Odgovori kulture na krizu
Ministarstvo kulture Srbije, koje u 2009. raspolaže prvi put posle više godina sa više od jedan odsto nacionalnog budžeta, pripremilo je i odgovore na moguće posledice globalne finansijske krize i poručilo da njegovi ciljevi ostaju dugoročni, ali i da politiku neće zasnivati samo na tekućim zadacima s budžetskim korisnicima, već prevashodno na projektnom menadžmetu.
Ministarstvo kulture Srbije, koje u 2009. raspolaže prvi put posle više godina sa više od jedan odsto nacionalnog budžeta, pripremilo je i odgovore na moguće posledice globalne finansijske krize i poručilo da njegovi ciljevi ostaju dugoročni, ali i da politiku neće zasnivati samo na tekućim zadacima s budžetskim korisnicima, već prevashodno na projektnom menadžmetu.
Na konferenciji za novinare, na kojoj je najavljeno i da bi krovni zakon o kulturi trebalo da uđe u skupštinsku proceduru krajem januara, ministar Nebojša Bradić rekao je 5. januara da se, na osnovu najava iz sveta, stiče utisak da će finansijska kriza u 2009. godini ugroziti i onemogućiti nova postignuća u oblasti kulture i umetnosti u Srbiji.
“Ukoliko kažemo da se to neće dogoditi, prihvatamo odgovornost da nas optuže kao neutemeljene optimiste, da nas ismeju ili da nam, ipak, poveruju da imamo podlogu za izrečeno”, rekao je Bradić, ističući kao osnovni argument povećanje sredstava Ministarstva u 2009. godini, ali i ukazujući da finansijska kriza ukazuje na slabosti diversifikovanog i necelovitog kulturnog sistema koji, da bi opstao u novim okolnostima, mora da pronađe drugačije modele.
Kao ključne reči za prevazilaženje krize, Bradić je naveo transformaciju, racionalizaciju, koncentraciju i inovaciju.
Dok transformacija i racionalizacija mogu biti supstitucija za planirane reforme u kulturi, Bradić je rekao da su koncentracija i inovacija osnova za predstojeće kulturne i umetničke poslove.
“Samo oni pojedinci i institucije koji su snažni, spremni na racionalizaciju, svesni sopstvene misije, sposobni da se udružuju i budu kreativni, mogu da iz krize izađu kao pobednici”, rekao je Bradić.
Ističući i da su, bez obzira na krizu, ciljevi Ministarstva kulture dugoročni, Bradić je rekao da se politika Ministarstva kulture u narednom periodu neće zasnivati isključivo na tekućim zadacima koji se odvijaju na dvosmernoj komunikaciji sa budžetskim korisnicima, već prevashodno na projektnom menadžmetu u poslovima: stručne dijagnoze stanja svih institucija, stvaranja potencijala za preduzetništvo u kulturi, završetka započetih poslova na osnovu već uspostavljenih standarda i organizacije međunarodnih događaja.
U tom pogledu naglasio je i obezbeđivanje uslova za prezentaciju srpske kulture u svetu, ali i svetskih događaja u Srbiji.
Bradić je rekao i da Ministarstvo želi da ohrabri preduzetnike u kulturi, jer se “udruženim sredstvima može mnogo uraditi”, a napomenuo je i da predstoji završetak i otpočinjanje novih konkursa.
Na pitanja o stanju institucija u kulturi, od kojih je mnoge i obišao od kada je preuzeo funkciju ministra, Bradić je rekao da je slika u Srbiji beoma različita i na loš način diversifikovana, zbog čega je potrebno stvoriti celovit pregled.
To je moguće, dodao je, centralizovanom politikom decentralizacije.
Prema njegovim rečima, posebno je problematična centralna i juzna Srbija, ali srećom, nisu svi pojedinci i institucije odustali od kulture. Kao primer, naveo je Prijepolje, dodajući da “dosta obećava”.
“Naravno, treba ih ohrabrivati. Oni s popslednja odbrana od medijske kulture”, rekao je Bradić, dodajući i da ima opština i gradova u kojima su zaposleni ljudi koji nikakve veze nemaju sa kulturom, zbog čega te instituije postaju opterećene.
