Novopečeni dobitnik Nobelove nagrade za književnost, peruanski pisac Mario Vargas Ljosa, objavio je novi roman “El sueño del celta” (San Kelta), u izdanju španske kuće Alfaguara, a na promociji u Madridu naveo je da je bio inspirisan dualitetom između heroja i običnog čoveka.
Novi Ljosin roman istražuje život irskog revolucionara koji je pogubljen zbog izdaje 1916. godine, nakon učešća u uskršenjem ustanku u Irskoj. Reč je o stvarnom liku (Sir Roger Casement), diplomati od karijere koji je radio kao britanski konzul u Kongu i Peruu.
Prema navodima Ljose, to je priča o čoveku koji ima mnogo karaktera u isto vreme, sa nekonzistentnostima i kontradiktornostima u njegovoj biografiji.
Novi Ljosin roman objavila je španska kuća “Alfaguara”, a uporedo sa Španijom, pojavio se i u peruanskim knjižarama, gde se očekuje da će za prvih nedelju dana biti prodat u više od 20.000 primeraka.
Knjiga na 454 strana štampana je u tiražu od pola miliona primeraka za distribuciju širom sveta.
Englesko izdanje, kako je najavljeno, objaviće kuća “Faber” početkom 2012. godine.
Ljosa je jedan od najpoznatijih autora španskog govornog područja, a dobio je Nobelovu nagradu za književnost za 2010. godinu za “kartografije struktura moći” i oštre slike individualnog otpora, revolta i poraza u svojim delima.
Ljosa je prvi južnoamerički književnik koji je dobio prestižnu Nobelovu nagradu posle kolumbijskog pisca Gabrijela Garsije Markeza (Gabriel Garcia Marquez), nagrađenog 1982. godine.
Horhe Mario Pedro Vargas Ljosa (Jorge Mario Pedro Vargas Ljosa ), romanopisac, novinar i esejista, rođen je u Arekipi 1936. godine, a dobitnik je već gotovo svih najprestižnijih književnih priznanja, uključujući
nagrade Servantes, Princ Asturije, PEN/Nabokov i Grinzane Cavour.
Autor je više od 30 romana, dramskih dela i eseja, uključujući “Razgovore u katedrali” i “Zelenu kuću”.
Skrenuo je pažnju na sebe krajem 50-ih zbirkom priča “Šefovi”, a potom je objavio roman “Grad i psi”, za koji je dobio nagradu Kratke biblioteke kuće Seix Barral 1962. i nagradu kritike 1963. Za drugi roman “Zelena kuća” (1965) dobio je magradu kritike i međunarodnu nagradu Romulo Galjegos.
Autor je i romana “Pantaleon i posetiteljke”, “Tetka Hulija i piskaralo”, “Rat za smak sveta”, “Povest o Majti”, “Ko je ubio Palomina Molera?”, “Pripovedač”, “Pohvala pomajci”, “Lituma u Andima”, “Jarčeva fešta”, “Raj na drugom ćošku”...
Objavio je i više dramskih dela (Gospođica iz Takne, Kati i nilski konj, La Čunga, Ludak sa balkona i Lepe oči, ružne slike), studija i eseja (Neprekidna orgija, Istina o lažama i Izazov nemogućeg), sećanja (Riba u vodi) i priča (Štenad).
Svojevremeno je učestvovao i na predsedničkim izborima u Peruu.
B. Rakočević / SEEcult.org