In memoriam: Slobodan Mašić
Polako i nezamislivo brzo odlaze oni, koji su tokom vremena davali maksimum svemu šta su radili, koji su uspešno balansirali kroz procese promena stalnim pomeranjem granica, širenjem vidika i nivoa, svojim ljudskim doprinosima, doslednim i pronicljivim idejama. Zato će svi oni ostati u memoriji kao posebne i neponovljive ličnosti jednog istorijskog razdoblja.
Jovan Ćirilov, Branko Vučićević, Dragan Nikolić, Slododan Mašić... može se dodati i Mira Trailović, pa da se približi vreme 60-ih, počeci pozorišta Ateljea 212, početak Bitefa... u drugoj polovini 20 veka, kada se formira nova kulturna scena i kada, u druženju različitih generacija i različitih zvanja, nastaju kontakti, prijateljstva i saradnje kojima će se tada otvarati svet i kreirati čudesne produkcije.
Tada smo se sretali i upoznavali, bivali tako duboko povezani da su ti odnosi postajali neraskidivi. Početkom šezdesetih sa Ješom, upoznajem se i sa Savetom i Slobodanom Mašićem, i cele te dekade i više, bili smo nerazdvojni kao prijatelji i saradnici. O našoj samostalnost i neformalnosti ponašanja mogu se pisati anegdote i istinite priče... Jednog dana, Mašić nam je zakazao sastanak ispred opštine Zvezdara... Izgledalo mi je čudnije od mnogih drugih nepredviđenih događajnosti... Ipak, kupila sam jedan buketić cveća... U zakazano vreme s jedne strane je dolazio Dane, a sa duge Saveta, pitali su da li je bio Branko Vučićević, žurilo im se, a i već se malo kasnilo, pa su pozvali da idemo gore... Našli smo se u sobi matičara, i kako Branko nije stigao, Ješa i ja dobili smo ulogu kumova... Sve se brzo završilo, sišli smo dole i svako je otišao na svoju stranu... Divan i nezaboravan osećaj.
Slobodan i Saveta intenzivno su 60-ih godina radili u Klubu mladih arhitekata, opremali su omladinsku štampu, časopise i novine, kontaktirali su umetnike, obilazili sve kulturne događaje, od filma, pozorišta, literature, umetnosti... Bili su neumorni. Bili su praktično u svemu gde se šta pokretalo... Ako su se organizovale izložbe, Mašić je pomogao oko kataloga, novina, plakata i pozivnica. Poznavao je sve u Bogradu, i ako je nešto trebalo - mogao je da pomogne sa štampom kataloga (na primer Juraj Dobrović ili Novine, Galerije 212, 1967). Tih godina počinje da izlazi i časopis Umetnost i Mašić daje novu koncepciju dizajna, nešto kasnije radi na total dizajnu štampe oko Bitefa, od 1971.
Novom vizuelnom prezentacijom Bitefa, Mašić, pored preloma priloga "Likovnog Bitefa" (1968-73) za katalog, predlaže da šampa i foto pozivnice. Prva pozivnica - na kojoj ispisujem program sa Dobrilom, štampana je 1972, dok je druga iz 1973. godine, sa fotografijom kako držim Dobrilu na šetalištu ispred MSUB-a. Kada je Mira Trailović videla pozivnicu, koju sam smatrala poetskim radom, zaključila je da sam prekršila pravila i tako je prekinuta moja saradnja... Ipak, zahvaljujući Jovanu, 1985. učestvujem sa “Video teatrom”, potom 2006. povodom 40 godina Bitefa, i 2014. projektom "Teško je biti... u vremenu". Kasnije sam Miru bolje razumela. Zapravo, nemoguće je napisati kako su svi odnosi bili povezani, ukršteni, važni, promenljivi i kreativni... kao da je cela scena tih godina disala jednim dahom, istom energijom i ushićenjem u kruženju promena. Mašić bi govorio o putevima sudbina.
Krajem 60-ih, u saradnji Bore Ćosića, Slobodana Mašića i Branka Vučićevića, pokreću se izdanja časopisa Rok 1, 2. Pišem o 60-im, jer smo tada više i zajednički pratili hrvatske umetnike, dizajnere i arhitekte, i praktično, to je bilo vreme kada je Mašić uveo formu čistog/strukturalnog dizajna, dok sa Bitefom uvodi i elemente narativa. To kasnije prerasta u brojne nove karakteristike Mašićevog dizajna knjiga, kataloga, plakata...
Istorijski posmatran, Slobodan Mašić, kao predstavnik autorskog dizajna i svih izdavačkih poduhvata kojima se bavio, apsolutno je prva, specifična i jedinstvena ličnost. I pored brojnih doprinosa koje je dao u svojoj dugoj delatnosti, Slobodan Mašić je, u osnovi, bio čovek duboke posvećenosti i duhovne predanosti, pasioniran istraživač i sledbenik jedne ideje koja je učinila principe života i rada smislenim i trajnim u tekućoj memoriji vremena.
Biljana Tomić
