Mali princ Hristiću i Kutikiou
Kompozitor Zoran Hristić iz Srbije i italijanski pripovedač, glumac i pozorišni reditelj Mimo Kutikio (Mimmo Cuticchio), ovogodišnji su dobitnici nagrade za životno delo “Mali princ”, koju Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici dodeljuje za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu.
Nagrade će im biti uručene 25. septembra na otvaranju 23. Međunarodnog festivala pozorišta za decu na sceni “Jadran” Narodnog pozorišta.
Tokom Festivala u Medija centru hotela Patria biće održane večeri sa dobitnicima nagrade “Mali princ”, u okviru kojih će laureati razgovarati sa publikom i gostima na različite teme koje se tiču njihovog dela, uz akcenat na stvaralaštvu za decu.
Hristić je povodom nagrade izjavio da ga je najpre usrećio njen naziv “Mali princ”, koji ga je vratio u vreme kada je “pregršt nota slao deci direktno u srce i dušu” i, kako u obrazloženju piše, “doprineo razvoju kulture i scenske umetnosti za decu”.
“Da li sam iznova ‘mali princ’ koji muzikom miluje decu? Da li sam stvarno u životu uradio tako plemeniti gest? Tako drugi kažu, a ja prvo moram da odagnam nevericu”, rekao je Hristić, saopštili su organizatori.
Hristić (1938, Beograd) se kao kompozitor naročito istakao u oblasti scenske, filmske i pozorišne muzike. Posebno je značajan njegov doprinos scenskoj muzici u teatru za decu i lutkarskom pozorištu krajem 20. veka, za šta je više puta nagrađivan. Visoke umetničke domete je ostvario u antologijskim predstavama za decu "Mitovi Balkana" i "Smrt Omera i Merime", kao i u predstavama "Simpatija i antipatija", "Kuckava bajka", "Hobit" i druge.
Na inicijativu Dušana Radovića, od 1979. godine bio je urednik, voditelj i osnivač Koncerta Studija B, od 1982. do 1989. godine glavni muzički urednik Radio Beograda, a potom je prešao na RTV Beograd, kasnije RTS, gde je bio glavni i odgovorni urednik u Muzičkoj redakciji do 1995. Bio je i umetnički direktor i selektor Beogradskih muzičkih svečanosti i festivala Mokranjčevi dani.
Muzičko školovanje započeo je u najranijem detinjstvu. Svirao je klavir, a prva kompozicija koju je napisao u 11. godini bila je "Igra za klavir". U 15. godini napisao je "Tokatu za klavir" kojom je pobedio na studentskom konkursu. Potom je upisao kompoziciju na Konzervatorijumu “Đuzepe Verdi” u Milanu, u klasi prof. Nikola Kastiljonija (Niccolo Castiglioni), da bi studije nastavio na Muzičkoj akademiji u Beogradu u klasi prof. Stanojla Rajičića, gde je diplomirao 1963. Za najbolji diplomski rad "Naslovi za hor i orkestar" dobio je prestižnu nagradu “Stevan Hristić”.
Hristićev opus obuhvata solistička i kamerna ostvarenja, vokalno-instrumentalna dela, balete, radiofonska ostvarenja, muziku za pozorište (više od 100 scenskih dela), film (35 igranih filmova) i televiziju. Između ostalog, osvojio je tri Zlatne arene za filmsku muziku u Puli, Sterijinu nagradu i mnoge druge. Njegove kompozicije su svirali ugledni domaći i inostrani izvođači.
Italijanski pripovedač, glumac i pozorišni reditelj Mimo Kutikio (1948) dolazi iz porodice istaknutih lutkara i jedan je od poslednjih naslednika tradicije sicilijanskog lutkarstva (Opera dei Pupi), koje je Unesko prepoznao kao deo usmenog i nematerijalnog nasleđa čovečanstva.
Kutikio je 1973. u Palermu osnovao Pozorište lutaka “Santa Rozalija”, a četiri godine kasnije asocijaciju Figli d'Arte Cuticchio, čiji je cilj očuvanje umetnosti sicilijanskog lutkarstva.
Kutikio se pojavio u trećem delu čuvenog filmskog serijala Frensisa Forda Kopole “Kum” (kao narator lutaka), kao i u ostvarenju “One Hundred Days in Palermo" (1984) Đuzepea Ferare kao narator i autor završnog monologa. Takođe je igrao i u filmovima "Terraferma" (2011) i "Ća ća ća" (2013).
Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici, čije će 23. izdanje biti održano od 25. do 30. septembra, predstaviće u takmičarskom programu 16 predstava, odabranih među čak 234 prijavljenih iz 53 zemlje iz celog sveta. Za učešće u takmičarskom programu vladalo je i ove godine izuzetno veliko interesovanje, uprkos nepovoljnim uslovima učešća zbog značajnog smanjenja budžeta, usled kojeg je i termin održavanja tog festivala pomeren za početak jeseni.
Predstave koje je selektor Slobodan Marković odabrao za takmičarski program (Indonezija, Kolumbija, Rusija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kanada, Poljska, Rumunija, Slovenija, Crna Gora i Srbija) biće igrane od 26. do 30. septembra u Dečjem pozorištu Subotica, Pozorištu “Deže Kostolanji” i na sceni “Jadran” Narodnog pozorišta, a svaka će biti izvedena na izvornom jeziku.
Publika će imati priliku da uživa i u raznovrsnim pratećim sadržajima: filmskom programu, izložbama, radionicama, promocijama knjiga, nastupima na centralnom gradskom trgu...
Svi programi su besplatni.
Festival se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine i Grada Subotice.
(SEEcult.org)
