Pasternakova šifra o Staljinu

Knjiga Jurija Jurčenka “Faust: Pasternak protiv Staljina. Šifrovana poema”, objavljena povodom 120-godišnjice rođenja velikog ruskog pesnika, romanopisca i prevodioca Borisa Leonodoviča Pasternaka (1890-1960), otkriva tajnu prevoda genijalne Geteove tragedije na ruski jezik, koji je Pasternak uradio 40-ih godina prošlog veka.

Knjiga Jurija Jurčenka “Faust: Pasternak protiv Staljina. Šifrovana poema”, objavljena povodom 120-godišnjice rođenja velikog ruskog pesnika, romanopisca i prevodioca Borisa Leonodoviča Pasternaka (1890-1960), otkriva tajnu prevoda genijalne Geteove tragedije na ruski jezik, koji je Pasternak uradio 40-ih godina prošlog veka.

“Jurčenko je u ovoj monografiji uporedio nemački original Fausta, prevode na druge jezike i dokumenta Staljinove epohe i došao do zaključka da je Pasternak poistovetio Fausta sa Staljinom i tako je Geteov junak u ovom prevodu ispao daleko suroviji nego u drugim prevodima, pa se maltene izjednačio u svojoj svireposti i nečoveštvu s Mefistofelom”, rekla je na promociji knjige direktorka Državnog muzeja “Bulgakov” u Moskvi Ina Mišina.

Prema njenim rečima, Jurčenko je došao do senzacionalnog zaključka da je u prevodu petog čina čuvene tragedije Pasternak izrazio svoj odnos prema Staljinu i njegovoj epohi.

Na promociji knjige predstavljena je i brošura Mariete Čudakove “Bulgakov i Pasternak”.

Državni muzej “M. A. Bulgakov” smešten je u znamenitom “lošem stanu” na adresi Velike Sadove 10, stan br. 50, opisanom u večnom romanu Mihaila Bulgakova “Majstor i Margarita”.

Boris Leondovič Pastrenak rođen je 10. februara 1890. u Moskvi. Otac mu je bio slikar, a majka pijanistkinja, pa je od ranog detinjstva bio okružen umetnošću. U kući su često boravili slikari, pisci, muzičari, priređujući koncerte i izložbe. Pasternak je najpre učio slikarstvo, a od 1903. do 1908. potpuno se posvetio karijeri kompozitora, studirajući na Konzervatorijumu. Međutim, 1909. godine ostavio je muziku i upisao se na filozofski odsek Istorijsko-filološkog fakulteta Moskovskog univerziteta, a u proleće 1912. godine, radi usavršavanja iz filozofije, proveo je jedan semestar na univerzitetu u Malburgu, slušajući predavanja čuvenog filozofa Germana Kogena. I mada je filozofiju veoma uspešno studirao (nuđeno mu je da priprem i doktorsku disertaciju), po završetku univerziteta odlučio je da se posveti književnosti.

Po povratku u Moskvu, Pasternak se uključuje u kjniževne krugove, angažujući se u simbolističkim filozofskim i literarnim kružocima sa Majakovskim, Asejevim, Kamenskim... Aktivira se u LEF-u (Levi front umetnosti), odnosno futurističkoj grupi Centrifuga.

Njegovi prvi književni koraci bili su orijentisani prema pesnicima simbolistima - Andreju Belom, Aleksandru Bloku, Vjančeslavu Ivanovu i Inoknetiju Anenskom. Uticaj poezije ruskog modernizma očituje se u prvim dvema njegovim poetskim zbirkama “Blizanac u oblacima” (1913) i “Iznad barijera” (1917), a 1922. izašla mu je pesnička zbirka “Život, moja sestra” koja ga je učinila poznatim.

Od početka 20-ih godina Pasternak se sve više učvršćivao kao stameno poetsko ime među najznačajnijim figurama sovjetske poezije. U tom periodu stvara poeme “Visoka bolest”, “Devedeset peta godina”, “Poručnik Šmit”, roman u stihovima “Spektorski”. Potom je izašla i povest “Zaštitna povelja”, te pesnička zbirka “Drugo rođenje” u kojoj konačno napušta futurističku poetiku i prihvata mnogoslojnost stiha i njegovu smislovnu jasnost.

