• Search form

21.03.2010 | 19:10

Pasternakova šifra o Staljinu

Knjiga Jurija Jurčenka “Faust: Pasternak protiv Staljina. Šifrovana poema”, objavljena povodom 120-godišnjice rođenja velikog ruskog pesnika, romanopisca i prevodioca Borisa Leonodoviča Pasternaka (1890-1960), otkriva tajnu prevoda genijalne Geteove tragedije na ruski jezik, koji je Pasternak uradio 40-ih godina prošlog veka.

Pasternakova šifra o Staljinu

Knjiga Jurija Jurčenka “Faust: Pasternak protiv Staljina. Šifrovana poema”, objavljena povodom 120-godišnjice rođenja velikog ruskog pesnika, romanopisca i prevodioca Borisa Leonodoviča Pasternaka (1890-1960), otkriva tajnu prevoda genijalne Geteove tragedije na ruski jezik, koji je Pasternak uradio 40-ih godina prošlog veka.

“Jurčenko je u ovoj monografiji uporedio nemački original Fausta, prevode na druge jezike i dokumenta Staljinove epohe i došao do zaključka da je Pasternak poistovetio Fausta sa Staljinom i tako je Geteov junak u ovom prevodu ispao daleko suroviji nego u drugim prevodima, pa se maltene izjednačio u svojoj svireposti i nečoveštvu s Mefistofelom”, rekla je na promociji knjige direktorka Državnog muzeja “Bulgakov” u Moskvi Ina Mišina.

Prema njenim rečima, Jurčenko je došao do senzacionalnog zaključka da je u prevodu petog čina čuvene tragedije Pasternak izrazio svoj odnos prema Staljinu i njegovoj epohi.

Na promociji knjige predstavljena je i brošura Mariete Čudakove “Bulgakov i Pasternak”.

Državni muzej “M. A. Bulgakov” smešten je u znamenitom “lošem stanu” na adresi Velike Sadove 10, stan br. 50, opisanom u večnom romanu Mihaila Bulgakova “Majstor i Margarita”.

Boris Leondovič Pastrenak rođen je 10. februara 1890. u Moskvi. Otac mu je bio slikar, a majka pijanistkinja, pa je od ranog detinjstva bio okružen umetnošću. U kući su često boravili slikari, pisci, muzičari, priređujući koncerte i izložbe. Pasternak je najpre učio slikarstvo, a od 1903. do 1908. potpuno se posvetio karijeri kompozitora, studirajući na Konzervatorijumu. Međutim, 1909. godine ostavio je muziku i upisao se na filozofski odsek Istorijsko-filološkog fakulteta Moskovskog univerziteta, a u proleće 1912. godine, radi usavršavanja iz filozofije, proveo je jedan semestar na univerzitetu u Malburgu, slušajući predavanja čuvenog filozofa Germana Kogena. I mada je filozofiju veoma uspešno studirao (nuđeno mu je da priprem i doktorsku disertaciju), po završetku univerziteta odlučio je da se posveti književnosti.

Po povratku u Moskvu, Pasternak se uključuje u kjniževne krugove, angažujući se u simbolističkim filozofskim i literarnim kružocima sa Majakovskim, Asejevim, Kamenskim... Aktivira se u LEF-u (Levi front umetnosti), odnosno futurističkoj grupi Centrifuga.

Njegovi prvi književni koraci bili su orijentisani prema pesnicima simbolistima - Andreju Belom, Aleksandru Bloku, Vjančeslavu Ivanovu i Inoknetiju Anenskom. Uticaj poezije ruskog modernizma očituje se u prvim dvema njegovim poetskim zbirkama “Blizanac u oblacima” (1913) i “Iznad barijera” (1917), a 1922. izašla mu je pesnička zbirka “Život, moja sestra” koja ga je učinila poznatim.

