• Search form

16.09.2017 | 10:22

Novi UO i nove članice NKSS

Novi UO i nove članice NKSS

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), najveća mreža civilnog društva u oblasti kulture i umetnosti u Srbiji, izabrala je 15. septembra na izbornoj Skupštini u Novom Pazaru novi Upravni odbor i primila u članstvo još deset organizacija i inicijativa iz različitih gradova, potvrđujući još jednom potrebu za zajedničkim delovanjem radi rešavanja nagomilanih problema i demokratizacije polja kulture.

U UO NKSS izabrani su: Slađana Petrović Varagić, Virdžinija Đeković, Branka Ćurčić, Luka Knežević-Strika (predsednik), Slobodan Stošić, Ksenija Đurović i Aleksandar Popović.

U članstvo Asocijacije NKSS, koja sada okuplja 85 organizacija, inicijativa i pojedinaca iz više od 15 gradova širom Srbije, primljeni su: Agora Act Action (Bela Crkva), Art Aparat (Beograd), Art Brut Serbia (Beograd), Gifest (Subotica), Knjigoskop (Beograd), Nektan art (Pančevo), Opservatorijum (Beograd), ReEX (Beograd), Udruženje Satibara (Beograd) i Slobodan Stošić (Novi Sad).

Skupština NKSS, koja traje do 17. septembra, razmotriće dosadašnje i tekuće aktivnosti Asocijacije, kao i plan za naredni period. Jedna od tema je i Predlog strategije razvoja kulture u Srbiji 2017-2027. godine, koji je trenutno u procesu javne rasprave.

Skupština NKSS održava se uporedo sa festivalom Filter No stream, koji organizuje novopazarsko udruženje Firma, a do 24. septembra obuhvata intenzivan program izložbi, muzičkih nastupa, filmskih projekcija, panel diskusija i prezentacija.

Program Skupštine i festivala Filter počeo je 14. septembra tribinom “Prostori borbe nezavisne kulture”, u okviru koje su predstavljene dosadašnje aktivnosti NKSS, kao i različita iskustva članica NKSS iz Beograda, Smedereva, Novog Sada i Novog Pazara u procesima pregovaranja sa lokalnim vlastima zarad rešavanja problema prostora, raspodele javnih sredstava i drugih gorućih pitanja nezavisne kulturne scene.

Asocijacija NKSS je saradnička platforma organizacija civilnog društva, inicijativa i pojedinaca u oblasti kulture i umetnosti u Srbiji, koja kroz realizaciju i razmenu programa u zemlji i inostranstvu, aktivnosti jačanja sopstvenih i kapaciteta svojih članica, kao i kroz dijalog sa donosiocima odluka na svim nivoima, teži da promoviše razvoj inovativnih i kritičkih umetničkih praksi, da utiče na kulturnu politiku i druge javne politike koje su s njom u vezi, da doprinese decentralizaciji kulture u Srbiji i uspostavljanju regionalne saradnje u oblasti kulture u Jugoistočnoj Evropi.

Asocijaciju NKSS osnovalo je 28 organizacija iz Beograda, Kragujevca, Kruševca, Niša, Novog Sada, Pirota, Šapca, Zaječara, Zrenjanina i Vranja na Skupštini u maju 2011. u Beogradu. Već na prvoj redovnoj Skupštini u julu 2011. u Zaječaru članstvo je udvostručeno. Redovne skupštine održavane su u Požegi (2012), Vršcu (2013), Beogradu (2014), Novom Sadu (2015), Smederevu (2016) i sada u Novom Pazaru (2017), što je omogućilo članicama da bolje upoznaju situaciju u lokalnim sredinama.

Osnivanju NKSS prethodile su nacionalne konferencije u Beogradu (jun 2010) i Zrenjaninu (januar 2011), inicirane nagomilanim problemima nezavisne kulture i neprepoznavanjem njenog značaja, uprkos tome što čini najvitalniji i najprogresivniji segment ukupnog savremenog kulturnog stvaralaštva u Srbiji.

Različitim aktivnostima jačanja kapaciteta i podrške programima članica, javnim akcijama, kampanjama, saopštenjima, istraživanjima i medijskom produkcijom, NKSS je postala prepoznatljiva u stručnoj i najširoj javnosti kao jedan od najaktivnijih delova civilnog društva i celokupne kulturne scene - relevantan društveni činilac koji na različite načine utiče na promenu kulturne politike „odozdo“, iz baze.

NKSS je javnim saopštenjima kontinuirano reagovala ne samo na slučajeve ugrožavanja članica ili šire probleme kulture i društva (napadi na CK13 i Šok zadrugu, nezakonita smena direktorke KC Požega, cenzura u KCNS-u i KCB-u, rezultati konkursa...), već je pokretala i konkretne akcije i kampanje za rešavanje problema kulturne politike. Festivalom Na sopstveni pogon 2011. ukazano je na raznovrsnost beogradske nezavisne kulture, ali i na izazove sa kojima se suočava i moguća rešenja. U aprilu 2012. u više gradova održana je serija debata A kultura?, u nameri da se građani uoči izbora upoznaju s programima političkih stranka u domenu lokalne kulturne politike. U junu 2013. podržan je protest Stop uništavanju kulture u Beogradu, uz istovremenu akciju u Vršcu, za vreme redovne Skupštine NKSS. Krajem 2013. u više gradova u Srbiji realizovana je i kampanja Kultura u protestu u cilju skretanja pažnje na stanje u kulturi, ali i preispitivanja pozicije i uloge nezavisnih umetnika i radnika. Takođe, krajem 2013. u Beogradu organizovana je regionalna konferencija Mesto i uloga civilnog sektora u savremenoj kulturi u Srbiji i regionu, u maju 2015. održana je konferencija Modeli borbe - prostori (ne)mogućnosti, a u oktobru 2015. međunarodna konferencija Novi prostori – nove mogućnosti, organizovana u sklopu Transeuropa festivala.

