Svetski dan slobode medija
Svetski dan slobode medija, 3. maj, i ove godine obeležava se širom sveta podsećanjem na ubijene novinare, zahtevima za rasvetljavanje ubistava i kažnjavanje odgovornih, kao i za oslobađanje zatvorenih novinara i sajber disidenata, uz isticanje uloge medija u ubrzanju dijaloga, međusobnom razumevanju i pomirenju - što je i glavna tema konferencije UNESCO povodom Svetskog dana medija u Dohi.
Svetski dan slobode medija, 3. maj, i ove godine obeležava se širom sveta podsećanjem na ubijene novinare, zahtevima za rasvetljavanje ubistava i kažnjavanje odgovornih, kao i za oslobađanje zatvorenih novinara i sajber disidenata, uz isticanje uloge medija u ubrzanju dijaloga, međusobnom razumevanju i pomirenju - što je i glavna tema konferencije UNESCO povodom Svetskog dana medija u Dohi.
Najveće svetske organizacije za zaštitu sloboda medija objavile su godišnje proglase i izveštaje o stanju medijskih sloboda, broju ubijenih i zatvorenih novinara, koji pokazuju pogoršanje situacije.
Pojedine organizacije preduzeće i konretne akcije, poput nekoliko članova američkog ogranka Reportera bez granica (RSF), koji će se pridružiti u Njujorku štrajku glađu u znak podrške iransko - američkoj novinarki Roksani Saberi (Roxana), koja je nedavno osuđena u Iranu na osam godina zatvora.
Generalni direktor UNESCO Koićiro Macura (Koichiro Matsuura) naglasio je u poruci povodom Svetskog dana slobode medija da su sloboda izražavanja i sloboda medija među osnovnim ljudskim pravima, garantovanih članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.
Ističući ulogu medija u ubrzanju dijaloga, međusobnom razumevanju i pomirenju, Macura je naglasio u poruci da komunikacija različitih kultura predstavlja glavni izazov današnjeg globalizovanog sveta, u kojem mediji imaju važnu ulogu ohrabrivanja i omogućavanja tog procesa, kao otvorene platforme za debatu među svim delovima društva.
Poštovanje kulturnih različitosti i očuvanje slobode izražavanja uvek će predstavljati izvesnu tenziju o kojoj je potrebno raspravljati i pregovarati u bilo kojoj demokratiji, naveo je Macura, dodajući da UNESCO veruje da je iskren, pa čak i oštar govor pravo svih sve dok ne inicira diskriminaciju, neprijateljstvo i nasilje. Svaki pokušaj ograničavanja slobode izražavanja mora zato biti u granicama tog principa, poručio je Macura.
Generalni direktor UNESCO istakao je i da jačanje principa i prakse slobodnog i profesionalnog novinarstva predstavlja najsigurniji način za ohrabrivanje medijske kulture koja vodi izgradnji mira. Jedino mediji koji su živi, nezavisni, pluralistički, inkluzivni i objektivni, koji ne podležu cenzuri i uticajima vlasnika, mogu doprineti dijalogu i pomirenju bilo kojih suprostavljenih strana, poručio je Macura.
“Sloboda medija nije luksuz koji može čekati neka mirnija vremena. To je deo procesa koji se mora dostići”, naglasio je Macura.
Centralna konferencija UNESCO povodom Svetskog dana slobode medija, na temu “Potencijal medija: Dijalog, međusobno razumevanje i pomirenje”, organizovana je 2. i 3. maja u Dohi, na kojoj će biti naglašena i uloga novih medija i komunikacijskih tehnologija, posebno u edukaciji i jačanju građanskog učešća u društvenom životu.
Konferencija će biti završena ceremonijom dodele nagrade UNESCO-a za slobodu medija, čiji je laureat ove godine pokojni novinar Lasanta Vikrematunge (Lasantha Wickrematunge) sa Šri Lanke. Bivši advokat, Vikrematunge je osnovao 1994. “Sandej lider”, a to izdanje koristio je za kampanju protiv rata vojske Šri Lanke i tamilskih pobunjenika.
Uspeo je 2000. da izbori sudsku pobedu za ukidanje zakona koji je dozvoljavao vladi da kontroliše medije. Njegov list više puta je bio meta napada, a i sam Vikrematunge je dobijao pretnje smrću, pa je napisao čak i jedan članak za eventualno posthumno objavljivanje. Taj tekst objavljen je 11. januara ove godine, tri dana nakon njegovog ubistva, a Vikrematunge je u tekstu i izrazio bio spremnost da umre za slobodu medija.
Nagrada za slobodu medija ustanovljena je 1997. godine, a vredna je 25.000 dolara. Prvi dobitnik bio je Gao Ju (Yu) iz Kine, a do sada su je dobili i novinari iz Nigerije, Meksika, Sirije, Mjanmara, Zimbabvea, Izraela, Kube, Libana i Rusije.
Povodom Svetskog dana slobode medija, mnogo oštriju poruku od UNESCO poslala je Međunarodna federacija novinara (IFJ), koja je odbila i da prisustvuje konferenciji u Kataru, pozivajući ujedno medije na zajedništvo i optužujući vlade širom sveta za “cenzuru, hipokriziju i ignorisanje” medijskih sloboda, što dovodi u opasnost i građanske slobode i demokratiju.
Prema navodima IFJ, novinari su pod represijom i u ime borbe protiv terorizma i zarad nacionalne bezbednosti, pa čak i demokratske zemlje usvajaju zakone koji ograničavaju slobodu novinara i istraživačkog novinarstva.
