Ostaviti Teslu na miru

Sporazum Srpske pravoslavne crkve, Vlade Srbije u ostavci i Privremenog organa Grada Beograda o premeštanju posmrtnih ostataka Nikole Tesle iz njegovog muzeja u Beogradu u Hram svetog Save izazvao je burne reakcije u javnosti, posebno na društvenim mrežama. Stranicu “Ostavite Teslu na miru!” na Fejsbuku podržalo je za jedan dan već više od 12.000 ljudi.

Inicijatori stranice Ostavite Teslu na miru! poručili su da se neće baviti preispitivanjem duhovnosti i nacionalnosti Tesle, već žele da ta stranica bude “početak građanske inicijative za odbranu zdravog razuma”.

“Ovo nije ni ateistička ni predizborna propaganda, jer ovaj čin bi morao da vređa pođednako i ateiste i iskrene vernike”, poručili su pokretači Fb stranice “Ostavite Teslu na miru!”, najavljujući nastavak aktivnosti koje bi sprečile da urna jednog od najvećih svetskih naučnika završi kao ukras u jednom verskom objektu.

U planu je i kontaktiranje Muzeja Nikole Tesle, koji čuva Teslin arhiv, te preispitivanje svih pravnih aspekata Sporazuma koji su 28. februara potpisali patrijarh srpski Irinej, ministarka energetike, razvoja i životne sredine Zorana Mihajlović i predsednik Privremenog organa Beograda Siniša Mali. Biće kontaktirane i sve organizacije koje se bave zaštitom lika i dela Nikole Tesle i razmotrene opcije podrške nekoj od postojećih internet peticija, kao i fizičkog skupljanja potpisa podrške i drugih vidova protesta.

Podrška toj inicijativi stigla je i od Teslinih potomaka, koji su naveli da nije ni bitno da li je on bio vernik ili ne i podsetili da je po želji njegove familije urna položena u Muzej, te da tu treba i da ostane. “Sramno je da ga neko koristi u svojoj predizbornoj kampanji”, poručila je Nada Tesla.

Povodom Sporazuma koji predviđa da se posmrtni ostaci Tesle “dostojno sahrane u porti Hrama svetog Save na Vračaru”, pokrenuta je i peticija na Avaazu, jednom od najvećih svetskih sajtova za te svrhe, koju je potpisalo za jedan dan više od 1.300 ljudi. Njihova poruka Vladi Srbije je da “Tesla pripada nauci i svim ljudima ove planete” i da “njegovi ostaci ne bi smeli biti zloupotrebljeni za donošenje profita Srpskoj pravoslavnoj crkvi”.

I korisnici Twittera burno su reagovali na Sporazum SPC, republičkih i gradskih vlasti, potpisan dve nedelje uoči izbora, a zajednički hashtag je #odbranimoTeslu.

Prema saopštenju SPC povodom potpisivanja Sporazuma sa republičkim i gradskim vlastima, reč je o zajedničkom trajnom opredeljenju da se realizuje zamisao Svetog Arhijerejskog Sinoda i patrijarha Irineja da se posmrtni ostaci Tesle, najpoznatijeg svetskog pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike i jednog od najvećih umova 20. veka, “dostojno sahrane u porti Hrama svetog Save na Vračaru”.

Patrijarh Irinej naveo je da "spaljivanje Tesle nije bilo po njegovoj već želji njegovih srodnika. Mi želimo da zemni ostaci velokog mislioca iz našega roda, sina pravoslavnog sveštenika, počivaju tamo gde je najsvetije mesto srpskog naroda, u Hramu sv. Save koji se podiže u našem vremenu prilozima srpskog naroda i države. Tamo je spomenik svetom Savi, velikom Karađorđu i ništa logičnije nije nego da na tom mestu počivaju ta velika tri imena naše istorije i kulture. Veoma sam blagodaran na tome, jer od Nikole Tesle u vremenu u kome je rođen nije bilo većeg uma, ne samo u našem narodu već i svetu”, rekao je poglavar SPC.

Mnogi komentari na društvenim mrežama odnose se, međutim, na Teslin specifičan odnos prema veri i činjenicu da se, iako poreklom iz svešteničke pravoslavne porodice, interesovao i za budizam.

Inicijativa SPC da Teslina urna bude preneta u Hram svetog Save dobila je podršku privremenih gradskih vlasti Beograda početkom januara, kada je najavljeno i podizanje spomenika Tesli na Svetosavskom platou.

U Muzeju Nikole Tesle tada su rekli da urna predstavlja neodvojivi deo memorijalne zbirke i istakli da su protiv premeštanja urne bili i 2006. godine, kada je obeležavano 150 godina od rođenja Tesle i lada se prvi put pojavila u javnosti ideja o premeštanju njegovih posmrtnih ostataka u Hram svetog Save.

“Ako bismo na ovaj način rabili ovu memorijalnu celinu, mogle bi i druge naučne institucije da traže eksponate koji bi odgovarali njihovoj postavci, te onda ne bi ni postojala potreba za postojanjem našeg muzeja”, rekao je tada direktor Vladimir Jelenković.

Teslin arhiv, koji se čuva u njegovoj muzeju, uvršten je u UNESKO-ov Svetski registar kulturne baštine "Pamćenje sveta" (Memory of the World).

Lična Teslina arhiva sadrži više od 160.000 dokumenata, uključujući lična dokumenta (krštenica, pasoš, diplome, priznanja, članske karte…), pravne poslove i finansije, prepisku sa kompanijama, pojedincima, pozivnice, vizit-karte, naučni rad i patentnu dokumentaciju, planove crteže, foto dokumentaciju…

Rođen 10. jula 1856. godine u Smiljanu, na vojnoj granici u tadašnjoj Austriji, sada Hrvatskoj, Tesla je najviše doprineo nauci i tehnološkom progresu sveta kao pronalazač obrtnog magnetnog polja, indukcionog motora, polifazne naizmenične struje, generatora i kompletnog sistema proizvodnje i distribucije električne energije.

(SEEcult.org)