“Neke institucije treba revitalizovati, neke transformisati, neću da kažem ukinuti”, dodao je Bradić, dodajući da ima i fantomskih institucija i radnih mesta.
Ima i sredina koje su odustale od kulture, rekao je Bradić, dodajući da u svim sredinama, međutim, postoje potreba za kulturom i publika.
Ističući i da se radi na mreži kulture u regionu, Bradić je rekao da će posebna pažnja u 2009. biti posvećena i situaciji kulturne baštine i kulture na Kosovu.
Pomoćnik ministra za međunarodne odnose, evropske integracije i razvoj menadžmenta u kulturi Branislav Dimitrijević rekao je da su ciljevi svih sektora Ministarstva zajednički, a osnovni prioritet je podizanje standarda kako u upravljanju, tako i u umetničkom stvaralaštvu.
Osnovni cilj Sektora za međunarodne odnose, evropske integracije i menadžment u kulturi je ratifikacija međunarodnih konvencija o očuvanju nematerijalnog nasleđa, zaštiti podvodnog kulturnog nasleđa, vrednosti kulturnog nasleđa za društvo i ukadenim ili nezakonito izvezenim kulturnim dobrima
Dimitrijević je istakao i da će Ministarstvo, saradnjom sa Evropom, doprineti evropskim integracijama zemlje, a posebno je istakao i važnost regionalonih projekata i projekata inovativnosti, s obzirom da je 2009. proglašena Godinom umetničke kreativnosti u Evropi.
Posebna pažnja bicghe posvećena uključivanju projekata u svetske kulturne tokove i primeni standarda i metoda koji doprinose učešću kulture u društvenom razvoju, podizanju institucionalnih i ljudskih kapaciteta kao i povećanju međunarodne razmene projekata, te izradu strateškog plana u oblasti multilateralne i bilateralne saradnje i smernica razvoja kulturnog menadžmenta.
Pomoćnica ministra za savremeno stvaralaštvo, kulturnu industriju i kulturne odnose Ana Vučetić najavila je nastavak akcije “Srbija u Srbiji”, a u oblasti međunarodne saradnje učešće Srbije na Sajmu knjiga u Lajpigu u martu,na kojem će imati status počasnog gosta 2011.
Kao najvažniji jubilej, navela je stogodišnjicu rođenja kompozitorke Ljubice Marić, a najavila je i novi konkurs za sufinansiranje prevoda srpske književnosti u inostranstvu.
Sektor za zaštitu kulturne baštine najavio je, između ostalog, završetak rekonstrukcije Narodne biblioteke, Kinoteke i Muzeja savremene umetnosti i nastavak rekonstrukcije Narodnog muzeja, Istorijskog muzeja Srbije i Muzeja nauke i tehike, kao i izradu jedinstvene baze podataka pri Ministrstvu kulture i formiranje Centralnog registra kulturnih dobara u Srbiji.
Između ostalog, biće obeleženo i nekoliko značajnih jubileja - sto godina od rođenja Milene Pavlović Barili i 150 od rođenja Paje Jovanovića, zatim 130 godina srpsko - italijanskih diplomatskih odnosa i priprema za obeležavanje donošenja Edikta o toleranciji (tzv. Milanski Edikt 313-2013).
Sektor za medije, osim nastavka usklađivanja medijske regulative sa EU, najavio je, između ostalog, i pristupanje Konvenciji o prekograničnoj televiziji, transformaciju bivših saveznih javnih ustanova u oblasti informisanja (Radio Jugoslavija i Jugoslovenski pregled) i agencije Tanjug, podsticanje digitalizacije medija u skladu sa strategijom razvoja radiodifuzije, kao i kontinuitet u podršci zaštiti i ostvarivanju prava na informisanje nacionalnih manjina, etničkih zajednica i lica sa invaliditetom, kao i programima i projektima lokalnih i regionalnih medija.
Ministarstvo će pokrenuti i nov program koji će stimulisati produkciju srpskih audiovizelnih dela i na jezicima nacionalnih manjina, za TV emitovanje, a kao cilj je navelo i unapređenje kapaciteta i programske ponude medija pripadnika srpskog naroda u zemljama regiona i srpskih medija na Kosovu i Metohiji.
