Vizuelno dejstvo plakata
Proslavi šest decenija postojanja i rada Fakulteta primenjenih umetnosti (FPU) u Beogradu posvećena je nedavno i tematski izuzetna izložba sedmoro sada već bivših studenata, odrzzana u Galeriji “Singidunum” pod nazivom “Serija ili plakat u nastavcima...”
Proslavi šest decenija postojanja i rada Fakulteta primenjenih umetnosti (FPU) u Beogradu posvećena je nedavno i tematski izuzetna izložba sedmoro sada već bivših studenata, odrzzana u Galeriji “Singidunum” pod nazivom “Serija ili plakat u nastavcima...”
Dugo je već poznata uloga plakata, što znači lepljenje prema holandskoj reči, nastaloj od novolatinske za taj pojam velikog oglasa, objave, proglasa na zidu i drugim javnim mestima - kako bi ga mogao svako videti i pročitati. Svojim razvojem to važno propagandno i reklamno sredstva od kraja 19. veka postaje i nova grana grafičke umetnosti.
Plakat je zato i poseban predmet izučavanja studenata Ateljea za grafički dizajn FPU u Beogradu. Njihov pedagog Zdravko Mićanović, docent FPU, osmislio je da taj rad proširi u seriju, polazeći od latinske reči za red, niz, grupu, lanac, odnosno grupu, niz predmeta koji imaju neka zajednička obeležja i namenu... (prema Milanu Vujakliji).
Leksička odrednica serija naziv je vežbe koju studenti Ateljea za grafički dizjan FPU rade u devetom semestru. Kao rezultat tog rada nastala je izložba “Serija ili plakat u nastavcima...”, kojom su od 22. septembra do 2. oktobra predstavljeni radovi sedmoro studenata različitih generacija, a čiji je kustos bila Zorica Đermanov.
Prema navodima Mićanovića, sam zadatak uopšteno proizilazi iz značenja te reči i podrazumeva, za razliku od rada na pojedinačnom plakatu, pristup koji sadrži povezivanje više plakata u celinu kojom se gradi složeniji kontekst značenja i izraženija preciznost iskaza. Izloženim serijama plakata predstavljen je samo sasvim mali deo studentskog delovanja u prethodne četiri godine akademskog obrazovanja.
Zahtevnost rada na serijama plakata, ali i postojeći galerijski uslovi, nisu ostavili prostora za širi izbor. No, i kroz ove primere mogu se uočiti različiti grafički pristupi, jasno formulisane ideje, kao i autonomni stavovi koji obuhvataju, kako direktan kritički osvrt, tako i suptilna ironijska i parodijska poigravanja.
Ova vežba možda najkompleksnije ukazuje na profilisan odnos između postavljenog zahteva i kreativne namere, između formalnog i idejnog, pokazujući kod studenata i kroz ove radove profesionalno i ljudsko prisustvo i uključenost u društvene tokove. Pitanje: “Koliko kreativnog prisustva mladi umetnici uspevaju zadržati i ulaskom u profesionalnu maticu?” - ostaje i dalje otvoreno, smatra Mićanović.
Potvrda svega su izuzetne odlike koje krase tematske okvire predstavljenih radova. Tako se Nenad Gajić bavio temom “Studija zdravlja” - prikazom posledica oboljevanja od raka, Vladimir Popović se posvetio proslavi četiri veka Don Kihota, a Veljko Zajc je u “Slobodnoj” temi osvetlio svoje viđenje razvoja brojnih predrasuda o ratnoj, rodnoj, policijskoj, terorističkoj i nacionalističkoj ugroženosti pojedinaca i zajednica.
Dvadeset pet godina personalnog računara bila je tema Jovane Tokić, dok je Miloš Sibinović obradio temu “Angry Fox - borba za zaštitu životinja”, Radoman Durković predstavio se prikazom “Koride”, a Jovana Bogdanović je upozorila na raznolike pristupe “Poroci(ma) ili...” - ilustracijama tragičnih zavisnosti od pušenja, narkomanije, alkoholizma, pa i korišćenja računara.
U skladu sa studentskim radovima, bio je i u vidu plakata priređen i propratni katalog izložbe, koji su grafički oblikovali Sibinović i Durković, u izdanju Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije, u čijem je sastavu i Galerija “Singidunum”.
Izložba je održana pod pokroviteljstvom Sekretarijata za kulturu Skupštine grada Beograda.
Dimitrije Stefanović
