Slava koja se svira
Od kada je pre tri meseca magistar tambure Ljubinko Lazić, solo basista Beogradske fiharmonije, preuzeo umetničko rukovođenje pre dve godine osnovanog Gradskog tamburaškog orkestra iz Stare Pazove, taj podmlađeni kolektiv se kvalitetom izvođenja i muzičkim domašajima svrstao u vrh tamburaških sastava u Vojvodini, kojih ima bar desetak, posebno u Sremu.
Od kada je pre tri meseca magistar tambure Ljubinko Lazić, solo basista Beogradske fiharmonije, preuzeo umetničko rukovođenje pre dve godine osnovanog Gradskog tamburaškog orkestra iz Stare Pazove, taj podmlađeni kolektiv se kvalitetom izvođenja i muzičkim domašajima svrstao u vrh tamburaških sastava u Vojvodini, kojih ima bar desetak, posebno u Sremu.
Tamburaškim orkestrima, a i drugim muzičkim sastavima, kao darovitim i školovanim dirigentima, Vojvodina se može podičiti, ali ipak jedan je Ljubinko Lazić iz Vojke, sin službenice Milice i samoukog muzičara Dušana Lazića.
Još kada je bio u drugom razredu vojačke osnovne škole, pobegli su mu neki tonovi sa tamburice, a za njima i skoro sve žice, pa umesto da raspiše za njima “tjeralicu” i prikuplja žicu po žicu, pošao je da sastavlja tamburcu po celom svetu, najpre u Novom Sadu i Cetinju, pa je za odbeglim tonovima, onima koji mu baš trebaju - a to su savršeni, tragao po Švajcarskoj i Minhenu. Studirao je u Minhenu na Visokoj školi za muziku, a potom je kao bas solista Beogradske filharmonije osnovao društvo kontrabasa Bašiona Amorosa.
Pošto je, kad ne gostuje po svetu, nastanjen u rodnoj kući u Dušnom šoru u Vojki, gde zbog prezauzetosti navraća sve ređe i ređe, rešio je da na proputovanju kroz Staru Pazovu preuzme umetničko rukovođenje Gradskim tamburaškim orkestrom i za tri meseca ga preporodio.
Muzicirali su nedavno i pred više od 300 svečara “slave koja se svira” u velikoj gostinskoj sobi u Gradskom pozorištu, na kojoj su vrata bila otvorena da bi izašli aplauzi i prošetali se kroz obližnji gradski park te večeri koja se slivala u veselu svetkovinu i melodiju “April u Pazovi”.
Lazić je kormilario muzičkom galijom po panonskom moru nota u kojoj su veslali njegovi tamburaški galijoti: Miloš Prodanović, Jelena Veselinović, Dubravka Ćaćić i Dejan Todorović. U ritmičkom skladu nadahnutog sazvučja uzletale su magične vibracije sa poletne staze basprimova u rukama Bogdana Šimića, Ivane Bukurecki, Nikole Milovanović, kao i Stefan Fuks i Zorica Radovanović. Jedan od saučesnika u ovom tamburaškom sobitiju koji je potresao slušaoce u dvorani, pa su vibrirali u blagom ritmu poput njihovih žica, bio je i maestro Nemanja Bogunović koji je, u duetu sa Lazićem, na samom početku koncerta pozvao publiku na “Sanjarenje” Roberta Šumana, da bi zatim “sam i usamljen” - kako bi rekao Dušan Kovačević , izveo Koncert za gitaru i orkestar u D-duru i varijacije na temu poznate pesme “Kad mi pišeš, mila mati”.
Usledili su kvartet iz opere “Prodana nevesta” Bedžiha Smetane, a maestro Lazić je našao i “Svilen konac” i podario ga nikom drugom nego “Udovici”, i to kao vokalni solista, udvarajući se usput pesmom prisutnog pesnika Baneta Eksera po notama Bobana Dževerdanovića . “Zašto plačeš, Ljiljano” naziv je kompozicije nedavno preminulog pesnika, tamburaša i kompozitora Ilije Žarkovića Žabara iz Golubinaca, za koju je tekst napisao Pavle Perišić, aranžman Jovana Adamov, a otpevali vokalni solisti Dubravka Ćaćić i Zoran Lepšanovič. Na programu je bilo i “Brkino kolo”, zatim “Dančica, kolo” Vase Jovanovića, te kompozicija Saše Lošića “Ti se nećeš vratiti”, za koju je tekst napisao Momčilo Bajagić Bajaga, a otpevao Zoran Lepšanović.
Publika je slušala i “Besame mućo”, te čuvenu kompoziciju Benija Andersona “Money, Money, Money” legendarne švedske grupe Abba, rusku temu sa varijacijama “Svetli mesec”... Koncert je završen nastupom Ljubinkovog oca Dušana Lazića koji je, pozdravljen ovacijama, znatno uzbuđen otpevao “Laku noć, svirači”.
Branko Rakočević
