Paviljon Srbije u Veneciji
Izložba Srbije na 53. Bijenalu u Veneciji, na kojoj će Zoran Todorović i Katarina Zdjelar predstaviti različite, ali po mnogo čemu i srodne projekte, biće zvanično otvorena 6. juna na Đardinima, u organizaciji beogradskog Muzeja savremene umetnosti.
Izložba Srbije na 53. Bijenalu u Veneciji, na kojoj će Zoran Todorović i Katarina Zdjelar predstaviti različite, ali po mnogo čemu i srodne projekte, biće zvanično otvorena 6. juna na Đardinima, u organizaciji beogradskog Muzeja savremene umetnosti.
Todorović će predstaviti projekat “Toplina 2009”, koji obuhvata ćebad napravljenu od ljudske kose na drvenim paletama i video-dokumentaciju procesa njihove izrade na monitorima, dok projekat Katarine Zdjelar “Ali ako mi oduzmeš glas, šta će mi ostati? 2006.-2009”, obuhvata četiri audio-vizuelne projekcije, saopštio je MSUB.
Istoričar umetnosti i pomoćnik ministra kulture Branislav Dimitrijević je komesar i kustos izložbe Srbije u nacionalnom paviljonu (bivšem jugoslovenskom paviljonu - Padiglione Jugoslavia), a Todorović i Zdjelarova izabrani su početkom ove godine odlukom stručnog saveta na osnovu pozivnog konkursa.
Premda su umetnici različitih generacija i stavova, Todoroviću i Zdjelarovoj zajednička je rešenost da umetnost lociraju u svetu regulisanih društvenih struktura i pojedinačnih otpora.
Njihovi pogledi na svet kontrastirani su u opterećujućem kontekstu “predstavljanja nacije” - jedan od njih energično i metodično razrađuje sopstveni prostor fatalizma i otvoreno se poistovećuje sa njim, a drugi, ciljajući istovremeno na našu empatiju i kritičko nepoverenje, uobličava sopstveni prostor angažovanja.
Paviljon Srbije na 53. Bijenalu u Veneciji otvoren je za mogućnost da postane prostor dijaloga dva umetnička projekta, među kojima do sada nije postojala veza, ali se sada zajedno predstavljaju.
Premda su različitih generacija, stavova i filozofija, Todorović (Beograd, 1965) i Katarina Zdjelar (Beograd, 1979) polaze od istog stanovišta kada tvrde da je umetnik slobodni posrednik unutar prostora društvenih interakcija, te da se umetnički subjektivitet pojavljuje samo ako je pozicioniran u trvenjima sveta konstruisanog od društvene materije.
Zajednička im je i rešenost da lociraju ono što se identifikuje kao savremena umetnost u mreži koja se sastoji od društvenih struktura i pojedinačnih otpora, ali oni tu zajedničku rešenost odvode u različitim pravcima.
Todorović je za projekat “Toplina” započeo sistematsko prikupljanje oko dve tone ljudske kose.
Kosa je prikupljana mesecima u frizerskim salonima, ali i u kasarnama, gde je odsecanje kose norma discipline, kontrole ili “društvenog staranja”.
Uslovi pod kojima se taj proces odvija u jednom zatvorenom sistemu detaljno su dokumentovani, a taj bio-otpad “recikliran” je kao materijal za ćebad neobičnog izgleda koja se gomilaju i stavljaju na raspolaganje u svrhu izlaganja, korišćenja, razgledanja ili, hipotetički, DNK testa, kojim bi se svako telo koje je tu učesnik/upisano možda moglo identifikovati.
Todorović se uvek bavi načinima sprovođenja biopolitičke kontrole i istražuje načine na koje institucionalni prostori kontrole i kažnjavanja bivaju upisani u telo. On je koristio proizvode/ostatke tela kao “sirovine” za uznemirujuće protivakcije.
