Performansi Branka Miliskovića u Amsterdamu
Beogradski umetnik Branko Milisković pozvan je da 2. i 3. septembra, u okviru izložbe “Best of Graduates” u Galeriji Ron Mandos u Amsterdamu, izvede svoja dva performansa – “Kabare jednog uljeza” (Cabaret of an Intruder) i premijerno “Budućnost pripada njima” (The Future Belongs to Them).
Milisković je studirao Kraljevsku akademiju vizuelnih umetnosti i dizajna, KABK u Hagu i 2009. godine diplomirao na odseku 3D. Kao jedan od najboljih studenata završnih godina sa umetničkih akademija u Holandiji, Miliskovićev kratki video rad “Raj u pritvoru” (Detention Paradise) odabran je bio za izložbu “Best of Graduates” (Najbolji diplomci) u Galeriji Ron Mandos u Amsterdamu. Na otvaranju te izložbe, avgusta 2009. godine, Milisković je izveo četvoročasovni performans “Far…far away…”
Sada, 13 godina kasnije, Milisković se vraća na isto mesto izvođenjem dva performansa na izložbi “Best of Graduates”, u organizaciji GalleryViewer i AmsterdamArt.
Galerija Ron Mandos, inače, obeležava 15 godina od kako se održava izložba najboljih studenata umetnosti “Best of Graduates”. Pored Miliskovića, performanse će izvesti i mladi umetnici Sveske Ourø i Pedro Kastelijns, učesnici izložbe “Best of Graduates 2022”.
Milisković će 2. septembra u 19 sati izvesti svoj poznati performans Kabare jednog uljeza, koji je poslednji put radio u aprilu 2019. godine u Srpskom kulturnom centru u Parizu. Narednog dana, 3. septembra od 16 sati, premijerno će izvesti dvočasovni performans Budućnost pripada njima, koji je deo većeg višemedijskog projekta u procesu, započetog krajem 2021. godine.
Kabare jednog uljeza, Biokop Balkan, 2019, foto: Marija Konjikušić
U performansu “Kabare jednog uljeza” Milisković dovodi pojam kabarea na poseban nivo. Kabare je tradicionalno oblik neformalnog teatra, koji se izvodi u pabovima ili restoranima sa nekonvencionalnim sadržajem. Milisković u svom kabareu ruši četvrti zid, onaj koji obično deli publiku od izvođača na sceni i navodi je da mu se približi do te mere do koje obično ne bi imala hrabrosti ili smelosti.
“Uljez” je za Miliskovića subjekat ili sistem koji se infiltrira u određenu grupu ljudi sa ciljem da dođe do saznanja, pri čemu često ima potrebu da kolonizuje strateški odabranu teritoriju. Milisković zaposeda publiku svojim melanholičnim, bezvremenskim melodijama kao što je balada Fridriha Holendera “Ako bih mogao sebi nešto da poželim” iz 1930. Performans započinje čitanjem čuvenog dela “Gavran” Edgara Alana Poa, poeme koju Milisković smatra apsolutnom personifikacijom Uljeza-Intrudera. Kako performans progresivno napreduje, Milisković vidno nema intenciju da se asimiluje, već nastavlja da se poigrava i manipuliše različitim emocijama publike. Postavlja se pitanje koja je uloga ovog uljeza u našim životima? Ako je to prolazak kroz onostrano, u tom slučaju Milisković predstavlja savršeno ogledalo u kojem se reflektuju sve naše duboko skrivene emocije. Suočavajući se sa njim, mi se zapravo suočavamo sa našim demonima. Za uzvrat, uljez procesom intruzije saznaje sve o nama, i na taj način omogućuje sebi da se u nekom momentu možda i asimiluje.
