• Search form

21.07.2014 | 17:59

Reditelji traže prava

Reditelji traže prava

Hrvatski filmski reditelji zatražili su da Hrvatska-radio televizija reguliše prava audiovizuelnih autora, a državna tela da odrede imovinsko stanje hrvatske audiovizuelne baštine.

To je zatraženo na okruglom stolu koji je 20. jula održan u okviru pratećeg programa 61. Pulskog filmskog festivala “Pula PRO”, u organizaciji Društva hrvatskih filmskih reditelja (DHFR), pod pokroviteljstvom Državnog zavoda za intelektualno vlasništvo (DZIV).

Predsednik DHRF-a Antonio Nuić rekao je da on i njegove kolege doživljavaju ponižavajući odnos od televizija sa nacionalnom koncesijom, pre svega od HRT-a.

“Autorskim im se ugovorima nude sramotni iznosi, te se traži da se odreknu svih daljih prava od eksploatacije vlastitih dela”, rekao je Nuić, ukazujući i na proizvoljna tumačenja Zakona o autorskom pravu i srodnim pravima, te na jednostrano regulisanje Cenovnika od strane HRT-a, saopštio je HAVC. Nuić je otvorio i drugu temu – neregulisano područje autorskih prava kada je reč o delima snimljenim pre 1990. godine.

Direktorka DZIV-a Liljana Kuterovac ocenila je da je autorskopravni zakonodavni okvir u Hrvatskoj načelno na nivou evropskih standarda, ali da je ključ u praksi, odnosno sprovođenju konzistentne politike od strane svih uključenih institucija, te u usklađivanju javnih politika vrednovanja autorskih prava.

Direktor HAVC-a Hrvoje Hribar istakao je nekoliko problematičnih mesta, počev od, kako je rekao, “haosa oko nasledstva nacionalne AV baštine tokom privatizacije središnjih socijalističkih produkcijskih” kompanija. Javna televizija istovremeno je, kako je rekao, odlučila da prekine višedecenijsku dobru praksu i prihvati pseudokorporativni stil izrabljivanja autora i njihovih dela.

To je vidljivo na dva mesta: kod ugovaranja nove proizvodnje i kod naplaćivanja korišćenja javnog arhiva u nadzoru HRT-a, rekao je Hribar.

Hrvatska predstavnica u evropskom fondu Eurimaž (Eurimages) Sanja Ravlić, koja je i članica Programskog veća HRT-a, advokat Zoran Bauer, naslednik Branka Bauera, te načelnica Odseka za zaštitu i restauraciju filmskog gradiva Hrvatske kinoteke Hrvatskog državnog arhiva Carmen Lhotka i voditeljica samostalne službe za autorsko pravo i zajedničke pravne poslove pri DZIV-u Tajana Tomić, izneli su konkretne primere iz sopstvene prakse - Sanja Ravlić govorila je o evropskim regulativama dostupnosti AV baštine, Bauer o načinima odnosa prema materijalnoj i nematerijalnoj kinematografskoj baštini u procesu privatizacije, Lhotka o trenutnoj poziciji i ovlašćenjima Kinoteke, a Tomić o tzv. “delima siročadi” (orphan works), regulaciji AV proizvoda kojima se ne može identifikovati autorstvo.

U raspravi su učestvovali i predsednica Programskog veća HRT-a Nina Obuljen-Koržinek, voditeljka Odeljenja za autorsko i srodna prava Hrvatske autorske agencije Đurđica Paić, advokati Bojan Čobanić i Neven Vučković, voditeljka kancelarije za medije pri Desku Kreativne Evrope Martina Petrović, članice Upravnog odbora DHFR-a Vlatka Vorkapić i Snježana Tribuson, filmolog i član Programskog veća HRT-a Bruno Kragić, te filmski reditelj Lordan Zafranović.

Prema rečima Đurđice Paić, koja je sažela prvi deo rasprave, ključ rešenja je u udruživanju korisnika prava, reditelja, producenata i scenarista, te ostvarivanju najbolje moguće regulative za ostvarivanje kolektivnih prava.

Predsednik Uprave Jadran filma Vinko Grubišić i reditelj Rajko Grlić, koji su se javili iz publike, izneli su konkretne primere zloupotrebe svojih dela od strane televizijskih kuća, identične onima koje su i advokati koji su učestvovali u raspravi izneli kao svakodnevnicu u praksi: neisplaćivanje autorskih naknada, nepriznavanje autorstva, prekrajanje i kraćenje filmova, neplaćanje ugovorenih repriza, nedostupnost starih ugovora i drugo.

Zafranović je naveo da uskraćivanje autorskih prava filmskim autorima direktno udobodi u pitanje njihovu egzistenciju, jer od filmova i žive.

Parafrazirajući pojam tzv. “dela siročadi”, Grlić je dodao da će i filmovi koje ovih dana gleda publika 61. Pulskog festivala ostati bez svojih prava i postati siročad ako se postojeća praksa nastavi.

I Zafranović i Grlić ocenili su i da HAVC nije učinio dovoljno za zaštitu autora baštinskih audiovizuelnih dela i njihovih pravnih naslednika.

Učesnici okruglog stola zaključili su da nije kasno da se sva otvorena pitanja reše i normativno i praktično, a put vide u ubvrzanom i kompetentnom pregovaranju sa upravom HRT-a, odnosno, kada je u pitanju kriza nacionalne baštine – u reviziji privatizacije filmskih kuća i adekvatnoj dopuni Zakona o autorskom pravu i srodnim pravima, kao i Zakona o audiovizuelnoj delatnosti.

Najavljeno je i da će DHFR objaviti sadržaj rasprave i uputiti ga nadležnima, a na jesen će objaviti i brošuru na tu temu, što će biti i prilika za novi susret.

*Foto: Matija Šćulac (Pulski filmski festival)

(SEEcult.org)
 

Video
08.04.2024 | 10:10

VOĐENJE: IRWIN – NSK State – It's a Beautiful Country

IRWIN: NSK State – It's a Beautiful Country, Umetnički pav