Kao i u mnogim svojim ranijim projektima, Todorović je istraživao sopstveni skepticizam prema idejama o društvenoim progresu, emancipaciji i naizgled benevolentnim propisima preispitujući norme predstavljanja i participacije; etičke i estetičke standarde.
S druge strane, Katarina Zdjelar istražuje suprotne procese samorealizacije, sa svim njihovim paradoksima, obećanjima i neuspesima.
Kao strana umetnica koja živi u Holandiji, ona nalazi načina da sopstveno iskustvo dislociranosti locira istražujući vidove regulisanih sistema komunikacije i učenja, umesto da se usredsredi na gubitak koji ta dislociranost proizvodi. Učenje jezika je od posebnog značaja za Zdjelarovu, pošto je to kodifikovan metod kulturne integracije koji uključuje ne samo simbolički “obred prelaza” za pojedinca lišenog korena, već i telesni afekt koji oblikuje ovo “telo koje govori”.
Njeni video radovi razmatraju norme uspostavljanja ličnih odnosa, od pokušavanja (neuspešnog) da se izgovori nečije ime (Nema tu iz), pa do procedure uklanjanja akcenta u nastojanju da se ukloni element “stranog” iz govora subjekta (Savršeni zvuk).
Bavila se i situacijama u kojima se čini grupni napor da se povrate ili poboljšaju sposobnosti koje nisu motivisane dominantnim vrednostima uspeha i konkurencije, i uzimaju se u obzir neželjeni višak nedoraslosti zadatku, nesigurnosti i nedelotvornosti (u radovima Sve će biti i Devojka, sunce i avion avion).
Sučeljavajući ta dva umetnička stava, namera nije da se stvori prostor besprekorne celovitosti i harmonije, već upravo suprotno: da suprotstavljene zone savremene umetnosti budu označene kao karakteristične za određenog umetnika (artist-specific) (a uz to i određenu lokaciju - site-specific), te da se nešto dobije iz tog odnosa/sučeljavanja.
Iako projekti Todorovića i Zdjelarove ukazuju na značajne teme u vezi sa srpskim društvom, ali i šire uzev, za svet koji potresa kriza, izložba predlažemo i način da se podele određeni suprotstavljeni pogledi na svet, artikulisani različitim umetničkim pristupima.
Na 53. Bijenalu, koje je direktor Daniel Birnbaum naslovio sa “Stvaranje svetova” (Fare Mondi / Making Worlds / Bantin Duniyan / 制造世界 / Weltenmachen / Construire des Mondes / Fazer Mundos…), biće 77 nacionalnih učesnika.
Među zemljama koje prvi put učestvuju je i Crna Gora, koju će predstavljati Dado Đurić, te Monako, Gabon i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Srbija se na prošlom, 52. Bijenalu prvi put predstavila kao samostalna država, izložbom “Reset” beogradskog vajara Mrđana Bajića, a sa prostora bivše Jugoslavije nacionalne paviljone imale su i Hrvatska (Latency, Ivana Franke), Slovenija (Veneziano, Atmosferico, Tobias Putrih) i Makedonija (Logične slike, Blagoje Manevski).
Vernisaž 53. Bijenala biće od 4. do 6. juna, a za publiku će biti otvoreno od 7. juna i trajaće do 22. novembra.
Ceremonija dodele nagrada i svečano otvaranje biće 6. juna na Djardinima.
Zlatni lav za životno delo dodeljen je Joko Ono (Yoko) i Džonu Baldesariju (John Baldessari), dok će ostale nagrade - za najbolju nacionalnu izložbu, najboljeg umetnika na izložbi “Stvaranje svetova” i najboljeg mladog umetnika, dodeliti žiri kojim predsedava Andjela Veteze (Angela Vettese) iz Italije.
Sajt Bijenala u Veneciji je www.labiennale.org
Sajt Todorovića je www.zorantodorovic.com, a Zdjelarove katarinazdjelar.wordpress.com
(SEEcult.org)