Kabare jednog uljeza, Biokop Balkan, 2019, foto: Marija Konjikušić
Novi Miliskovićev performans “Budućnost pripada nama” nastao je kao reakcija na period u kojem se čitavo čovečanstvo našlo - vreme globalne pandemije, klimatskih promena, egzodusa, rata na evropskom tlu…
Moderno čovečanstvo se, prema mišljenju Miliskovića, našlo u konfuznoj situaciji kada je, posredstvom interneta, onlajn medija i društvenih mreža, počela da se širi pandemija dezinformacija, lažnih i neproverenih vesti i sadržaja, i dovela javno informisanje do stanja potpune dubioze. Onlajn platforme, koje su paradigma virtuelne demokratije, dale su velike mogućnosti raznim manipulatorima da kreiraju javni diskurs zasnovan na oprečnim iskazima, digresijama, moći ubeđivanja lakovernih i zbunjenih ljudi, stvarajući opasnu situaciju u kojoj je nemoguće razlikovati pravu informaciju od lažne. Paralelno sa tim, javni mediji su počeli da se na sličan način ponašaju, vođeni profitom, brojem klikbajtova, distribuirali su svakodnevno velike količine informacija, vesti, analiza i istraživanja, formirajući kakofoniju koja je brojne ljude dovela do stanja hronične ankcioznosti i straha, a često i potpune otupelosti na granici sa nihilizmom.
Reklo bi se da mnogi ljudi više nisu imali viziju budućnosti, živeli su na auto-pilotu, od dana do dana. Sumnja i nepoverenje u medije, političku elitu i medicinare, dostigla je svoj maksimum.
Milisković kroz dosadašnje stvaralaštvo - u radovima kao što su Lili Marlen, Interloper, Couvre-Feu, Appointed, Ceci n’est pas un Garçon a la Pipe... koristi kostim, šminku, pesme i likove sa ciljem da poremeti rutinu svakodnevnice i kreira nesvakidašnji “spektakl” za publiku.
Rođen 1982. godine u Beogradu, gde je studirao na Fakultetu likovnih umetnosti između 2003-2007. na odseku za skulpturu, Milisković je BA studije nastavio 2007. godine na Kraljevskoj akademiji umetnosti i dizajna, KABK u Hagu, te diplomirao na odseku vizuelnih umetnosti 2009. Potom je 2010. godine upisao master studije na HFBK (Hochschule für Bildende Künste), Akademiji umetnosti u Hamburgu, gde je diplomirao 2012. u klasi prof. Žan Faust (Jeanne Faust) na odseku za proširene medije.
Mlisković od 2005 godine radi na polju živog performansa, modernog teatra, kabarea, fotografije i filma.
Prvu samostalnu izložbu “Pažnja! Ovde sam” (Attention! Here I Am) imao je u Galeriji 12Hub u Beogradu u novembru 2014.
Milisković je performanse, predavanja, radionice i izložbe imao u Italiji, Nemačkoj, Belgiji, Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Poljskoj, Izraelu, Rusiji, Holandiji, Švajcarskoj, Finskoj, Norveškoj, Singapuru, Indoneziji, Velikoj Britaniji, Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama.
Performanse je izvodio na prestižnim internacionalnim i domaćim festivalima, izložbama i umetničkim rezidencijama, među kojima su Reims Scenes d’Europe 2015, Rems; Galerie Metropolis, Pariz 2014; Galerija Ron Mandos, Amsterdam 2009; CSW/CoCA, Torun; G12HUB, Beograd; solo produkcije u Kampnagel teatru, Hamburg, Les Halles, Brisel 2011-2014; Festival filma Utreht i Roterdam 2009; Kaai studio, Brisel 2016; CIRCA art actuel, Montreal 2017; Live Art Development Agency LADA, London; 57. Oktobarski salon, Beograd 2018; YFV festival, Sijetl, 2018; Srpski kulturni centar, Pariz; The Tank, Njujork; Bioskop Balkan, Beograd 2019; Treći program Hrvatskog radija, Zagreb…
Njegov rad je uvršten u knjigu “Performance Art in Eastern Europe since 1960” dr Amy Bryzgel.
Predstoji mu od novembra ove godine do januara 2023. rezidencijalni umetnički boravak u Styria A.i.R u Gracu, kao i samostalna izložba “Artefakti” u Savremenoj galeriji u Subotici 2023. godine.
*Naslovna fotografija: Kabare jednog uljeza, Biokop Balkan, 2019, foto: Marija Konjikušić
(SEEcult.org)
