Slovački svadbeni rituali

Izložba “Tradicionalna slovačka svadba u Donjoj zemlji”, koja je do sada priređena u Bratislavi (Slovačka), Slovenskom Kolomošu (Mađarska) i Kulpinu, a trenutno je postavljena u Staroj Pazovi, sa više od 200 fotografija, narodnih nošnji i devojačke spreme, dočarava svadbene običaje Slovaka u takozvanoj Donjoj zemlji - Mađarskoj, Vojvodini i Rumuniji, gde su se Slovaci naselili pre gotovo tri veka.

Izložba “Tradicionalna slovačka svadba u Donjoj zemlji”, koja je do sada priređena u Bratislavi (Slovačka), Slovenskom Kolomošu (Mađarska) i Kulpinu, a trenutno je postavljena u Staroj Pazovi, sa više od 200 fotografija, narodnih nošnji i devojačke spreme, dočarava svadbene običaje Slovaka u takozvanoj Donjoj zemlji - Mađarskoj, Vojvodini i Rumuniji, gde su se Slovaci naselili pre gotovo tri veka.

Istakavši da svadbeni običaji Slovaka u Donjoj zemlji spadaju u njihove najznačajnije etničke i kulturne osobenosti u novom životnom prostoru, priređivač izložbe i kustoškinja Slovačkog narodnog muzeja u Bratislavi Jarmila Gorbocova ukazala je da je ideju o izložbi dobila pošto je posetila desetine domova Slovaka koji su sačuvali “neprocenjivo vredna dela slovačke narodne kulturne baštine vezane za kult svadbarskih svečanosti”.

Kako je objasnila na otvaranju postavke u Staroj Pazovi, većina eksponata sakupljena je iz privatnih zbirki, pri čemu najviše kod vojvođanskih Slovaka iz Erdevika, Kovačice, Pivnice, Aradca, Kulpina, Kisača, Novog Sada i Stare Pazove, dok je ostatak iz Bekeške Čabe, Pitvaroša i Slovenskog Kolmoša u Mađarskoj, odnosno Rastislavca, Matuškova i Galanta u Slovačkoj, Iloka u Hrvatskoj i Nadlaka u Rumuniji.

“Ovu izložbu smo doživeli kao veliku kulturnu svetkovinu, pa su se mnogi od nas postideli što u Slovačkoj nismo uspeli da sačuvamo ni deo ovakvog kulturnog blaga, kao naša braća u Donjoj zemlji”, rekao je direktor Slovačkog narodnog muzeja Peter Maraki. Otvaranju izložbe prisustvovao je i ambasador Slovačke Igor Furđik, a posle Stare Pazove planirano je da gostuje i u Padini i Kovačici.

Iz postavke se saznaje da slovačke svadbe nikad nisu bivale u vreme posta i adventa, perioda od šest nedelja pre božićnih svetkovina, a da su najčešće priređivane na jesen i o pokladama.

Slovačke devojke do 50-ih godina 20. veka udavale su se veoma mlade, sa 15 i 16 godina, a bračne partnere su im najčešće birali roditelji, dok su se udvaranja događala najčešće na paorskim mobama, poput krunjenja kukuruza, ili na crkvenim svečanostima, svadbama, zabavama koje su se kod vojvođanskih Slovaka tradicionalno organizovale u krčmama.

Dešavalo se, i to ne retko, da je inicijativa kretala od devojke koja bi izabraniku svog srca najčešće darivala rukom vezeni peškir, dok bi joj ženik uzvraćao poklanjanjem prstena.

Svadbarsku trpezu, za kojom je glavna ličnost stari svat i svo posluženje se najpre iznosi pred njega, čine kokošija supa, paprikaš, razni sosovi, kuvano meso, torte, štrudle s makom i sitni kolači, a kultno mesto na meniju ima pečena kokoška koja stoji ispred starog svata.

Posluživanje je praćeno šaljivim, erotizovanim pesmama, vragolankama ili čak blago crnohumornim (Kokoš ova pre svog smaka po dvorištu kokodaka, al odavno živa nije. Nek se jede, nek se pije! Obrnute u vis noge da b' u lonac stati mogle. Da bi masna bila supa, kuvarica koku očerupa. Rezanci joj društvo prave, svatovi će njih da slave. Ko zna čime začinjeni, došapnite tajnu meni! Oj, kokice obarena, pojede te prva smena!” Prepev: B.R.)

Slovački svadbeni ritualni, međutim, razlikuju se od mesta do mesta i negde su u celosti očuvani, dok su u drugim naseobinama Slovaka u Donjoj zemlji sačuvani u manjoj ili većoj meri. Glavna svadbena večera, međutim, svuda je ista, sa istim jelima, a centralna ličnost na njoj je stari svat koji dolazi tačno u 20 sati i otvara večeru rečima: “S Božjom pomoći, neka počne”.

Posebno dirljiv deo svadbenog ritualna je oproštaj neveste s porodicom, tokom kojeg se, obilazeći oko kućnog stola i ljubeći mu ivice, zahvaljuje majci i ocu za sve što su joj pružili, kao i za svadbene darove. Taj ritual se ponavlja pred odlazak na venčanje, po povratku iz crkve i pred odlazak u mladoženjin dom, tokom kojeg blagosilja i svekrvu i novi dom.

Pravi dragulj svadbarskih svečanosti, koji se beleži samo kod vojvođanskih Slovaka, jesu dečje svadbene igre. U njima deca priređuju čitav svadbeni ritual glumeći mladu, mladeženju, starog svata, roditelje, sveštenika.... Ti igrokazi su posebno veseo deo svadbe, ispunjen dečjim šarmom i fotografisanjem učesnika - da bi sve bilo “kao pravo”.

Tekst i foto: Branko Rakočević