Toplina u Salonu MSUB
Projekat “Toplina” Zorana Todorovića, nakon izlaganja u Paviljonu Srbije na 53. Bijenalu u Veneciji, biće predstavljen 12. decembra i u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, a izložba se sastoji od devet velikih bala složene ćebadi od ljudske kose i monitora na kojima je prikazana video dokumentacija koja prati čitav proces produkcije tog rada - od šišanja i prikupljanja kose, preko skladištenja i čišćenja do transporta i mašinske proizvodnje filca u fabrici Tatko u Prokuplju.
Projekat “Toplina” Zorana Todorovića, nakon izlaganja u Paviljonu Srbije na 53. Bijenalu u Veneciji, biće predstavljen 12. decembra i u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, a izložba se sastoji od devet velikih bala složene ćebadi od ljudske kose i monitora na kojima je prikazana video dokumentacija koja prati čitav proces produkcije tog rada - od šišanja i prikupljanja kose, preko skladištenja i čišćenja do transporta i mašinske proizvodnje filca u fabrici Tatko u Prokuplju.
Projekat “Toplina” podrazumevao je sistematsko gomilanje ljudske kose (do tri tone), prikupljane mesecima u frizerskim salonima, gde je odsecana dobrovoljno i na osnovu ličnih želja, kao i u vojnim kasarnama, gde je šišanje kose norma u okruženju discipline, kontrole ili “društvenog staranja”.
Uslovi pod kojima se taj proces odvija u jednom zatvorenom sistemu detaljno su dokumentovani, a taj bio-otpad “recikliran” je kao materijal za ćebad neobičnog izgleda koja se gomilaju i daju na izlaganje, korišćenje i ispitivanje.
Krajnji rezultat, “neželjeni proizvod” tog procesa, može se shvatiti kao DNK mapa “srpske nacije”, u koju je upisano svako telo koje učestvuje i koje bi se potencijalno moglo identifikovati.
Nagomilana ćebad su predmeti na granici funkcionalizma i simbolizma, ali fatalno podrivaju oba ta vida predstavljanja i proizvođenja značenja.
MSU je objavio i knjigu o projektu “Toplina”, čiji je priređivač Stevan Vuković, a sadrži i tekstove Aleksandra Zistakisa, Melentija Pandilovskog, Jasmine Čubrilo i Branislava Dimitrijevića, koji je i kustos izložbe u Salonu MSU, a bio je i komesar Paviljona Srbije na 53. Bijenalu u Veneciji.
Todorovićev projekat bio je predstavljen na Bijenalu od 7. juna do 22. novembra zajedno s projektom Katarine Zdjelar “Ako mi oduzmeš glas šta mi ostaje”, a oboje su izazvali veliku pažnju međunarodne javnosti i o njima je afirmativno pisala i strana štampa.
Projekti Todorovića i Zdjelarove kontrastirani su u složenom kontekstu “nacionalnog predstavljanja” - jedan energično i metodično razrađuje sopstveni prostor fatalizma i otvoreno se poistovećuje sa njim, a drugi, ciljajući istovremeno na empatiju i kritičko nepoverenje, uobličava sopstveni prostor angažovanja
Todorović je 90-ih godina skrenuo pažnju javnosti na svoj rad, kojim artikuliše skepticizam prema utešnim idejama društvenog progresa, emancipacije i naizgled benevolentnih društvenih regulacija.
Njegovi projekti su opservacije i izvođenja biopolitičke kontole koji istražuju načine na koje se telo i njegovi “proizvodi” mogu koristiti kao “sirovine” za uznemirujuće protivakcije.
U mnogim od ranijih projekata, upućivao je izazov granicama predstavljanja i participacije, kao i etičkim normama i estetskim standardima.
Među njegovim projektima su: “Asimilacija” (1998, traje i dalje) - događaji javnog konzumiranja hrane načinjene od ostataka ljudskog tela posle plastične operacije, zatim “Agalma” (2004, traje i dalje) - događaji javnog pranja sapunom načinjenim od masnoće odstranjene iz umetnikovog tela tokom operacije, te “Smeh” (2001), za koji je koristio azot-oksid, gas koji deluje na nervni sistem (izazivajući smeh, ili ako se pretera sa dozom i nastup histerije), koji je oslobodio tokom jedne izložbe u MSU Beograd.
Rođen 1965. godine u Beogradu, Todorović radi kao docent na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti.
Ranije ove godine imao je retrospektivnu izložbu u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu “Intenzitet afekta”, a učestvovao je i na nedavnom 50. Oktobarskom salonu u Beogradu.
Između ostalog, predstavio se i izložbom “Asimilacija 4” u Galeriji Studentskog centra u Zagrebu (2006), “Artspace” u Sidneju (2005) i MSU Zagreb (2004).
Učestvovao je na mnogim grupnim izložbama, među kojima su “Experience of Closeness” u Tokiju (Tokio Art Space, 2009), Ars Electronica Festival u Lincu (2008), “O normalnosti. Umetnost u Srbiji 1989-2001” u MSUB (2005), “Anthologie der Kunst” u Karlsrueu (ZKM, 2005), “L ‘Art video de Serbie” u pariskom Centru Pompidu (2005), (NRLA) - Eat it u Hamburgu (Kampnagel, (2004), “Blood and Honey” u Beču (Kolekcija ESSL, 2003), “CTRL [SPACE]” u Karlsrueu (ZKM, 2001).
Izložba u Salonu MSU biće otvorena do 10. januara 2010. godine.
Salon će biti zatvoren tokom novogodišnjih i božićnih praznika (1. i 2, kao i 7. januara 2010).
Sajt MSUB je www.msub.org.rs
(SEEcult.org)
