganom “Noć nam prija”,
pozajmljenim iz eseja Horhea Luisa Borhesa o pitanju nesvesnog selektivnog sećanja, odnosno pamćenja.

Prema koncepciji kustosa iz Švedske Juana Puseta (Johan Poussete) i Selie Prado (Celia), 51. OS predstavio je radove dvadesetak umetnika iz zemlje i sveta, a protekao je i u znaku ekonomske krize i raznovrsnog pratećeg programa.

Prvi put od kada je međunarodnog karaktera, OS nije imao dobitnike tri ravnopravne nagrade - zbog krize je dodeljena novčana nagrada samo Ani Adamović, dok su dva priznanja dobili južnoafrički umetnik Vilijam Kentridž i Eva Kok iz Danske.

Specifičnost 51. OS je i u tome što je žiri bio jednočlan, takođe zbog uštede, a činio ga je nemački kustos Rene Blok (Block), umetnički direktor OS 2006. godine, koji je učestvovao u pratećem programu 51. OS izložbom “Love it or Leave it” u galeriji Artget KCB-a.

Novčana nagrada 51. OS, u iznosu od 250.000 dinara (oko 2.500 evra) dodeljena je Ani Adamović kao podsticaj domaćem umetniku. Kentridžu je dodeljeno priznanje za životno delo, a Evi Kok za najveći doprinos konceptu 51. OS.

Nagrada KCB-a, koja podrazumeva organizovanje samostalne izložbe u jednoj od galerija tog centra u 2012. godini, dodeljena je Rozi Barba.

Prvi put je ulaz naplaćivan (200 dinara), ali je ulaznica bila u formi članskih karata, pa su posetioci mogli da obiđu izložbu koliko hoće puta.

Oktobarski salon, koji su gradske vlasti osnovale 1960. kao izložbu najboljih ostvarenja u oblasti likovnih umetnosti, menjao je tokom poluvekovne istorije koncepciju i oblike organizovanja, a od 2001. imenuje se umetnički direktor koji predlaže koncept. Od 2004. godine OS je međunarodnog karaktera, a umetnički direktori bili su do sada i Anda Rotenberg, Darka Radosavljević Vasiljević, Rene Blok, Lorand Heđi, Bojana Pejić i Branislava Anđelković.

Sajt Oktobarskog salona je www.oktobarskisalon.org, a fotografije radova sa 51. OS nalaze se u Foto galeriji portala SEEcult.org

*Foto: Galit Eilat

*U PRILOGU: biografije Galit Eilat i Alenke Gregorič

(SEEcult.org)