Sudbina kritike u doba populizma i spektakla

Iako je savremeno društvo nenaklonjeno kritici, ona nepobitno postoji i u umetnosti, ali i šire. Ostaje otvoreno, međutim, pitanje dometa kritičkog mišljenja, efekata koje može da izazove i načina na koji se artikuliše, ocenjeno je na panelu o kritici u doba populizma i spektakla koji je, uz čitanja pisaca i filmski program, obeležio osmo izdanje Beogradskog festivala evropske književnosti (BFEK) u Domu omladine.

I teoretičarka medija Ana Martinoli i književni kritičar Mihajlo Pantić slažu se da kritika nije zamrla, ali ukazuju na niz nepovoljnih okolnosti koje smanjuju njen domet, značaj i ulogu u savremenom društvu koje karakteriše obilje informacija kao posledica tehnološkog razvoja komunikacija.

Prema mišljenju Ane Martinoli, kritičko mišljenje je moguće, ali je pitanje kakav je njegov efekat – kako utiče na naše stavove i ponašanje.

Navodeći da je u tom smislu jedno od ključnih pitanja i poverenje, a ono je nikad manje – kako pokazuju relevantna istraživanja, Ana Martinoli navela je da se stoga postavlja i pitanje u čiji kritički stav treba verovati.

U tom kontekstu pomenula je i tezu Toma Nikolsa o smrti ekspertize, jer se ispostavlja da se danas više oslanjamo na Vikipediju, nego na proverene informacije stručnjaka.

Digitalizacija je pritom, kako je dodala, dovela do ogromne količine informacija u opticaju – svako može da podeli stav na društvenim mrežama i drugim formama na internetu, zbog čega se i stvara kakofonija, dok nedostaje navigacija ka onome što je profesionalni, stručan stav.

Pantić smatra da je kritika i u takvim uslovima apsolutno moguća, ali je “pitanje samo načina na koji se artikuliše”.

“Kritičko mišljenje je očuvano, ali postoji u oazama”, naveo je Pantić, ukazujući i na veliku nesrazmeru između kulturne proizvođnje i potrošnje. Stoga se postavlja pitanje kome se kritika obraća, jer prosvećeni deo populacije “nigde u svetu ne prelazi deset odsto ukupnog broja stanovništva, tj. negde je između pet i sedam odsto onih koji čitaju”. Pitanje je, međutim, kako je dodao, i šta čitaju, a kritika se upravo njima i obraća.

“To je pitanje epohe u kojoj živimo, u kojoj je naša svest prinuđena da reaguje na fleš sadržaje, kratke, efektne doze, tzv. jake sadržaje, one koji će zadržati pažnju. To povlači i pitanje strpljenja, poverenja, vere u autoritet…”, rekao je Pantić u razgovoru koji je moderirala Marija Nenezić.

Podsećajući na vreme kada su kritičari “stvarno bili sudije”, pa su neke predstave skidane sa repertoara zato što se neki kritičar nepovoljno izrazio o njima, Pantić je ukazao i da je svojevremeno pojedinim književnim delima sudbina zavisila od ocene kritičara. Danas kritičari, međutim, nemaju tu ulogu.

Iako se na ovim prostorima podrazumeva da je kritika negativna, ona je, kako je istakao Pantić, pre svega afirmacija određenih umetničkih ili drugih vrednosti, odnosno podrška tim vrednostima njihovim izdvajanjem iz mnoštva.

Kao mlad pisac, kako je rekao, i sam je bio oštriji i negativniji, ali je shvatio potom da je u tom slučaju potrebno biti “malo mazohista”. “Morate da čitate loše knjige, a pritom možete da apstrahujete da propuštate niz dobrih stvari o kojima bi bilo korisno da pišete”, dodao je Pantić, koji smatra i da to što je kritika danas nevidljiva ne znači da nije važna. Možda je, kako je dodao, čak i važnija zato što je nevidljivija.

U populističkom kontekstu društva, međutim, ulogu kritike preuzeo je marketing, jer nije bitan kvalitet – dovoljno je forsirano, prenaglašeno prisustvo u medijskoj sferi koje privlači pažnju i izaziva svojevrsni Pavlovljev refleks, naveo je Pantić.

Otvaranje 8. BFEK-a, Dom omladine

I Ana Martinoli skrenula je pažnju na promenu navika najšire publike, koja ne želi više da uloži bilo kakav napor. “Publiku danas morate da zadivite trenutno, da izazovete emociju, stalno iznova da je osvajate”, rekla je ona, navodeći primer prošlogodišnjeg Oktobarskog salona koji je na Instagramu bio najprimetniji po jednom radu ispred koga je publika mogla “lepo da se slika”, iako nije bio bio među najboljima.

“Danas ako nisi na društvenim mrežama, ti ne postojiš”, rekla je Ana Martinoli, ocenjujući ujedno da će u budućnosti pravi luksuz biti oflajn i imati anonimnost.

“Mi smo danas mnogo manje zainteresovani za istinu i činjenice. To prosto nema ko da čita. Jer, da bi pročitao, treba da izađeš iz tog nekog svog mehura na Tviteru, gde si okružen istomišljenicima... Danas imamo ogromnu količinu sadržaja i kanala, ali gubimo kontakt sa realnošću”, rekla je ona, ukazujući da to nije samo situacija na društvenim mrežama, već i u mejnstrim medijima kojima je javnost i najizloženija.

Ipak, kako je dodala, u onlajn prostoru događaju se uzbudljive stvari u medijima koji su nezavisni, odnosno koji nisu formalno institucionalizovani i rade za publiku, za razliku od mejnstrim medija koji rade za profit. Oni čine tzv. “peti stalež”, koji zapravo kontroliše “četvrti” – nekadašnji medijski, jer nameću teme, istražuju, pokazuju da mediji ne služe samo da zabavljaju najširi auditorijum…

Zato, kako je dodala, i treba da se vratimo na početak – da razumemo šta se oko nas dašava i da informisani na osnovu relevantnih izvora možemo da donosimo odluke o promeni nepovoljne stvarnosti.

U organizaciji Arhipelaga, osmi BFEK završava se 28. juna susretom sa jednim od klasika domaće književnosti Ljubomirom Simovićem i slovenačkim piscem i novinarom Vladom Žabotom, koji je godinama bio predsednik Društva pisaca Slovenije. Za roman “Vučje noći”, koji je objavljen i na srpskom jeziku u izdanju Arhipelaga, dobio je Kresnikovu nagradu - najvažnije književno priznanje u Sloveniji.

Osmi BFEK je otvoren 25. juna u Domu omladine izložbom karikatura i crteža Predraga Koraksića Coraxa posvećenih velikom pesniku i esejisti Čarlsu Simiću, te razgovorom sa nemačkim piscem bugarskog porekla Ilijom Trojanovim, a ugostio je i norveškog romansijera Eugena Šuljgina, slovenačkog pisca Janija Virka i Darka Tuševljakovića. Osim čitanja pisaca, festivalski program tradicionalno je ponudio i besplatne projekcije filmova zasnovanih na književnim delima.

Festivalski program nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)