Otvorene zone 13. Interzone
Međunarodni festival aktuelne muzike Interzone u Novom Sadu, organizovan i ove godine u teškim produkcionim uslovima i bez podrške gradskih vlasti, ipak je uspeo da pripremi od 1. do 3. novembra raznovrstan program umetnika iz Italije, Austrije, Španije, Slovenije, kao i domaćih autora, kojima je posvećen poseban segment nazvan “O’zone”.
U produkciji Ogledala - Centra za inicijative u kulturi, muzički deo programa 13. festivala Interzone održava se u Galeriji Matice srpske, dok su u Art klinici organizovani susreti sa umetnicima.
Prema navodima organizatora, dominacija elektronske muzike, koja teži da bude interdisciplinarna i u vezi sa vizuelnim umetnostima, u skladu je sa rezultatima analiza postojećih evropskih festivala sličnog koncepta i savremene avangardne evropske muzike.
Analize pokazuju da su elektronska muzika i najrazličitije kombinacije elektronske i akustične muzike trenutno najzastupljenije u Evropi.
Primetan je i uticaj šire dostupnosti tehnologije i interneta, koji omogućavaju muzičko obrazovanje, čak i sticanje tehnike sviranja ili pevanja, bez formalnog školovanja.
“Demokratizacija procesa stvaralaštva koja je nastupila upotrebom elektronike i novih medija i koja je iznedrila ogromnu ponudu različitih muzika, jeste povod da razmislimo o tome šta je u elektronskoj muzici umetničko, a šta nije”, navela je izvršna producentkinja Ivana Inđin.
Interzone je, kao svojevrsnu podršku domaćim autorima/kama, koncipirao program 2. novembra kao otvorenu zonu - O'zone - interaktivni, višesatni maraton prezentacija učesnika/ca koji će biti prekidan diskusijama u kojima mogu učestvovati svi prisutni.
O’zone je istovremeno i konceptualna odrednica čitavog festivala, čija atmosfera najčešće akcentuje one muzičke podvrste na koje drugi ne obraćaju pažnju ili koje nedostaju.
Biće predstavljeno osam muzičkih projekata iz Novog Sada, Sremske Mitrovice, Mužlje, Zrenjanina, Beograda, Užica i Subotice, odabranih među 14 prijavljenih na konkurs. Većina projekata je mala po izvođačkoj formi: solo, duo ili kamerni sastavi, uglavnom ih potpisuju muški autori, a najzastupljenija je elektronika.
Prezentacije u forimi mini koncerta ili interaktivnog izlaganja biće prekidane diskusijama u kojima će, pored publike i medija, učestvovati i stručna javnost: muzička teoretičarka Nineta Avramović Lončar, muzička urednica Radija Novi Sad Jovanka Beba Stepanović, muzikološkinja Ira Prodanov, filozof Ivan Radenković, urednik magazina “Etnoumlje” Oliver Đorđević i umetnica zvuka Svetlana Maraš.
Svetlana Maraš će, inače, u holu Galeriji Matice srpske predstaviti interaktivnu zvučnu instalaciju “Word of mouth”, koncipiranu kao zvučni čet.
Drugi festivalski dan obuhvata i promociju specijalnog izdanja magazina “Etnoumlje” koje nosi naziv “World Music u Srbiji - prvih trideset godina - 1982-2012”, kao i izdavačke kuće Leo Records iz Londona, koju je krajem 70-ih osnovao Leo Fejgin, ruski emigrant koji je imao sjajnu sportsku, leksikografsku i novinarsku karijeru, a danas je heroj u opstanku promovisanja slabo ili nikako profitabilne muzike.
Razgranata na Leo Records, Leo Lab (Leo Records Laboratory), Golden Years of New Jazz i FeetFirst records, ova izdavačka kuća je nezaobilazna u promovisanju one muzike koja je za mnoge diskografske kuće riskantna za izdavanje, jer iziskuje angažovanu slušalačku pažnju i ne želi da udovoljava komfornosti. U opusu Leo Recordsa je više od 700 naslova, čiji su autori poreklom iz celog sveta, od kojih su neki nastupali i na prethodnim izdanjima festivala Interzone.
Među učesnicima 13. izdanja festivala Interzone su Berendika/Stanković/Džukljev Trio i Institute iz Srbije, Rdeča Raketa iz Austrije, Japanese Gum i Skinshout iz Italije...
Održavanje Festivala omogućio je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje Vojvodine kao generalni pokrovitelj, a podršku su pružili i Austrijski kulturni forum, Art klinika, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Radio 021.
Grad Novi Sad od 2009. godine ne podržava Interzone, a prema navodima organizatora, problemi sa kojima su se sretali tiču se i prostora - kako u smislu nedostatka kancelarijskih uslova, tako i u vezi sa koncertnim prostorom koji nije dostupan civilnom sektoru zbog već zakazanih programa, ali i zbog izdavanja po komercijalnim cenama koje nisu prihvatljive za niskobudžetni festival kakav je Interzone.
Ulaznice za 13. Interzone, inače, koštaju 350 dinara po danu, odnosno 900 dinara za sve tri festivalske večeri.
Producent festivala Interzone je Ogledalo - Centar za inicijative u kulturi, jedno od najstarijih registrovanih pozorišta nekonvencionalnog izraza u Novom Sadu, koje od osnivanja 1989. godine deluje u oblasti savremenih izvođačkih umetnosti.
Festivalski sajt je http://interzone.in.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
