• Search form

25.12.2015 | 16:08

NSK o stanju kulture u 2015.

NSK o stanju kulture u 2015.

Nacionalni savet za kulturu (NSK) konstatovao je, analizirajući situaciju u kulturi u Srbiji u protekloj godini, da se kulturni život odvija stihijski i  nedovolјno planirano, te da glavnu motornu snagu ne čine kulturna strategija i politika države, već energija i entuzijazam pojedinaca. NSK je naveo i da završava mandat “bez rešenog ijednog pitanja koja su se otvorila tokom prethodne četiri i po godine”, a tim povodom uputio je niz kritika na račun Ministarstva kulture i informisanja.

Navodeći da se ponavljaju izvesni problemi na koje ukazuje već duže vreme, NSK je istakao da se to pre svega odnosi na pitanje izrade Strategije kulturnog razvoja Srbije.

“Nije poznato da je Ministarstvo kulture i informisanja, čija je to zakonska obaveza, ovu proceduru započelo. NSK žali što je sa ovom temom započeo svoj mandat pre četiri i po godine, što je u međuvremenu radio na dve radne verzije strategije koje su kasnije povučene i što svoj mandat s istom temom i završava”, navedeno je u saopštenju.

NSK je posebno ukazao i da Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej u Beogradu, koji su u rekonstrukciji niz godina, i dalјe ne rade

“MSU je proslavio svoju 50-godišnjicu osnivanja uz kordon policije koja ga je ‘branila’ od građana koji su se u tom povodu okupili. Samo mesec dana kasnije objavlјeno je da ni  Narodni muzej, za koji je rečeno da će biti otvoren na dan Narodnog muzeja u maju 2016, takođe neće biti otvoren u roku koji je bio definisan postavlјanjem satova”, podsetio je NSK, koji smatra i da je postavlјanje satova na te muzeje bila greška.

“NSK smatra da su oni bili nepotrebni i da su iritirali jedan deo javnosti, jer su govorili više o marketinškom karakteru akcije nego o suštinskoj posvećenosti temelјnoj rekonstrukciji dva muzeja”, naveo je NSK povodom satova koji su odbrojavali vreme do otvaranja muzeja, a svečano ih je postavio u februaru ove godine ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac.

NSK je zamerio Ministarstvu kulture i zbog odlaganja raspisivanja konkursa za projekte za 2016. godinu, podsećajući da Zakon o kulturi nalaže da se konkursi za narednu budždetsku godinu raspisuju najkasnije do 1. oktobra tekuće godine.

Takođe, NSK je kritikovao Ministarstvo kulture i zbog toga što još nije objavilo rezultate Konkursa za finansiranje umetničkih dela iz oblasti vizuelnih umetnosti za 2015. godinu, koji je bio otvoren od 14. maja do 30. juna.

Napominjući da su odavno poznati rezultati konkursa koji su objavlјeni posle konkursa za finansiranje umetničkih dela (npr. za otkup publikacija za biblioteke, za sufinansiranje mobilnosti umetnika i profesionalaca u kulturi, za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja), NSK je izrazio očekivanje da će Ministarstvo objasniti šta se dešava sa yim konkursom i kakva je njegova sudbina, s obzirom da je kraj kalendarske godine.

NSK se posebno osvrnuo i na smanjenje budžeta za kulturu za 2016. godinu za 500 miliona dinara u odnosu na prošlu (u 2015. godini ukupan iznos koji se izdvaja za kulturu bio je 7.530.247.000 dinara a u 2016. 6.914.497.000). To smanjenje, kako je naveo NSK, ne proizilazi jedino iz činjenice da se neće više finansirati RTS i da su ugašeni Tanjug i Radio Jugoslavija.

Veliku zabrinutost NSK je izrazio i zbog toga što se povećanje plata u javnom sektoru jedino ne odnosi na zaposlene u kulturi.

“Odgovor ministra Tasovca da će kultura biti ‘prva sledeća’ kada je povećanje plata u pitanju – ne može da zadovolјi kulturnu javnost”, naveo je NSK.

NSK se posebno osvrnuo i na položaj ustanova kulture, navodeći da prolaze kroz fazu rada koja se ne bi mogla okarakterisati kao razvojna, već naprotiv.
NSK “izražava bojazan da Ministarstvo nije uspostavilo neophodan sistem u funkcionisanju sektora kulture. Stvara se utisak da se svuda, pa i u sektoru kulture koriste marketinška ‘pakovanja’ za odvraćanje pažnje građana od suštinskih pitanja”.

Taj nedostatak se, kako je navedeno, najjasnije vidi na primeru ustanova kulture, od kojih mnoge imaju direktore u v.d. statusu, što znači da imaju menadžment koji, zbog privremene pozicije, ne može da kreira koncepciju ustanove i da dugoročno planira.

“Uprkos zakonskoj obavezi koja u članu 37. Zakona o kulturi kaže da ‘...Vršilac dužnosti direktora može obavlјati tu funkciju najduže jednu godinu’ – ova obaveza nije poštovana, pa su direktori više ustanova kulture u v.d. statusu znatno duže od zakonski dozvolјenog roka”, podsetio je NSK, dodajući i da, umesto toga da se ustanove osnaže time što će se boriti za status ustanove od nacionalnog značaja, izmene i dopune Zakona o kulturi koje čekaju na raspravu u Skupštini, predviđaju gašenje upravo tog statusa. “U samim ustanovama to samo može da poveća osećaj nesigurnosti i beznačajnosti”, ocenio je NSK.

NSK je primetio i da kulturni poslenici sve češće javno iznose svoje nezadovolјstvo kulturnom klimom u zemlјi, te da se mnogi od njih, prema sopstvenim rečima, osećaju osujećeno, besperspektivno i poniženo.