Od 30-ih godina 20. veka Pasternaka gotovo i ne štampaju. Preselivši se 1936. u letnjikovac, potpuno se posvećuje prevodilačkom radu. Od tada pa do kraja života prevodilaštvo mu je glavna preokupacija.

Preveo je Šekspirove tragedije “Otelo”, “Hamlet”, “Kralj Lir”, “Magbet”, “Romeo i Julija”, Geteovog “Fausta”, Šilerovu “Mariju Stjuart”, stihove Verelena, Bajrona, Rilkea, a takođe i savremenu i klasičnu gruzijsku poeziju.

Njegovi prevodi Šekspirovih tragedija na ruski jezik ubrajaju se u najuspelije prevode dela engleskog genija uopšte.

Pasternak je početkom 40-ih, posle dužeg perioda, ponovo počeo da piše stihove. Stvorio je ciklus “Stihovi o ratu” i uključuio ih u zbiku “Na ranim vozovima” (1943).

Posle rata objavio je još dve knjige stihova “Zemaljski prostor” i “Izabrani stihovi i poeme”.

Krunom svog stvaralaštva sam Pasternak je smatrao roman “Doktor Živago” na kojem je radio punih devet godina, od 1946. do 1955.

Rukopis je 1956. predao urednicima nekoliko književnih časopisa, među kojima su bili i “Zastava” i “Novi svet”. U početku je dobijeno odobrenje za štampanje romana, ali su kasnije stigle zabrane zbog “negativnog odnosa autora prema revoluciji i odsutsva vere u socijalni preobražaj”.

Prvi put je knjiga objavljena u Milanu, u prevodu na italijanski jezik 1957. godine, a do kraja sledeće bila je prevedena već na 18 jezika.

U SSSR-u je roman objavljen tek 1988. godine.

Prema romanu “Doktor Živago” snimljen je 1956. čuveni film u režiji Dejvida Lina, sa Omarom Šarifom i Džuli Kristi u glavnim ulogama, a između ostalog, u Rusiji je 2005. Aleksandar Proškin snimio TV serijal od 11 epizoda.

Pasternaku je 1958. dodeljena Nobelova nagrada za književnost za “zasluge u savremenoj lirskoj poeziji i za književno stvaralaštvo na tradicionalnom poprištu velike ruske proze”, na šta su vlasti i establišment u Sovjetskom Savezu grubo reagovale kao na provokaciju, pa su usledili neviđeni pritisci da se Pasternak odrekne tog najvećeg svetskog priznanja za literaturu, kojima se konačno i povinovao.

Pre nego što se odrekao Nobelove nagrade, isključili su ga iz Saveza pisaca, pretilo mu je izgnanstvo iz zemlje, a u štampi su ga optuživali za izdaju otadžbine.

Pasternak je umro od raka pluća 30. maja 1960. u Peredilkinu, a tek
1989. diploma i medalja Nobelove nagrade uručene su u Stokholmu njegovom sinu Evgeniju.

Osamdesetih godina prošlog veka odnos sovjetskih vlasti prema velikom pesniku, romanopiscu i prevodicu, počeo je polako da se menja: pesnik Andrej Voznsenski je najpre objavio u “Novom svetu” sećanja na velikog pisca, zatim je objavljena dvotomna knjiga Pasternakovih stihova u redakciji njegovog sina Evgenija (1986), a godinu dana kasnije Savez pisaca je poništio sovjetsko rešenje o isključenju autora “Doktora Živaga” iz te organizacije.

Prvi državni muzej Pasternaka otvoren je 1990. u Čistopolju, gradu u kojem je boravio tri godine u evakuaciji.

Državni muzej Pasternak otvoren je u njegovoj kući u Peredilkinu.

Izdavačka kuća “Reč” objavila je 2005. njegova sabrana dela, koja je uredio njegov sin Evgenij, rođen u prvom braku sa slikarkom Evgenijom Lure (1923). Sa drugom ženom Zinaidom Nejhauz (devojačko ime Eremejeva, bivšom suprugom pijaniste Henriha Nejhauza) imao je sina Leonida (1938-1976).

Pasternak se, kao i Dostojevski i Bulgakov, ženio tri puta - njegova poslednja ljubav bila je Olga Ivinska, koja mu je postala i “muza” - posvetio joj je mnoge stihove, a sve do njegove smrti ostali su bliski.

Branko Rakočević