Pet i po vekova u 24 sata
Izdavačka kuća “Heliks”, fokusirana do sada pre svega na naslove popularne nauke, objavila je roman “Šaka mraka” Milosava Slavka Pešića iz Smedereva, koji pripada fantastičkoj prozi, a osobenog je stila i neobičnog pristupa, jer je radnja zasnovana na istorijskim događajima i stvarnim ličnostima. Istovremeno, “Šaka mraka” je psihološki triler forenzičke preciznosti, naveo je urednik "Heliksa" Bojan Stojanović. Kroz dešavanja u nekadašnjoj srpskoj prestonici, Smederevu, roman govori o istorijskim zbivanjima u Srbiji.
Izdavačka kuća “Heliks”, fokusirana do sada pre svega na naslove popularne nauke, objavila je roman “Šaka mraka” Milosava Slavka Pešića iz Smedereva, koji pripada fantastičkoj prozi, a osobenog je stila i neobičnog pristupa, jer je radnja zasnovana na istorijskim događajima i stvarnim ličnostima.
Istovremeno, “Šaka mraka” je psihološki triler forenzičke preciznosti, naveo je urednik "Heliksa" Bojan Stojanović.
Kroz dešavanja u nekadašnjoj srpskoj prestonici, Smederevu, roman govori o istorijskim zbivanjima u Srbiji.
Radnja romana zgusnuta je u 24 sata, a pokriva zapravo period od 1453. do 1992. godine.
Mimo živopisno oslikanih istorijskih događaja i ličnosti, kao i života na dvoru Brankovića, autor grana pripovest na dvore zetova despota Đurđa Brankovića, na grofa i sultana, ali i na fanatičnu opsednutost podnarednika srpske vojske u traganju za zakopanim blagom.
Podnarednik, čiji su otac i očeva majka bili poznati tragači za zlatom, o čemu su pisale novine sredinom 19. veka, verovao je da je sudbinski određen da nađe despotovo blago, za koje je bio uveren da je zakopano u smederevskoj tvrđavi.
Deo sna se obistinio: vojnik je, na insistiranje podnarednika, preklao starešinu koji je očekivao da potom vojnik nađe čudotvornu vodu ka će ga oživeti, pa će zajedno nastaviti da kopaju na mestu koje se podnaredniku javilo u snu. Vojnik nije uspeo da oživi podnarednika, a sam nije znao kako da dođe do blaga.
Autor nudi čitaocu isečke iz novina koje su 1892. pisale o ritualnoj žrtvi, kao i novinske članke koji govore kako je podnarednikova staramajka tragala za blagom.
Milosav Slavko Pešić je na osnovu dokumenata rekonstruisao suđenje vojniku i došao do nalaza o psihološkom profilu podnarednika i vojnika, koji je sačinila vojnosudska komisija čiji je predsednik bio književnik i lekar svetskog ugleda Milan Jovanović Batut.
Sto godina posle ubistva podnarednika, proneo se glas da je podnarednik oživeo i da se javlja u smederevskoj tvrđavi. Srpska štampa je pisala i o toj senzaciji, a Smederevci su organizovano iz večeri u veče išli u tvrđavu da utvrde šta se uistinu dešava.
Prema navodima recenzenta i pisca Dobrila Nenadića, čija je preokupacija takođe srednjevekovna Srbija, Milosav Slavko Pešić napisao je “obiman roman kojim je obuhvatio i savladao veliki vremenski raspon od despota Đurđa Brankovića pa sve do savremenog doba".
“Služeći se modernim tehnikama pripovedanja na temelju obimne građe koju je očigledno veoma dugo i predano prikupljao, tragajući za bizarnostima, zaumnim i čudnovatim pojavama, Pešić je na svetlost dana izneo ovu šaku tame”, dodao je Nenadić.
"Zaključujem, jer znam, retke su knjige pisane tako raskošnim jezikom, elegantnim i očaravajućim stilom, i dragoceni su pisci koji nadmoćno vladaju obiljem podataka, razuđenim raznorodnim karakterima istorijskih ličnosti, znanjem mnoštva vekova i kontroverznih tumačenja novovremskih istoričara", naveo je Nenadić, ističući da je Pešić ispisao roman “suverenom veštinom renesansnih pisaca enciklopedijskog znanja i mnogovrsnog umeća”.
Izdavačka kuća “Heliks” od osnivanja pre pet godina štampala je isključivo najbolje svetske naslove popularne nauke (četiri knjige Ričarda Dokinsa, Sem Harisa, Barbare Goldsmit, Brajana Grina, Mičuo Kakua, Mark Bjukenena, Alana Tjuringa, Farida Zakarije), a objavljivanjem Pešićevog romana “Šaka mraka” nastavlja prvobitni koncept i proširuje ponudu.
(SEEcult.org)