“Mladi smatraju da im društvo ne pruža odgovarajuću šansu; stariji s razlogom ističu da su zaboravlјeni i marginalizovani; samostalni umetnici, zbog nedostatka dobre volјe kod nadležnih struktura, (pre svega Ministarstva kulture i informisanja, Sekretarijata za kulturu grada Beograda i Ministarstva finansija), ne uspevaju da ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu; oni smatraju da Ministarstvo kulture ne štiti njihova prava i interese i da razlog koji navodi za svoju pasivnost, a to je nemanje nadležnosti, može biti shvaćen isklјučivo kao izgovor za izbegavanje odgovornosti”, naveo je NSK.

Navodeći da se kultura održava uprkos, a ne zahvalјujući podršci države, i njenoj jasno forumlisanoj kulturnoj politici.

Filmski festivali, muzički festivali, nove pozorišne predstave, dečji edukatvini programi, nove knjige, monografije, pomocije... ostavlјaju utisak veoma kvalitetnog i bogatog kulturnog života, ali se on, prema oceni NSK, odvija stihijski i nedovolјno planirano, a glavna motorna snaga kulturnog života i stvaralaštva nije kulturna strategija i politika države, već energija i entuzijazam pojedinaca – kulturnih radnika, čiji je status istovremeno niži nego ikada.

Posebnu zabrinutost NSK je izrazio povodom situacije u teatarskom životu u Srbiji koji je, kako je zaključeno, pred kolapsom.

Članove NSK su o aktuelnim problemima informisali nedavno upravnici Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu Aleksandar Milosavlјević i v.d. upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Dejan Savić, direktorka Jugoslovenskog dramskog pozorišta Tamara Vučković Manojlović i direktor Šabačkog pozorišta Zoran Karajić. Sednici su prisustvovali i predstavnici Ministarstva kulture i informisanja Igor Jovičić, sekretar Ministarstva, te Đurđijana Jovanović, zadužena za scensko stvaralaštvo.

Na osnovu razgovora sa rukovodiocima teatarskih institucija, te dodatnih informacija sekretara Ministarstva, članovi NSK su kao najaktunije probleme naveli: nejasnu i nepreciznu državnu kulturnu politiku, zbog čega, između ostalog, nije realizovana ni klasifikacija pozorišta koja je predviđena i Zakonom o kulturi, zatim neredovne uplate planiranih i odobrenih finansijskih sredstava, neadekvatan Zakon o kulturi koji ne prepoznaje specifičnosti bića teatra i pozorišnog sistema rada, frapantnu neusklađenost zakonskih, podzakonskih akata i uredbi (zakona o radu, budžetu, funkcionisanju ministarstava, o kulturi, Uredbe o koeficijentima u ustanovama kulture…) sa elementarnom logikom teatarske prakse, neprecizno definisane nadležnosti ministarstava i organa lokalne uprave, sve uočlјivije odustajanje države od zaštite segmenata pozorišnog života od komercijalizacije, te sve agresivniji anti-intelektualni i anti-umetnički diskurs koji dominira društvenim, političkim i kulturnim životom, što marginalizuje značaj, smisao i funkciju pozorišta, a u najdirektnijoj je vezi sa obrazovnim sistemom koji ne pomaže teatrima u procesu edukovanja i formiranja nove pozorišne publike.

Posledica takvog stanja, kako je ocenjeno, jeste smanjenje broja premijera, sve slabiji kvalitet produkcije i uočlјivo zaostajanje najreprezentativnijih pozorišta u kontekstu evropskog teatarskog života. Takvim tretmanom su podjednako pogođene velike nacionalne kuće u kojima, osim dramskih, nastaju i operske i baletske predstave, kao i teatri koji domaću pozorišnu umetnost reprezentuju kroz članstva u Evropskoj teatarskoj uniji ili Evropskoj teatarskoj konvenciji, ali i pozorišta koja u gradovima i varošicama Srbije sve teže uspevaju da očuvaju bogatu nacionalnu teatarsku tradiciju i svojim predstavama upotpunjuju kulturni život svojih sredina.

Pozorišta su u takvoj situaciji, u borbi za umetnički kvalitet, novu publiku pa i elementarno preživlјavanje, lišena odgovarajuće podrške države, što će se, kako je ocenjeno, okončati gušenjem jednog od najvažnijih, najuspešnijih i najreprezentativnijih segmenata kulture.

NSK je upozorio stoga da će dalјa devastacija pozorišnog života Srbije naneti ne samo ozbilјnu štetu savremenom scenskom stvaralaštvu, nego će i onemogućiti da Srbija u zajednicu evropskih naroda unese značajan pečat vlastite kulturne i umetničke specifičnost i osobenosti, ali i elemente koji su danas deo savremenog stvaralaštva, da bi jednog dana postale deo kulturne i umetničke baštine Srbije. U isti mah, marginalizacijom svojih pozorišta, Srbija poništava i degradira ogromne uspehe čitave sfere vlastite umetničke prakse koju je međunarodna zajednica odavno prepoznala kao relevantnu.

NSK stoga poziva Ministarstvo kulture i informisanja da u što kraćem roku formira radnu grupu za izradu nacrta Zakona o pozorištu, bez obzira na to što Zakon o izmenama i dopunama Zakona o kulturi još uvek nije usvojen. I bez Zakona o kulturi ima mnogo posla kojem valјa pristupiti što pre da bi pozorišta Srbije stala na svoje noge i zauzela adekvatno mesto u kulturnom životu.

(SEEcult.org)

Video
08.08.2018 | 23:49

VOĐENJE: Nagrada Mangelos 2018.

Vođenje kroz izložbu finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2018. godinu, održanu u Galeriji Remont u Beogradu od 2. do 20. jula 2018.