• Search form

18.04.2016 | 15:01

Retrospektiva Hanekea

Retrospektiva Hanekea

Retrospektiva istaknutog austrijskog filmskog reditelja Mihaela Hanekea (74) biće održana od 19. do 24. aprila u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu, a obuhvata šest izabranih ostvarenja, počev od “Profesorke klavira”, kao i tribinu o poetici tog nagrađivanog autora.

U organizaciji Austrijskog kulturnog foruma, u saradnji sa Francuskim institutom i Jugoslovenskom kinotekom, biće prikazani i Hanekeovi filmoviBela traka”, “Skriveno”, “Benijev video”, “Čudne igre” i “Ljubav”, nastali u periodu od 1992. do 2013. godine. 

Direktor Austrijskog kulturnog foruma Johanes Iršik (Johannes Irschik) istakao je da je Haneke, koji je dobio Oskara za najboji strani film za “Ljubav” (2012), svakako jedan od svetski najpoznatijih i najznačajnijih austrijskih reditelja.

“Haneke uvek ostavlja publiku zapitanu, nastoji da je podstakne na razmišljanje, jer je njegov stav da umetnost treba da postavlja pitanja. Njegovi filmovi nisu laki i zahtevaju aktivan angažman gledalaca”, izjavio je Iršik na konferenciji za novinare 18. aprila u Kinoteci.

Profesionalnu karijeru Haneke je započeo 70-ih godina radeći za televiziju i teatar, a 1989. snimio je prvi igrani film “Sedmi kontinent”. Od tada je režirao deset dugometražnih igranih filmova specifične poetike.

Haneke u svojim filmovima maestralno zagleda u dubine ljudske duše i otvara pitanja sa kojima gledalac nastavlja da se suočava i kada napusti bioskopsku salu. Puka zabava nije cilj njegovih filmova, već da gledalac bude iritiran i na taj način pokrenut na promišljanje.

Ipak, istakao je Iršik, Haneke je i popularan, a njegovi filmovi su uspešni ne samo kod kritike, nego i u bioskpima.

“Jesu teški, ali imaju svoje fanove. Kad god se pojavi neki njegov novi film, sale su pune”, rekao je Iršik.

Na tribini o Hanekeovoj poetici, 20. aprila u 19 sati, govoriće filmski kritičar Ivan Velisavljević, kritičar, scenarista i reditelj Saša Radojević i profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu Boško Milin.

Mada je Haneke sinonim za austrijsku kinematografiju, Iršik je podsetio da je on od ranih dana bio aktivan u evropskim okvirima, te da je neka od svojih najznačajnijih dela ostvario na francuskom jeziku. Otuda je i logična saradnja sa Francuskim institutom u realizaciji njegove retrospektive.

Haneke trenutno radi na novom filmu “Srećan kraj”, koji snima u francuskoj luci Kale, a prema rečima Iršika, indirektno se bavi temom migranata.

Rođen 23. marta 1942. godine u Minhenu kao sin nemačkog reditelјa i glumca Frica Hanekea i austrijske glumice Beatris fon Degenšild, Haneke je odrastao u gradu Viner Nojštat u Austriji, a studirao je filozofiju, psihologiju i pozorišne studije u Beču. Prešao je potom u Baden-Baden da radi kao dramaturg za Sudvestfunk televiziju, a radio je i kao pozorišni reditelј, između ostalog u Frankfurtu, Dizeldorfu, Hamburgu i Beču.

Nakon nekoliko televizijskih filmova, objavio je prvi igrani film “Sedmi kontinent” (1989), a veću popularnost postigao je nakon filma “Benijev video” (1992).  Filmskom adaptacijom romana nobelovke Elfride Jelinek "Profesorka klavira" postigao je 2003. godine uspeh kod šire publike i kritike, a filmom “Bela traka” (2009) osvojio je potom brojne nagrade, među kojima i Zlatnu palmu u Kanu.

Filmom “Ljubav” (2012) ponovio je taj uspeh - film je 2013. godine imao pet nominacija za Oskara (najbolјi film, najbolјi strani film, najbolјa režija, najbolјa glumica - Emanuel Riva, originalni scenario) i osvojio Oskara za najbolјi strani film. Takođe je dobio i nagradu Zlatni globus.

Za posvećenost nezavisnom filmu Hanekea je 2012. godine francuski predsednik Fransoa Oland odlikovao nacionalnim ordenom francuske Legije časti u rangu viteza.

Haneke živi u blizini Beča i od 2002. godine predaje režiju na Institutu za film i televiziju na Univerzitetu za muziku i izvođačke umetnosti u Beču.

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program hanekeove retrospektive nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r