IFJ je odlučila da bojkotuje konferenciju UNESCO u Dohi u znak zabrinutosti zbog toga što je taj događaj organizovan u zemlji koja ne dozvoljava lokalnim novinarima da formiraju sopstvenu nezavisnu asocijaciju.
IFJ okuplja više od 600.000 novinara u 123 zemlje širom sveta, a povodom Svetskog dana medija, organizuje u saradnji s lokalnim i regionalnim asocijacijama, različite događaje koji ukazuju na opasnosti bavljenja novinarstvom, pritiske na medije i druge vidove represije.
I na hiljade članova Svetske asocijacije novina (WAN) obeležiće Svetski dan slobode medija širom sveta, objavljivanjem članaka, intervjua, komentara, karikatura, fotografija i drugog materijala posvećenog medijskim slobodama, a sav sadržaj dostupan je i na posebnom sajtu posvećenom Svetskom danu slobode medija (www.worldpressfreedomday.org).
Protestna pisma WAN će poslati liderima Avganistana, Irana, Kube, Eritreje i Meksika, uz pozive za oslobađanje zatvorenih novinara i kažnjavanje odgovornih za njihova ubistva.
Prema podacima WAN, koja predstavlja 18.000 novina, 77 nacionalnih novinskih asocijacija i medijskih kuća u 122 zemlje širom sveta, 12 novinaskih agencija i 11 regionalnih i međunarodnih medijskih grupa, prošle godine ubijeno je 70 novinara, među kojima su i vlasnik i urednik hrvatskog lista “Nacional” Ivo Pukanić i direktor marketinga Niko Franjić.
Tokom 2008. godine zatvoreno je ukupno 125 novinara, a 673 uhapšeno, pokazuju podaci Komiteta za zaštitu novinara (CPJ), čije je sedište u Njujorku.
Prema podacima RSF, zasnovanim na nešto drugačijoj metodologiji, tokom 2008. godine ubijeno je 60 novinara, a čak 929 ih je fizički napadnuto ili im je prećeno. U prva cetiri meseca ove godine, prema podacima RSF, već je ubijeno 18 novinara.
Nekoliko članova RSF započeće 3. maja nedaleko od sedišta UN u Njujorku štrajk glađu, u znak podrške novinarki Roksani Saberi, koja je osuđena na osmogodišnju kaznu zatvora u Iranu zbog navodne špijunaže za SAD.
Roksana Saberi i sama je započela štrajk glađu 21. aprila, a solidarno su joj se već priključili pojedini članovi RSF u sedištu te organizacije u Parizu.
Podršku Roksani Saberi i akciji solidarnosti članova RSF izrazila je i dobitnica Nobelove nagrade za mir Širin Ebadi (Shirin) iz Centra za odbranu ljudskih prava, ističući da je izuzetno važno da Roksana Saberi bude u stanju da prekine svoj protest kada dobije garanciju da će svi ostali u svetu nastaviti da se bore za njeno oslobađanje.
U Iranu je, inače, u zatvoru još sedam novinara i dva blogera. Slučaj Roksane Saberi pomenuo je i američki predsednik Barak Obama u govoru povodom Svetskog dana slobode medija, ističući da u svakom uglu sveta ima novinara koji su u zatvoru ili su pod represijom - od Azerbejdžana do Zimbavea, od Burme do Uzbekistana, Kube do Eritreje.
Prema navodima američke organizacije Freedom House, ovogodišnja analiza medijskog stanja u 195 zemalja širom sveta pokazuje pogoršanje situacije sedmu godinu uzastopno, a posebno su zabrinjavajući trendovi u Istočnoj Aziji, bivšem Sovjetskom Savezu i na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi.
Pogoršanje medijskih sloboda nije zabeleženo samo u tradicionalno autoritarnim zemljama, već i u Izraelu, Italiji i Hong Kongu, pa su te zemlje izgubile status slobodnih i svrstane u kategoriju delimično slobodnih.
Prema analizi Fridom hausa, od zemalja na prostoru bivše Jugoslavije, samo je Slovenija među “slobodnima”.
Ostale su među delimično slobodnima, pri čemu je Crna Gora na nešto boljoj poziciji (78. mesto svetske liste) od Hrvatske (81) i Srbije (83), odnosno Makedonije i Bosne i Hercegovine, koje dele 103. mesto.
Od ukupno 195 analiziranih zemalja i teritorija, 36 odsto (70 zemalja) j slobodno, 31 odsto (61 zemlja) delimično slobodno, a čak 33 odsto (66 zemalja) označeno je kao neslobodno. To znači da samo 17 odsto svetske populacije uživa u prednostima slobode medija.
Fridom haus je nedavno objavio i indeks sloboda na internetu, koji pokazuje da su novi mediji uglavnom slobodniji od tradicionalnih i imaju potencijal daljeg otvaranja tipično neprijateljskih okruženja, kao što su Kina i Iran. S obzirom na sve veći značaj internet medija, pojedine vlasti su i prema njima počele da primenjuju tradicionalna sredstva represije, pokazuje izveštaj Fridom hausa, prema kojem je najgore stanje u tom pogledu u Burmi, na Kubi, u Eritreji, Libiji, Severnoj Koreji i Turkmenistanu.
Svetski dan slobode medija obeležava se 3. maja na godišnjicu usvajanja Deklaracije u Vindhoku 1991. godine, koja naglašava slobodu medija kao suštinski preduslov za postojanje demokratije i kao jedan od osnovnih ciljeva čovečanstva.
(SEEcult.org)