Od početka 20-ih godina Pasternak se sve više učvršćivao kao stameno poetsko ime među najznačajnijim figurama sovjetske poezije. U tom periodu stvara poeme “Visoka bolest”, “Devedeset peta godina”, “Poručnik Šmit”, roman u stihovima “Spektorski”. Potom je izašla i povest “Zaštitna povelja”, te pesnička zbirka “Drugo rođenje” u kojoj konačno napušta futurističku poetiku i prihvata mnogoslojnost stiha i njegovu smislovnu jasnost.

Od 30-ih godina 20. veka Pasternaka gotovo i ne štampaju. Preselivši se 1936. u letnjikovac, potpuno se posvećuje prevodilačkom radu. Od tada pa do kraja života prevodilaštvo mu je glavna preokupacija.

Preveo je Šekspirove tragedije “Otelo”, “Hamlet”, “Kralj Lir”, “Magbet”, “Romeo i Julija”, Geteovog “Fausta”, Šilerovu “Mariju Stjuart”, stihove Verelena, Bajrona, Rilkea, a takođe i savremenu i klasičnu gruzijsku poeziju.

Njegovi prevodi Šekspirovih tragedija na ruski jezik ubrajaju se u najuspelije prevode dela engleskog genija uopšte.

Pasternak je početkom 40-ih, posle dužeg perioda, ponovo počeo da piše stihove. Stvorio je ciklus “Stihovi o ratu” i uključuio ih u zbiku “Na ranim vozovima” (1943).

Posle rata objavio je još dve knjige stihova “Zemaljski prostor” i “Izabrani stihovi i poeme”.

Krunom svog stvaralaštva sam Pasternak je smatrao roman “Doktor Živago” na kojem je radio punih devet godina, od 1946. do 1955.

Rukopis je 1956. predao urednicima nekoliko književnih časopisa, među kojima su bili i “Zastava” i “Novi svet”. U početku je dobijeno odobrenje za štampanje romana, ali su kasnije stigle zabrane zbog “negativnog odnosa autora prema revoluciji i odsutsva vere u socijalni preobražaj”.

Prvi put je knjiga objavljena u Milanu, u prevodu na italijanski jezik 1957. godine, a do kraja sledeće bila je prevedena već na 18 jezika.

U SSSR-u je roman objavljen tek 1988. godine.

Prema romanu “Doktor Živago” snimljen je 1956. čuveni film u režiji Dejvida Lina, sa Omarom Šarifom i Džuli Kristi u glavnim ulogama, a između ostalog, u Rusiji je 2005. Aleksandar Proškin snimio TV serijal od 11 epizoda.

Pasternaku je 1958. dodeljena Nobelova nagrada za književnost za “zasluge u savremenoj lirskoj poeziji i za književno stvaralaštvo na tradicionalnom poprištu velike ruske proze”, na šta su vlasti i establišment u Sovjetskom Savezu grubo reagovale kao na provokaciju, pa su usledili neviđeni pritisci da se Pasternak odrekne tog najvećeg svetskog priznanja za literaturu, kojima se konačno i povinovao.

Pre nego što se odrekao Nobelove nagrade, isključili su ga iz Saveza pisaca, pretilo mu je izgnanstvo iz zemlje, a u štampi su ga optuživali za izdaju otadžbine.

Pasternak je umro od raka pluća 30. maja 1960. u Peredilkinu, a tek
1989. diploma i medalja Nobelove nagrade uručene su u Stokholmu njegovom sinu Evgeniju.

Osamdesetih godina prošlog veka odnos sovjetskih vlasti prema velikom pesniku, romanopiscu i prevodicu, počeo je polako da se menja: pesnik Andrej Voznsenski je najpre objavio u “Novom svetu” sećanja na velikog pisca, zatim je objavljena dvotomna knjiga Pasternakovih stihova u redakciji njegovog sina Evgenija (1986), a godinu dana kasnije Savez pisaca je poništio sovjetsko rešenje o isključenju autora “Doktora Živaga” iz te organizacije.

Prvi državni muzej Pasternaka otvoren je 1990. u Čistopolju, gradu u kojem je boravio tri godine u evakuaciji.

Državni muzej Pasternak otvoren je u njegovoj kući u Peredilkinu.