Borba za prostor za nezavisnu kulturu vođena je i na konkretnom planu, pre svega kroz slučaj Magacina u Kraljevića Marka, koji je još 2007. godine namenjen nezavisnoj kulturnoj sceni, ali je njegov pravni status ostao neregulisan. NKSS je krajem 2014. sprečila pokušaj iseljenja organizacija koje koriste Magacin, a potom sačinila, ponudila na javnu raspravu i počela da primenjuje nov model funkcionisanja tog kulturnog centra, zasnovan na principu otvorenog kalendara i deljenja resursa. U međuvremenu je sprečen još jedan pokušaj zatvaranja Magacina – kampanjom Sačuvajmo Magacin krajem 2016.

Na društvenu nebrigu o kulturi, kako podseća NKSS, ukazano je i protestnom akcijom ispred Muzeja savremene umetnosti u Beogradu koja je održana na dan njegovog pompezno najavljivanog, a potom otkazanog svečanog otvaranja 20. oktobra 2015. Akcija Odbrojavanje do otvaranja izazvala je veliku medijsku pažnju i ukazala na značaj dobro osmišljenih javnih protesta. U narednom periodu češće su korišćeni formati konferencija za novinare u Medija centru i kampanja baziranih na atraktivnim programskim sadržajima. Posebno su predstavljani rezultati istraživanja realizovanih u okviru regionalnih projekata NKSS i njenih članica, uključujući ona o položaju organizacija nezavisne scene, socijalnom statusu kulturnih radnika i umetnika, konkursima za savremeno stvaralaštvo na republičkom i beogradskom nivou...

Budući da je jedan od razloga osnivanja NKSS bio i pozicioniranje nezavisne kulturne scene kao zagovarača za promenu uslova rada i priznanja pozicije ravnopravnog aktera u kulturnoj politici, aktivnosti na polju zagovaranja traju od samog osnivanja NKSS, pa i pre toga. Krajem 2010. predstavnici inicijative za osnivanje NKSS započeli su pregovore s tadašnjim ministrom kulture Nebojšom Bradićem koji su rezultirali potpisivanjem Protokola o saradnji u januaru 2011. u Zrenjaninu. Time je potvrđen doprinos nezavisne kulturne scene opštem interesu u kulturi i predviđen mehanizam za unapređenje položaja tog sektora, kao i za dalji dijalog s nadležnima.

Potonji sastanci ostali su bez značajnijih rezultata, ministri su se menjali, svaki je iznova upoznavan sa problematikom i načelno izražavao spremnost za saradnju – sve do oktobra 2013. godine, kada je ministar Ivan Tasovac jednostrano raskinuo Protokol. Apsurdna je činjenica da se za vreme mandata Tasovca najefikasnije radilo na saradnji nezavisnog sektora i Ministarstva, pa su usvojene gotovo sve primedbe NKSS na uslove konkursa za savremeno stvaralaštvo. Situacija se ponovo promenila dolaskom ministra Vladana Vukosavljevića, sa kojim je, prema navodima NKSS, bilo gotovo nemoguće sarađivati i dok je bio sekretar za kulturu Grada Beograda.

Određeni pomak u uticaju na lokalnu kulturnu politiku ostvaren je za sada samo u Novom Sadu, gde je NKSS podržala i uključila se u rad Inicijative nezavisne kulturne scene koja je započela pregovore s gradskim vlastima i učestvovala u izradi Strategije razvoja kulture i Akcionog plana, predviđenih kandidaturom Novog Sada za EPK 2021. Pregovori su u međuvremenu prekinuti, uz konstataciju Inicijative da nedostaje politička volja za puno sprovođenje Strategije i Akcionog plana.

Osim javnim reagovanjima, kampanjama i akcijama zagovaranja, NKSS radi i na povećanju vidljivosti sopstvenom medijskom produkcijom – izdavanjem magazina MANEK (od 2013) i emisijom Sceniranje na internet radiju radioaparat.com (od marta 2017).

Članice NKSS nastavljaju i da preispituju smisao udruživanja, rezultate, značenje pojma „nezavisnosti“… U  tom kontekstu je krajem 2016. pokrenuta dijaloška platforma Sređivanje dvorišta, koja je 2017. proširila dijalog širom Srbije, u saradnji sa Umetnobilom, a predstavljena je i u formi knjige, u izdanju NKSS.

(SEEcult.org)

Video
10.01.2018 | 23:55

VOĐENJE: Sekvence. Umetnost Jugoslavije i Srbije iz zbirki MSU

Vođenje kroz izložbu Sekvence. Umetnost Jugoslavije i Srbije iz zbirki Muzeja savremene umetnosti kojom je MSU u Beogradu otvoren u oktobru 2017. godine nakon desetogodišnje pauze zbog više puta započinjane i odlagane rekonstrukcije.