Za male i velike
Izložba internacionalne grupe umetnika “Za male i velike”, koja će biti otvorena 4. novembra u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, u saradnji sa BWA galerijom u Vroclavu, bavi se pojavama igranja i igre, bez kojih se ne može zamisliti nijedna ljudska zajednica, a povezuje se sa kulturom slobodnog vremena koje se - u modernim društvima - odvaja od onoga što je produktivno i odbacuje kao nešto što je privatno i budalasto.
Izložba internacionalne grupe umetnika “Za male i velike”, koja će biti otvorena 4. novembra u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, u saradnji sa BWA galerijom u Vroclavu, bavi se pojavama igranja i igre, bez kojih se ne može zamisliti nijedna ljudska zajednica, a povezuje se sa kulturom slobodnog vremena koje se - u modernim društvima - odvaja od onoga što je produktivno i odbacuje kao nešto što je privatno i budalasto.
Prema navodima autora izložbe, društveno iskustvo nas primorava da kritički posmatramo tu razdvojenost i da shvatimo igranje kao nadahnjujuće iskustvo u kojem delujemo nezavisno od svake društvene kontrole i pojedinačnog ili grupnog cilja, i pomoću koga možemo steći prostor za ostvarivanje željene slobode.
Na izložbi “Za male i velike”, cciji su kustosi Dušica Dražić, Ana Mitus (Anna Mituś), Una Popović i Joana Stembalska (Joanna Stembalska), učestvuju umetnici: Nikos Arvanitis (Grčka), Hubert Czerepok (Poljska), Marko Crnobrnja (Srbija), Aleksandar Dimitrijević (Srbija), Marija Đorđević (Srbija), Petra Feriancova (Slovačka), Karolina Freino (Poljska), Nenad Jeremić i Dušan Jevtović (Srbija), Alicja Jodko - DWF / Entropia (Poljska), Vladimir Perić (Srbija), Vedran Perkov (Hrvatska), Joanna Rajkowska (Poljska), Milorad Mića Stajčić (Srbija), Janek Simon (Poljska), Kama Sokolnicka (Poljska), Miloš Tomić (Srbija), Vova Vorotniov (Ukrajina), Zorka Wollny (Poljska) i Martin Zet (Češka).
Izložba “Za male i velike” delimično se odnosi na istorijske kontekste igranja i igre, oslanjajući se na politički potencijal delovanja i transakcioni karakter koji povezuje društvo. Izliv predstava o igranju i igrama u različitim poljima, od književnosti do arhitekture, podudarila se sa suštinskim političkim i društvenim promenama u ovom delu Evrope 80-ih i 90-ih. Ali kritički i društveni potencijal nagona za igranjem bio je ključan još 60-ih i 70-ih. Njegovu subverzivnu oštrinu i potencijal otkrili su razni pokreti, u koje spadaju Fluxus i Situacionisti, za kojima su kasnije u Poljskoj, naročito u Vroclavu, usledile Narandžasta alternativa i grupa LUKSUS, kao i uticajni konceptualni umetnici u nekadašnjoj Jugoslaviji.
U projektima i radovima pozvanih umetnika prikazana je formativna, ekonomska i politička dimenzija igranja i igara.
Analizirajući kulturu kao sistem pravila, hijerarhija, ponašanja, donošenja odluka, manipulacije i sticanja znanja, igranje se može smatrati delatnošću putem koje uvodimo promene u sâm taj sistem, i delujemo unutar njega. To kako se igramo uslovljeno je sredinom, celokupnim sistemom koji obuhvata prostor - politički, društveni i lični. U isto vreme, igranje može da utiče na tu sredinu i da je menja. Igranje se takođe odnosi na pokret, pogled, potragu, stvaranje - to su “oruđa” koja se mogu koristiti na delu u okviru (mogućeg) procesa, navedeno je u najavnom tekstu izložbe.
“Doći će do zajednice između formalnog nagona i materijalnog nagona – to jest, nastaće nagon za igranjem – jer samo je u jedinstvu stvarnosti i forme, slučajnog i nužnog, pasivnog stanja i slobode, predstava o čovečanstvu potpuna”, I upravo se u tom smislu izložba odnosi na taj nagon za igranjem (u originalu Spieltrieb), izraz koji je Šiler uveo u svojim “Pismima o estetskom obrazovanju čoveka”, označavajući jedan formativan proces koji se odupire vremenu i istrajava od prvog do poslednjeg dana čovekovog života. Kako je Ransijer primetio u svom delu “Estetika kao politika”, Šilerov revolucionarni doprinos predstavljala je zamisao o političkoj promeni prouzrokovanoj vraćanjem na nešto što je on nazvao raspodelom čulnog – šta ćemo i kako opažati pomoću svojih čula određeno je onime što prihvatamo kao sebi pripisanu ulogu u društvu. Sudeći po njegovim “Pismima”, ta promena bila bi moguća kad bismo prestali da posmatramo umetnost kao odvojenu od života, i igranje kao odvojeno od rada (oblik života).
Igranje ne zahteva nikakvu veštinu niti znanje, već pre stvara okolnosti u kojima čovek može samostalno da gradi ili poboljšava fizičke, društvene i političke veštine, i da stiče znanje. Jednom kada se odrede pravila, ono što je puko igranje pretvara se u igru. U igrama, motivi postaju nejasni, te pobediti neretko zasenjuje igrati se. To stvara takmičarski poriv da se bude (postane) najbolji, naveli su autori izložbe, koja će biti otvorena do 4. decembra, a obuhvata raznovrstan prateći program.
Izložba je predhodno bila predstavljena u BWA Galeriji u Vroclovu, od 7. septembra do 2. oktobra 2011.
Sajt MSUB je www.msub.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
*Foto: Vladimir Perić, Muzej detinjstva
(SEEcult.org)
