Možete kupiti savremenu umetnost!
Izložbom “Možete kupiti savremenu umetnost!” u Centru za grafiku i vizuelna istraživanja “Akademija” u Beogradu, koja će biti otvorena 24. septembra, Žolt Kovač nastavlja da skreće pažnju na položaj savremene umetnosti danas, ali i širu situaciju u društvu u kojem ni veliki deo publike ne vidi značaj i nema naviku da prati umetničku scenu.
Nakon nedavne izložbe “Sjajne slike” u Likovnoj galeriji KCB-a, koja je bila kritički osvrt na kulturološki kod i mentalitet na ovim prostorima, Kovač izložbom u Centru za grafiku ukazuje na važnost savremene umetnosti za razvoj celokupnog društva, ali i na značaj učešća publike u umetničkom procesu - podrškom idejama umetnika kroz kupovinu njegovog rada.
“Biti umetnik danas je u velikoj meri drugačije nego što je to bilo ranije. Umetnik je danas javni intelektualac koji promišlja različite aspekte stvarnosti i koji se bori da javnost čuje ono što on ima da kaže. U našoj zemlji značaj i funkcija umetnosti nisu prepoznate od strane države, ne postoji jasna državna politika, pokrivenost medijima je slaba, a publika ne vidi značaj i nema naviku da prati scenu. Međutim, postoji nevelika publika koja je zainteresovana za umetnost. Ona se uglavnom sastoji od istanjenog građanskog sloja, od osoba koje razumeju da je savremena umetnost jedna od odlika života u gradu i da savremena umetnost može da ponudi nove poglede na stvari koje nam se događaju”, naveo je Kovač u tekstu za katalog izložbe “Možete kupiti savremenu umetnost”.
Kovač je konstatovao i da se umetnost danas ne bavi samo estetikom, koja se podrazumeva, već nudi razradu tema iz urbanog života, kao što su korišćenje grada, kultura prostora, telo, analiza društvenih odnosa, komentari na svakodnevicu, ozbiljna kritika društva, aktivizmi i društvene angažovanosti različitih vrsta.
“Razumevanje da je učešće u urbanom životu jako važno je ključno. Ako neka osoba aktivno učestvuje u životu grada, ona onda oblikuje taj grad i društvo. Može se reći da biti građanin u stvari znači biti društveno angažovan. Pasivan građanin smatra da je društvo dato samo po sebi i da tu ne postoji uzajamna veza. Građani čine društvo, i društvo ja tačno onakvo kakvim ga građani naprave. Ako je neko pasivan, onda taj nema pravo da očekuje da društvo postane bolje. Zašto bi i kako bi se ono menjalo ako ne učestvujemo? Nije teško složiti se da moramo nešto da damo, da bi nešto uzeli. Ako učestvujemo u građenju gradskog i društvenog tkiva, onda imamo prava da očekujemo da se stvar menja, imamo pravo da se naš glas čuje, imamo prava da kritikujemo”, poručio je Kovač.
Kovač ističe i da je umetnik javni intelektualac, koji aktivno učestvuje u građenju društva, bori se za svoje ideje i pokušava da živi od svog rada da bi zadržao poziciju javnog govora i da bi mogao da nastavi da se zalaže za ono što misli da je ispravno, stoga nije neobično što pokušava da proda proizvode koji nastaju u umetničkom procesu. Nije neobično ni da publika poželi da učestvuje u umetničkom procesu i podrži umetnika i njegove ideje tako što će kupiti umetnički rad. Time ona omogućava da umetnik nastavi da radi i ostane aktivan, a ujedno i sama učestvuje u kulturnom životu grada iz svoje pozicije.
“To nije puki konzumerizam, umetnost se ne mora kupovati kao što se moraju kupiti jogurt i četkica za zube. Ali je to način učestvovanja, vrsta konzumiranja ideja, svesna podrška koja omogućava umetniku da nastavi da radi, a publici donosi materijalizaciju ideje u intimni prostor sobe”, naveo je Kovač.
Povodom grafika koje predstavlja na novoj izložbi, Kovač je podsetio da je njihov raspon u praksi veoma širok - od jeftinih štampanih raglednica i plakata, koje je moguće kupiti u prodavnicama pri muzejima, preko digitalnih printova umetničkih radova koji više nisu dostupni, do ručno štampanih grafika malih i ograničenih tiraža. Velika većina umetnika upotpunjuje svoje radove grafikama. Kod grafike, ili umetnosti multioriginala, postoji više istovetnih ili veoma sličnih kopija predstave, pri čemu je svaka kopija zapravo original. Iz razloga što više osoba može posedovati istu predstavu, cena grafika je niža nego cena drugih umetničkih dela koje postoje samo u jednom primerku. To nikako ne umanjuje vrednost grafike. Publika koja želi da učestvuje, želi da kupi i poseduje umetničke radove, a nema sredstava za slike na primer, sasvim se ispravno opredeljuje za grafiku, naveo je Kovač.
“Na taj način se može postati mali gradski kolekcionar koji ne ulaže velike svote, već pažljivo bira i promišlja umetnost koju kupuje, ali pre svega na taj način učestvuje u formiranju tog aspekta društvenog života grada, učestvuje u građenju odnosa i omogućava da se glas umetnika čuje. A pojedini umetnici imaju šta da kažu”, istakao je Kovač.
Žolt Kovač rođen je 1975. godine u Pančevu, a posle Matematičke gimnazije studirao je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, na kojem je i magistrirao i upisao doktorske studije. Pohađao je i Školu za istoriju i teoriju slike pri Centru za savremenu umetnost Beograd.
Izlagao je na samostalnim i grupnim izložbama u Srbiji i drugim zemljama u Evropi.
(SEEcult.org)