Izdavačka kuća “Reč” objavila je 2005. njegova sabrana dela, koja je uredio njegov sin Evgenij, rođen u prvom braku sa slikarkom Evgenijom Lure (1923). Sa drugom ženom Zinaidom Nejhauz (devojačko ime Eremejeva, bivšom suprugom pijaniste Henriha Nejhauza) imao je sina Leonida (1938-1976).

Pasternak se, kao i Dostojevski i Bulgakov, ženio tri puta - njegova poslednja ljubav bila je Olga Ivinska, koja mu je postala i “muza” - posvetio joj je mnoge stihove, a sve do njegove smrti ostali su bliski.

Branko Rakočević

  • 03.02.2024 | 10:00

    UGM, Strossmayerjeva ulica 6, Maribor

    SPEKTER. 70 let Zbirke UGM - razstava (2.2.2024.-3.12.2025.)

    http://www.ugm.si

    21.02.2024 | 10:00

    Muzej sodobne umetnosti Metelkova, Maistrova 3, Ljubljana

    KAKO NAPREJ? - izbor del iz zbirke Arteast 2000+ in nacionalnih zbirk Moderne galerije ter posebni projekti - razstava (20.2.2024.-20.2.2025.)

    Marina Abramović

    Jurij Avakumov

    Manca Bajec

    Maja Bajević

    Walter De Maria

    Vlasta Delimar

    György Galántai

    Alla Georgieva

    Igor Grubić

    Dejan Habicht

    Jusuf Hadžifejzović

    Boštjan Hladnik

    Jenny Holzer

    Sanja Iveković

    Zofia Kulik

    Vladimir Kuprijanov

    Siniša Labrović

    Katalin Ladik

    Natalia LL

    David Maljković

    Vlado Martek

    Goranka Matić

    Slavko Matković

    Nonument Group (Martin Bricelj Baraga, Nika Grabar, Miloš Kosec, Neja Tomšič)

    Novi kolektivizem

    OHO (Iztok Geister - Plamen, Matjaž Hanžek, Naško Križnar, Milenko Matanović, David Nez, Marko Pogačnik, Andraž Šalamun)

    Dan Perjovschi

    Darinka Pop Mitić

    Tone Stojko

    Bálint Szombathy

    Škart

    Jane Štravs

    Slaven Tolj

    Milica Tomić

    Konstantin Zvezdočotov

    Življenja spomenikov

    https://www.mg-lj.si/si/razstave/3889/kako-naprej-izbor-del-iz-zbirke-arteast-20...

    11.04.2024 | 10:00

    Mestni muzej Ljubljana, Gosposka 15, Ljubljana

    OD KORZETA DO ŽAKETA - Oblačilni videz Ljubljančanov, 1850-1950 - razstava (10.4.2024.-23.2.2025.)

    https://mgml.si/sl/mestni-muzej

    19.04.2024 | 10:00

    RITAM FRANCUSKE KULTURE 2024 (18.4.-8.12.2024.)

    PROGRAM

    http://www.institutfrancais.rs

    24.05.2024 | 10:00

    Moderna galerija, Cankarjeva 15, Ljubljana

    OZVEZDJA MNOGOTERIH ŽELJA: OB VZHODNEM OBZORJU - razstava (23.5.-24.11.2024.)

    Ala Younis

    Alia Farid

    Basim Magdy

    Essa Grayeb

    Free Palestine Poster Project

    KURS (Miloš Miletić & Mirjana Radovanović)

    Larry Achiampong

    Mona Rouhana Benyamin

    Nika Autor

    Laboratorij zbirke umetnosti neuvrščenih držav (Omar Bsoul, Kareem Dabbah, Inji Efflatoun, Mamdouh Kashlan, Choukri Mesli, Khudhair Shakirji)

    kustosinji: Bojana Piškur (Moderna galerija) in Angelina Radaković (The Mosaic Rooms)

    organizacija: Moderna galerija, The Mosaic Rooms London

    https://www.mg-lj.si/si/razstave/3931/ozvezdja-mnogoterih-zelja-ob-vzhodnem-obzo...

