Optika rastanka i povratka
Mladi filmski autor Stefan Ivančić, nakon odrastanja i studija u Španiji, vratio se u rodni Beograd, ali ne i u državu iz koje je početkom 90-ih otišao. Ivančić se filmovima, koje ima priliku da pogleda publika 17. jula u Centru za kulturnu dekontaminaciju, trudi da istraži odnose ljudi i okoline, pokušavajući da pronađe imenitelje i ideje koji mogu dovesti do bekstva od otuđenja i, ako ne stvaranja, barem sanjanja boljeg sveta.
Do toga dolazi, prema rečima njegovog kolege Ognjena Glavonića, rovarenjem po nostalgiji i artefaktima bivše države, davanjem glasa i prostora potlačenim i nevidljivim ljudima koji žive na marginama društva, ali i onim drugim, deci i tinejdžerima, koji se nalaze na početku životnog puta tj. prelasku iz detinjstva u mladost.
Mladi u Ivančićevim filmovima, nejasnog identiteta, ne znaju kako da funkcionišu u novonastalom sistemu i pravilima igre. Njihove živote podcrtava u isto vreme i besciljnost ali i vera u pravedniji svet, iako se na svakom koraku suočavaju sa strahovima, granicama i (raz)daljinama, naravno, van njihovih želja, volje ili moći da iste ukinu i izbrišu, naveo je Glavonić, urednik novog izdanja “CZKD bioskopa”, poznat po dokumentarcu “Živan pravi pank festival”.
Prolećna sunca
Ivančić je 19 godina proveo u Barseloni, a nakon odrastanja u Španiji i završetka Mašinskog fakulteta, vratio se u Beograd da bi studirao filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti.
Vraćajući se nečem što više ne postoji, svetu koji, kako je naveo Glavonić, nije samo uništen, nestao, nego i namerno sakrivan i potiskivan u sećanju, Ivančić se svojim radom trudi da istraži odnose ljudi i okoline, te pokuša da nađe imenitelje i ideje koji mogu dovesti do bekstva od otuđenja i, ako ne stvaranja, barem sanjanja boljeg sveta.
Prošlost se idealizuje, ali Ivančić u isto vreme i preispituje nostalgiju za nečim što ti mladi ljudi nikad nisu ni preživeli i doživeli. Kroz taj pristup i suptilni i senzibilni rukopis, ponekad autobiografski ali uvek duboko ličan, nastaju osećanja koja emancipuju film od stega scenarija; osećanja koje potapaju krutost informacija i već predviđenu nametnutost i zastarelost forme kratkog filma, utapajuči ih u jednostavno i čisto filmsko iskustvo.
1973
“Odlasci, vraćanja, rastanci i čekanja, sećanja i ostaci umrlog sveta su boje kojima se Ivančić služi da bi nagovestio nestalnu i neodređenu budućnost, koja je, na jedan čudan način, ipak ispunjena mirom i spokojem”, naveo je Glavonić povodom programa “(Raz)daljine Stefana Ivančića, optika rastanka i povratka”.
Gostovanje Ivančića u CZKD-u počinje u 19 sati razgovorom sa Glavonićem, nakon čega slede filmovi “Sekundarna sirovina”, “Soles de primavera”, “1973” i “Leto bez meseca”.
Kratki dokumentarni film “Sekundarna sirovina” (2012, 16’), pobednik domaće selekcije na Beogradskom festivalu kratkog i dokumentarnog filma 2012. godine, posvećen je čoveku koji zarađuje novac skupljajući sekundarne sirovine – bakar, aluminijum, mesing. Živi na Savi, u samom centru Beograda, voli da vozi bajs i da bleji sa svojim drugarima i jedan je od nevidljivih ljudi za koje retko ko zna.
Prolećna sunca
Kratki igrani film “Soles de primavera” (Prolećna sunca, 2013, 23’), premijerno prikazan na FID Marsej 2013. godine, govori o četiri momka koji su prijatelji i braća, na pragu odrastanja i na kraju adolescencije, koji gledaju da što bolje iskoriste njihov odmor. Obožavaoci Renoara, jednostavni i opušteni, oslobođeni od tereta svakodnevice, tokom jednog običnog razgovora o bezbrižnom kupanju u reci vremena ili opuštenosti letnje večeri, ulaze u priču o komunističkoj prošlosti, koja se istovremeno idealizuje i kojoj se suptilno podsmeva.
Piblika “CZKD bioskopa” videće i kratki dokumentarni film “1973” (2014, 33’), “osetljiv i posmatrački film o pauziranom društvu”. Film “1973.” prati svakodnevnicu nekoliko radnika koji žive u Savamali i pričaju o ekonomiji i pesmama iz mladosti.
Scene svakodnevnice na obali Save. Ništa se ne dešava u životu ovih usidrenih ljudi, koji čekaju u luci zajedno sa svojim brodovima. Predvođeni vrlo nežnim ali u isto vreme naivnim i arhaičnim protagonistom, razgovaraju o ekonomiji, noćnim leptirima i pesmama iz mladost…
U završnici programa biće prikazan i kratki igrani film “Leto bez meseca” (2014, 31’), premijerno prikazan ranije ove godine u programu Sinefondasion u Kanu, čija je junakinja 16-godišnja Isidora koja pred odlazak u inostranstvo provodi nekoliko dana u vikendici svog detinstva. Izgubljena u letnjoj tišini, strepi od promena koje se bliže...
Film “Leto bez meseca” bio je jedini iz regiona bivše Jugoslavije u programu Sinefondasion 67. Kana.
To je diplomski film Ivančića na FDU, snimljen pod mentorstvom Srdana Golubovića.
Glavne uloge tumače Isidora Marković, Jelisaveta Karadžić, Matija Ristić i Stefan Đorđević.
(SEEcult.org)
