Španska tradicija i modernizam
Muzej Jugoslovenske kinoteke, u saradnji sa Institutom Servantes u Beogradu, predstavlja od 25. do 30. marta savremena ostvarenja nove generacije španskih autora, a ciklus počinje nagrađivanim bioskopskim hitom “Sirotište” (2007) Huana Antonia Bajona (Juan Antonio Bayona). “Sirotište” je drugi najgledaniji španski film u istoriji bioskopa u toj zemlji, odmah nakon filma “Drugi” (Los otros), a ostvario je uspeh i kod kritike i kod gledalaca. Zaradio je više od 80 miliona dolara, što za jedan evropski film predstavlja veliki uspeh.
Muzej Jugoslovenske kinoteke, u saradnji sa Institutom Servantes u Beogradu, predstavlja od 25. do 30. marta savremena ostvarenja nove generacije španskih autora, a ciklus počinje nagrađivanim bioskopskim hitom “Sirotište” (2007) Huana Antonia Bajona (Juan Antonio Bayona).
“Sirotište” je drugi najgledaniji španski film u istoriji bioskopa u toj zemlji, odmah nakon filma “Drugi” (Los otros), a ostvario je uspeh i kod kritike i kod gledalaca.
Zaradio je više od 80 miliona dolara, što za jedan evropski film predstavlja veliki uspeh.
Učestvujući na oko 60 svetskih festivala, osvojio je čak 31 nagradu i sedam nagrada Goja, koje su španski pandan Oskara.
Film “Sirotište” producirao je proslavljeni španski glumac Giljermo del Toro, a jedna američka producentska kuća kupila je prava da uradi rimejk, koji takođe Del Toro producirati.
Prema sinopsisu, Laura se sa porodicom vraća u sirotište u kojem je odrasla, sa namerom da otvori dom za decu sa invaliditetom. Novo okruženje pobuđuje maštu njenog sina, koji osmišljava svaki put sve zamršenije igre. Ta činjenica je prilično uznemiruje, pa počinje da misli da u samoj kući postoji nešto što preti njenoj porodici. Dešava joj se nešto čudno i, uprkos tome što je žena čvrstih principa, njen svet je uzdrman i više nije sigurna ni u šta u šta je do sada verovala.
Prema navodima kritike, film “Sirotište” je “odličan primer kako se može doživeti strah isčekujući ga, a ne doživljavajući ga”.
Ciklus savremenog španskog filma obuhvata i ostvarenja “Tapasi” (2005) Hosea Korbača (Jose Corbacho) i Huana Kruza (Juan Cruz), “Hladno zimsko sunce” (2004) Pabla Mala (Pablo Malo), kao i filmove “Uspavana sreća” (2003) Anhelesa Gonzales-Sindea (Ángeles González-Sinde), “Smoking Room” (2001) Rodžera Guala (Roger) i Hulia D. Valovica (Julio D. Wallowitz), te “Nedodirljivi” (2001) Huana Karlosa Fresnadilja (Juan Carlos Fresnadillo).
Španska kinematografija postiže visoke ocene i priznanja, uspevajući da na sjajnoj tradiciji gradi i svetlu budućnost.
Luis Bunjuel (Luis Buñuel) bio je prvi autor u dugoj istoriji španske kinematografije koji je bio univerzalno priznat, a danas je to Pedro Almodovar.
Međunarodni uspeh od početka 80-ih godina 20. veka postižu reditelji kao što su Karlos Saura (Carlos Saura), Alehandro Amenabar (Alejandro Amenábar) ili Hulio Medem (Julio Médem).
Velike zvezde globalne kinematografije postali su i glumci Penelope Kruz (Penelope Cruz), Fernando Rej (Fernando Rey), Antonio Banderas i Havijer Bardem (Javier), a međunarodna priznanja dobijaju i snimatelji, poput Nestora Almendrosa.
Drugi aspekt španskog filma su ostvarenja koja nastaju na engleskom jeziku, a među najpoznatijim su “agora”, “Če”, “Drugi”, “Gojine utvare”, čije su zvezde Rejčel Vajz (Rachel Weisz), Nikol Kidman (Nicole Kidman) ili Natali Portman (Natalie Portman).
Ulaznice za filmove španskog ciklusa u Kinoteci koštaju sto dinara.
Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