    22.06.2024 | 10:00

    Moderna galerija, Cankarjeva 15, Ljubljana

    10. TRIENALE SODOBNE UMETNOSTI - U3: PROTI TOKU ČASA (21.6.-17.11.2024.)

    Nika Autor

    Jaka Babnik

    Nataša Berk

    Viktor Bernik

    Maxime Berthou &  Mark Požlep

    Martin Bricelj Baraga

    Jasmina Cibic

    Ana Čavić

    Lana Čmajčanin

    DNLM

    Aleksandra Domanović

    name:

    Vadim Fishkin

    Jošt Franko

    Tomaž Furlan

    Ištvan Išt Huzjan

    Sanela Jahić

    Staš Kleindienst

    Andrea Knezović

    Polonca Lovšin

    The Nonument Group

    Gala Alica

    Marjetica Potrč

    Tobias Putrih

    Tjaša Rener

    Peter Rauch

    Maruša Sagadin

    Duba Sambolec

    Luka Savić

    Maja Smrekar

    Robertina Šebjanič

    Andrej Škufca

    Igor Štromajer

    Apolonija Šušteršič

    Ulay

    Tao G. Vrhovec Sambolec

    Matej Andraž Vogrinčič

    Nana Wolke

    Neja Zorzut

    Kustos: Tevž Logar

    https://www.mg-lj.si/si

    12.07.2024 | 10:00

    Mednarodni grafični likovni center, Grad Tivoli, Pod turnom 3, Ljubljana

    ADRIANA MARAŽ (1931-2015): RETROSPEKTIVA - razstava (11.7.-10.11.2024.)

    kustosinji razstave: mag. Breda Škrjanec in dr. Nadja Zgonik

    oblikovanje razstave: Mina Fina

    http://www.mglc-lj.si

    06.09.2024 | 10:00

    Narodni muzej Srbije, Trg Republike 1a, Beograd

    OD MNOGOBOŠTVA DO HRIŠĆANSTVA: ROTONDA U STOJNIKU - izložba posvećena jedinstvenoj građevini tog tipa na prostoru centralnobalkanskih rimskih provincija, koja je bila i paganski hram i hrišćanska crkva (5.9.-3.11.2024.)

    Autori izložbe: Tatjana Cvjetićanin, Maja Franković i Adam Crnobrnja

    Saradnice na izložbi: Olga Špehar i Jelena Premović

    http://www.narodnimuzej.rs

    06.09.2024 | 10:00

    Muzej savremene umetnosti Beograd

    Ciklus izložbi: Umetnost i ličnost - skulptorke iz kolekcije MSU

    MAGIČNOST DREVNOG - VENIJA VUČINIĆ TURINSKI (1934, Kolašin) - izložba (5.9.-23.11.2024.)

    autorka: dr Rajka Bošković

    https://www.msub.org.rs

    06.09.2024 | 10:00

    Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske, Trg Srpskih Junaka 2, Banja Luka

    NEW ERA: UMJETNIČKI DISKURSI O DRUŠTVENIM I KLIMATSKIM PROMJENAMA - grupna intermedijska izložba (5.9.-5.11.2024.)

    Igor Bošnjak

    Isidora Branković

    Jovan Došenović

    Dejan Marković

    Marija Marković

    Danilo Milovanović DNLM

    Bojan Mrđenović

    Helena Tahir

    Nikola Tomić

    Adrien Ujhazi

    Umjetnička grupa diSTRUKTURA

    Umjetnička grupa PLATEAURESIDUE

    Kustosi izložbe: Mladen Banjac (MSURS), Miha Colner (GBJ), dr Sanja Kojić Mladenov (MSUV)

    organizacija: Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske, Muzej savremene umetnosti Vojvodine iz Novog Sada i Galerija Božidar Jakac - Muzej moderne i savremene umjetnosti iz Kostanjevice na Krki

    http://msurs.net

Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.