• Search form

27.06.2018 | 12:03

Serkas o prošlosti u sadašnjosti

Serkas o prošlosti u sadašnjosti

Španski pisac Havijer Serkas, čiji je gostovanjem počeo sedmi  Beogradski festival evropske književnosti (BFEK), izjavio je da ga nervira kada ga kritičari nazivaju piscem istorijskih romana, jer ne piše o prošlosti, već “o prošlosti koja nije prošla”.

“Istorijskih sadržaja, istina, ima u mojima romanima, ali nije ključ u tome, niti ja koristim sadržaje da bih obnovio jedno istorijsko vreme. Ja ne pišem o prošlosti, ja pišem o prošlosti koja nije prošla. Duboko verujem da naša savremenost i naša stvarnost nisu samo ono što vidimo svaki dan pred svojim očima, već da u toj savremenosti i u toj stvarnosti postoje elementi istorijskog iskustva, te prošlosti koja nije prošla već učestvuje u našim životima. Tek ako prepoznamo te sadržaje prošlosti koji su i dalje prisutni mi možemo da učinimo našu stvarnost celovitom i razumljivom”, rekao je Serkas 26. juna u razgovoru sa čitaocima na prvoj večeri 7. BFEK-a, na kojoj je predstavio srpsko izdanje svog romana “Hohštapler”, koje je objavio Arhipelag.

Hohštapler” je roman o stvarnom junaku koji je decenijama bio moralna vertikala španskog društva, predstavljajući se u godinama posle Frankove smrti kao hrabar čovek i neustrašivi borac za demokratiju, žrtva frankizma i nacističkih logora, da bi se tri decenije kasnije pokazalo da je reč o čoveku koji je izmislio čitavu svoju biografiju. Raskrinkan je kao lažov i prevarant koji je izmislio ključne detalje svoje biografije, poput progona u doba frankizma ili godina provedenih u nacističkim logorima u Nemačkoj u Drugom svetskom ratu.

“Postoje tri važna pitanja u mom romanu. Jedno je pitanje kako se neko usuđuje da izmišlja o tako strašnim događajima kao što su frankistička diktatura ili nacistički logori. Drugo je pitanje zašto su ljudi poverovali hohštapleru, zašto nisu proverili njegovu priču. I treće je pitanje: zašto je to toliko pogodilo mene da sam o tom događaju morao da napišem roman. To je bio veliki svetski skandal. U svim zemljama na svetu objavljena je vest sa naslovom: ‘Predsednik Udruženja logoraša nacističkih logora nikada nije bio u nacističkim logorima’. Odmah ću odgovoriti na pitanje zašto je to mene toliko zainteresovalo. Želeo sam da to razumem. Da bih razumeo, moram sam da napišem roman. Ali razumeti, naravno, ne znači opravdati”, kazao je Serkas.

Da li je Enrik Marko genijalni lažov i beskrupulozni manipulator? Kako je moguće prevariti sve ljude i celo društvo u vreme kada verujemo da su nam sve informacije dostupne i proverljive? Kako nastaju lažne vesti i lažne biografije? Da li je društvo želelo da bude obmanuto, a Enrik Marko svojim neprestanim izmišljanjem vlastite biografije nepogrešivo odgovarao na teme, očekivanja i fascinacije španskog društva? To su neka od važnih i danas aktuelnih pitanja koja postavlja roman “Hohštapler”.

Serkas je naglasio da “Hohštapler” nije samo roman o Španiji, niti samo o jednom hohštapleru.

“Danas ima mnogo hohštaplera i nalaze se svuda oko nas. Istina, Enrik Marko jeste Maradona ili Mesi hohštapleraja. Ali obratite pažnju: hohštapleri u naše vreme imaju veliki uspeh”, rekao je Serkas, jedan od najznačajnijih i najprevođenijih savremenih španskih pisaca, koji je prvi put u Beogradu.

Serkas je svetsku slavu stekao romanima “Hohštapler” i “Salaminski vojnici”.

Upravo tokom boravka na sedmom BFEK-u obavešten je da je dobio veliku italijansku nagradu za esej “De Sanktis”.

Osim Serkasa, gosti BFEK-a su i britanska pesnikinja Fiona Sampson, nemačka književnica turskog porekla Hatidže Akin, britanski prozni pisac Piter Salmon, makedonski pisac Venko Andonovski i jedna od najčitanijih srpskih autorki Jelena Lengold.

Program sedmog BFEK-a, objedinjen motom “Najbolje od svega. Najbolje za sve”, obuhvata četiri celovečernja multimedijalna književna programa – čitanja pisaca i projekcije filmova zasnovanih na književnim delima, panel o kulturi u tranziciji, te izložbu crteža i fotografija autora različitih generacija i poetika “Iz neposredne nestvarnosti”, posvećenu prozi “rumunskog Kafke” Maksa Blehera.

Otvaranjem te izložbe u holu Velike sale DOB-a je i počeo sedmi BFEK, na koji je ulaz besplatan.

Festival je proteklih godina privukao veliku pažnju javnosti, a njegovi gosti bili su, između ostalog, David Grosman, Peter Esterhazi, Klaudio Magris, Florans Noavil, Goce Smilevski, Aris Fioretos, Terezija Mora, Drago Jančar, Rej Robertson, Barbi Marković, Tomas Majneke, Branko Čegec i Amir Or.

Festivalski program biće održavan u Velikoj sali DOB-a svakog dana u 19 i u 20 časova, kada su čitanja domaćih i stranih pisaca, a od 21 čas je besplatna projekcija filma iz festivalskog programa Književnost na filmu.

Sajt Arhipelaga je arhipelag.rs, a program sedmog BFEK-a nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Video
18. Bijnale umetnosti Pancevo
21.06.2018 | 15:33

VOĐENJE: 18. Bijenale umetnosti u Pančevu - Prostorni agens

Vođenje kroz 18. Bijenale umetnosti u Pančevu “Prostorni agens”, održano od 26. maja do 17.