Zahtev za izvinjenje
Grupa zaposlenih u Narodnom muzeju u Beogradu zatražila je 27. marta, u otvorenom pismu ministru kulture Nebojši Bradiću, izvinjenje zbog izjava o neradu te nacionalne ustanove kulture, zahtevajući istovremeno hitan nastavak rekonstrukcije zgrade na Trgu republike. “Izjave da ‘Narodni muzej ne radi ništa već devet godina’ i da ’Narodni muzej nije u funkciji od 2001. godine’ ne odgovaraju istini“, naveli su zaposleni u pismu, koje je potkrepljeno sa 55 potpisa.
Grupa zaposlenih u Narodnom muzeju u Beogradu zatražila je 27. marta, u otvorenom pismu ministru kulture Nebojši Bradiću, izvinjenje zbog izjava o neradu te nacionalne ustanove kulture, zahtevajući istovremeno hitan nastavak rekonstrukcije zgrade na Trgu republike.
“Izjave da ‘Narodni muzej ne radi ništa već devet godina’ i da ’Narodni muzej nije u funkciji od 2001. godine’ ne odgovaraju istini“, naveli su zaposleni u pismu, koje je potkrepljeno sa 55 potpisa.
Navodeći da je Narodni muzej zatvorio za publiku stalnu postavku u junu 2003. godine odlukom Ministarstva kulture, i to zbog nedopustivo loših uslova za izlaganje, zaposleni su u pismu dodali da su kustosi, uprkos tome, uz pomoć svih ostalih službi, napravili ukupno 150 izložbi.
Od tog broja je 36 u inostranstvu (Japan, Italija, Nemačka, Austrija, Rusija, Holandija....), 70 u Srbiji (Kruševac, Čačak, Novi Sad, Vranje, Pirot, Niš, Leskovac, Prijepolje....) i 44 u Beogradu, a videlo ih je više od 1,1 milion posetilaca.
U pismu je istaknuto i da su organizovane pozajmice dela za neke od najznačajnijih izložbi koje su održane u svetu, kao što su: izložba Pikasovih portreta u Vašingtonu, “Vizantija. Vera i Moć” u Metropoliten muzeju u Njujorku i izložbe o Konstantinu Velikom u Italiji i Nemačkoj.
Samo izložbama u inostranstvu i pozajmicama zarađeno je više od 32,6 miliona dinara, uz oko 20 miliona drugim aktivnostima, istakli su zaposleni u pismu, dodajući da taj novac nije podeljen na plate, koje su u proseku trenutno 34.000 dinara, već je uložen u izložbe priređivane širom Srbije.
Prema navodima potpisnika pisma, paralelno sa prikupljanjem, zaštitom i promocijom kulturnog blaga, Narodni muzej se starao, bavio i istraživanjima, usavršavanjem i edukacijom.
“Sve ove rezultate uspeli smo da postignemo u gotovo nemogućim uslovima za rad i sa zaradama koje postaju uvredljive. Ipak, mi od Vas tražimo samo da nam omogućite da svoj posao i dalje obavljamo profesionalno. Zaustavljanjem rekonstrukcije Muzeja to nam je onemogućeno. Zbog svega toga, poštovani gospodine ministre, očekujemo izvinjenje zbog neosnovanih optužbi za nerad i hitan nastavak rekonstrukcije zgrade na Trgu republike”, navedeno je u pismu.
Vlada Srbije zaključila je dan ranije, na predlog Ministarstva kulture, da je potrebno pokrenuti parnicu radi poništenja ugovora Narodnog muzeja i preduzeća “Kunstrans”, odnosno sprečavanja štetnih posledica po državu koje bi iz njega proizašle.
Vlada je zaključila i da je neophodno predložiti revidiranje postojećih skupih i nerentabilnih projekata u vezi s rekonstrukcijom Narodnog muzeja u Beogradu, saopštilo je Ministarstvo kulture, navodeći da je zaključeno i da treba prilagoditi nove projekte realnoj ekonomskoj situaciji i uvesti princip faznog rada i partnerskog odnosa na realizaciji projekta rekonstrukcije sa drugim držžvnim organima i gradom Beogradom.
Ministarstvo kulture saopštilo je nedavno, na osnovu uvida u celokupnu dokumentaciju u vezi sa rekonstrukcijom Narodnog muzeja, da prilikom zaključenja ugovora sa “Kunsttransom” u maju 2006. nije ispoštovan postupak javne nabavke, odnosno urađena je direktna pogodba iako nisu postojali zakonski osnovi za nju.
Članovi Upravnog odbora Narodnog muzeja podneli su nedavno ostavke, optužujući Ministarstvo za opstrukciju rekonstrukcije, dok je Ministstarstvo odgovorilo da ostavke prihvata, ali da one ne oslobađaju članove UO Narodnog muzeja odgovornosti za sve poteze i ugovore koji su odobreni za vreme njihovog mandata.
(SEEcult.org)
