Tragom Dositeja u Evropu
Decenija od osnivanja Zadužbine “Dositej Obradović” i 275 godina od rođenja velikog prosvetitelјa svečano su obeleženi “Dositejevim porukama” u Narodnom pozorištu u Beogradu, uz učešće ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, koji je poručio da Srbija sledi Dositejev cilj iz 18. veka o modernoj Srbiji u modernoj Evropi.
Proslava dva jubileja priređena je 17. septembra, na dan kada je u Vršcu osnovana Zadužbina “Dositej Obradović”, sa sedištem u Beogradu.
Dačić je istakao da ZDO od osnivanja posvećeno i uspešno radi na ostvarivanju osnovnog cilјa, a to je da okuplјa sve oko poruka i vrednosti stvaralačkog bića srpskog naroda. Zasnovana na temelјima srpske tradicije i kulture, ona istrajno neguje ove vrednosti i, okrenuta ka budućnosti, ukazuje na neophodnost stalnog učenja i usavršavanja posebno mladih lјudi, koji će, kao što je to činio Dositej u svom vremenu, graditi modernu Srbiju u modernoj Evropi, rekao je Dačić.
Ministar je istakao i da je Dositej, kao veliki vizionar, prepoznao još u 18. veku cilj kome je Srbija i danas u potpunosti posvećena.
Obrazujući se u najvećim evropskim centrima tog vremena, Dositej je nesebično prenosio stečena znanja svom narodu kojem se uvek vraćao i pomagao u najtežim istorijskim trenucima. Po okončanju Prvog srpskog ustanka u Srbiji, svojim znanjem pomogao je ustrojstvo nove države. Osnovao je Veliku školu – budući univerzitet 1808. godine i Bogosloviju 1810. godine.
Kao član Pravitelјstvujuščeg sovjeta, Dositej je bio prvi ministar prosvete u Srbiji. Približio je Srbiji Evropu i svet i Srbiju Evropi i svetu. Svojim životom i delom u potpunosti je potvrdio jedno od svojih “naravoučenija”: “Blažen je i bogat samo onaj koji za dobro čitavog društva radi i posle sebe lepo ime ostavlјa”, naglasio je Dačić, bivši premijer Srbije i lider socijalista.
Program “Dositejeve poruke” otvoren je svečanom pesmom “Vostani Serbije” Vartkesa Baronijana na stihove Dositeja Obradovića, u izvođenju baritona Ljubodraga Begovića, uz klavirsku saradnju Milivoja Velјića.
Književnik Ljubivoje Ršumović održao je besedu kojom je podsetio da je Dositej bio prosvećeni moralista, verovao je u dobrotu pojedinačne lјudske prirode, a Vuk Stefanović Karadžić je naciju shvatao kao duhovnu porodicu. Slobodan Jovanović ih je ovako okarakterisao: “Dokle je Dositej bio zapadnjak, Vuk, i pored svog dugovanja nemačkom romantizmu, bio je nacionalist!”. “Možemo se sad upitati: da li postoje neke sličnosti u svim ovim razlikama? Da li nas oni ondašnji antagonizmi podsećaju na neke slučajeve iz naše savremene stvarnosti? Da li ona četiri ocila sa našeg grba zaista znače ‘Samo sloga Srbina spasava’ ili možda ‘Srbin Srbina sekirom seče?’ Umesto odgovora na ova neodgovorna pitanja, i dalјe ćemo slušati stojeći lepu Dositejevu pesmu sa ‘Vostani Serbie, vostani carice’, zaklјučio je Ršumović.
Upravnica ZDO Mirjana Dragaš predstavila je rezultate u prvih deset godina rada Zadužbine “Dositej Obradović”, čiji su osnivači kompanija “Hemofarm” i istoimena fondacija, te Matica srpska, Institut za književnost i umetnost i Kulturno-prosvetna zajednica Srbije. Mirjana Dragaš je istakla da je ZDO postala prepoznatlјiv subjekt srpske kulture, koji uspešno sarađuje sa republičkim i gradskim nadleštvima za kulturu i obrazovanje, a dobijena priznanja za taj rad samo su podstrek da istraje u toj svojoj misiji.
U svečanom programu, čiji je scenarista Radomir Putnik, a režiser Ivana Dragutinović, učestvovali su Rada Đuričin, Tanasije Uzunović, Bilјana Đurović, Hadži Nenad Maričić; operski solisti Goran Krneta (bas-bariton), Ljubodrag Begović (bariton), Milivoje Velјić (klavirska saradnja); Bora Dugić (frula), Boban Kopunović (harmonika) i Aleksandar Kovačević (klavir). Nastupio je i Akademski hor “Collegium musicum” i solisti Tijana Ilišević (sopran) i Vladimir Andrić (bariton), pod rukovodstvom dirigentkinje Dragane Jovanović.
U okviru programa “Dositejeve poruke”, dramaturg Radomir Putnik, predsednik Upravnog odbora ZDO, uručio je priznanje “Dositejevo blagodarije” Miodragu Babiću, utemelјivaču i osnivaču Zadužbine. Osnov za stvaranje ZDP našao se u zaštiti kuće u Čakovu, u rumunskom delu Banata, u kojoj je rođen Dositej Obradović (1739? – 1811), a koju je od ranijih privatnih vlasnika otkupio “Hemofarm” na čijem je čelu bio u to vreme Babić.
Dimitrije Stefanović
*Foto: ZDO