• Search form

01.03.2010 | 08:48

Rođendan Šopena

Dva veka od rođenja Frederika Šopena (1810-1849) proslavlja se tokom cele godine širom sveta, a posebni programi organizovani su 1. marta, na rođendan slavnog kompozitora i pijaniste. Tim povodom, u Kulturnom centru Beograda od podneva do ponoći priređen je maraton Šopenove muzike, uz koncertna predavanja i projekcije filmova, dok će u Kolarčevoj zadužbini nastupiti pijanista Aleksandar Madžar.

Šopenov maraton u KCB-u predstavlja oko 50 umetnika različitih generacija, koji će izvoditi Šopenova nokturna, valcere, prelide, etide, sonate, balade, skerca...

Rođendan Šopena

Dva veka od rođenja Frederika Šopena (1810-1849) proslavlja se tokom cele godine širom sveta, a posebni programi organizovani su 1. marta, na rođendan slavnog kompozitora i pijaniste. Tim povodom, u Kulturnom centru Beograda od podneva do ponoći priređen je maraton Šopenove muzike, uz koncertna predavanja i projekcije filmova, dok će u Kolarčevoj zadužbini nastupiti pijanista Aleksandar Madžar.

Šopenov maraton u KCB-u predstavlja oko 50 umetnika različitih generacija, koji će izvoditi Šopenova nokturna, valcere, prelide, etide, sonate, balade, skerca...

Među učesnicima 12-časovnog programa su i učenici muzičkih škola u Beogradu, i studenti i profesionalni muzičari, a publiku će u svaki koncert uvoditi kratki odlomci iz Šopenovih pisama, ali i iz poezije poljskih pesnika koji su bili njegova česta inspiracija.

Program obuhvata i projekcije filmova “Šopenova mladost” Aleksandra Forda (1952) o odrastanju slavnog kompozitora i “Pesma za sećanje” (1945) Čarlsa Vidora, koji je imao šest nominacija za Oskara.

Radnja Fordovog filma “Šopenova mladost”, koji će biti prikazan u podne, događa se između 1825. i 1831. godine. To je bilo vreme socijalnih previranja, rastućeg nacionalizma i vapaja za reformama. Ponesen revolucionarnim duhom rodne Poljske, mladi Šopen održava niz koncerata, ali uskoro počinje i da plaća cenu velike i nagle slave.

Šopena u tom filmu igra Česlav Volejko (Czeslaw Wollejko).

Film “Pesma za sećanje” (A Song To Remember), koji će biti prikazan u 19 sati, prati Šopena od 11. godine, kada je profesor Jozef Elsner otkrio genija u dečaku pa sve do njegovih najvećih uspeha, druženja s Francom Listom, susreta sa Balzakom, Paganinijem i Žorž Sand.

U filmu pleni gluma Kornela Vajlda (Cornel Wilde) u naslovnoj ulozi i muziciranje Hozea Iturbija, koji je za potrebe filma izveo niz Šopenovih kompozicija. Igraju i Merl Oberon (Merle Oberon) kao Žorž Sand, Pol Muni (Paul Muni) kao prof. Josef Elzner, te Stiven Bekasi (Stephen Bekašy) kao Franc List.

Program “Šopen - muzički maraton od podneva do ponoći” organizovan je u DKC-u i Galeriji Artget, a ulaz je besplatan.

Centar za muziku Kolarčeve zadužbine, u okviru ciklusa Velikani muzičke scene, organizuje na dan Šopenovog rođenja koncert proslavljenog pijaniste Aleksandra Madžara, koji će izvesti Nokturno op.62, br 1, Skerco op.54, br 4, Četiri empromptija op.29, op. 36, op.51, op.posth, Polonezu As dur, op.53, Baladu op.52, br 4 i Dvanaest etida op.25.

Rođen u Beogradu 1968. godine, Madžar je počeo da uči klavir kod Gordane Malinović, a zatim studirao kod Arba Valdme na FMU u Beogradu. Od 1987. do 1989. godine usavršavao se kod Eliso Virsaladze u Moskvi, a zatim kod Eduarda Mirzojana na konzervatorijumu u Strazburu i kod Danijela Blumentala u Briselu.

Pobednik je Konkursa u Ženevi (1986) i Feručo Buzoni u Bolcanu (1989), a na konkursu u Lidsu (1996) osvojio je treću nagradu, nakon čega je njegova karijera vrtoglavo i napredovala, prvenstveno na britanskoj muzičkoj sceni, gde je kao veoma traženi solista nastupao sa Kraljevskom filharmonijom, Bi-Bi-Si filharmojom, Bi-Bi-Sijevim škotskim simfonijskim orkestrom, Škotskim kamernim orkestrom i Bi-Bi-Si nacionalnim orkestrom Velsa..

Nastupao je kao solista sa orkestrima Berlinske filharmonije, Evropskim kamernim orkestrom, orkestrima Kelnskom i Frankfurtskog radija, sa Češkom filharmonijom, Nacionalnim orkestom Belgije, Budimpeštanskim festivalskim orkestrom, pod dirigentskim palicama Ivana Fišera, Andre Previna, Pavo Berglunda, Marčela Viotija, Paavo Jarvija, Džona Nelsona, Libora Pešeka i dr.

Aleksandar Madžar je održao brojne resitale u Evropi, nastupao na turnejama i festivalima širom sveta, a snimao je za kuće BMG/Classic, Arion i Intim Musik.

Šopen, pesnik na klaviru i jedan od najčuvenijih pijanista i kompozitora svih vremena, rođen je 1. marta pre 200 godina.

Jubilej Šopena slavi se širom sveta, a samo u njegovoj rodnoj Poljskoj, u kojoj je 2010. proglašena “Godinom Šopena”, organizovano je više od 1.200 događaja, uključujući koncerte, izložbe, filmske projekcije i pozorišne predstave.

Povodom jubileja Šopena, Ministarstvo kulture Srbije pokrenulo je inicijativu da jedna od ulica u Beogradu dobije njegovo ime.

Prema navodima Ministarstva, Šopen je stvaralačkim opusom izvršio veliki uticaj na generacije stvaralaca ne samo u muzičkoj umetnosti, već i književnosti i ostavio dubok trag u svetskoj kulturi, zbog čega bi ime tog velikana muzičke istorije trebalo učiniti vidljivijim u Beogradu i Srbiji.

U Poljskoj je 2010. proglašena “Godinom Šopena”, a u njegovu čast najavljeno je više od 1.200 događaja, uključujući koncerte, izložbe, filmske projekcije i pozorišne predstave.

Obeležavanje “Godine Šopena” počelo je 1. januara u kući u kojoj je taj slavni kompozitor i pijanista rođen 1. marta 1810. u Želazovoj Voli, oko 80 kilometara od Varšave. Svečano proglašenje “Godine Šopena” bilo je potom na koncertu Varšavske filharmonije s kineskim pijanistom Langom Lanom.

Obeležavanje 200-godišnjice rođenja Šopena trebalo bi da doprinese i međunarodnoj promociji Poljske, istakao je bivši ministar kulture Valdemar Dabrovski, koji rukovodi proslavom jubileja.

Šopen je proveo prvih 20 godina života u Poljskoj, a 1830. se preselio u Pariz, gde je i umro 17. oktobra 1849. u 39. godini, posle dužeg bolovanja od tuberkuloze.

Zvanični sajt posvećen jubileju Šopena je http://chopin2010.pl

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r