• Search form

19.09.2019 | 14:16

Zdenka Badovinac: Kustosiranje je izraz jasnog političkog i etičkog stava

Zdenka Badovinac: Kustosiranje je izraz jasnog političkog i etičkog stava

Zdenka Badovinac, slovenačka kustoskinja i direktorka Moderne galerije u Ljubljani, predstaviće 21. septembra u Beogradu svoju knjigu Drugarstvo: kustosiranje, umetnost i politika u postsocijalističkoj Evropi, u nastavku kustoskog kursa Šta kustosiranje može/treba da radi. To će biti njeno prvo predavanje u Srbiji otkako je na čelu Moderne galerije u Ljubljani već dvadesetak godina. Kao inovativna kustoskinja, direktorka muzeja i naučna istraživačica, Zdenka Badovinac bila je uticajan glas u međunarodnim razgovorima u kojima se iznova promišljala geopolitika umetnosti nakon pada komunizma. Nepomirljiva kritičarka neujednačenih razmena Istoka i Zapada, i istoričarka avangardne umetnosti koja se pojavila u socijalističkim i postsocijalističkim zemljama tokom 20. veka, Zdenka Badovinac važi za pobornicu radikalnih institucionalnih formi. Tim povodom, govori u intervjuu za SEEcult.org o infrastrukturnim promenama Moderne galerije, poziciji kustosa nekad i sad, kao i o umetnosti Istočne Evrope.

- Od 1993. godine, nalazite se na poziciji direktorke Moderne galerije u Ljubljani koju od 2011. godine čine Muzej moderne umetnosti i Muzej savremene umetnosti. Kako se ta promena odrazila na rad Galerije?

Z.B: Nakon što smo dobili zgradu u nekadašnjem vojnom kompleksu Metelkova, morali smo da osmislimo koncept dve velike ustanove - Moderne galerije i Muzeja savremene umetnosti. Podelili smo ne samo izložbene prostore, već i kancelarije, kustose, i bilo je neophodno da organizujemo naš rad drugačije, što nije bilo baš lako. Razdvajanje ova dva entiteta nije definisano nikakvom strogom vremenskom granicom, mada, grubo govoreći, govorimo o podeli između 20. i 21. veka. Umesto toga, naša glavna briga je konceptualna razlika između moderne i savremene umetnosti, između one koja teži napretku i razvoju i one koja pre svega zagovara dekolonizaciju različitih dominantnih pozicija. Pored te, podela takođe prati i logiku dve različite arhitekture, tako da nekada kustosi savremene umetnosti rade u zgradi stare Moderne galerije, i obrnuto.

- Kao neko ko je svoj rad posvetio umetnosti i kustosiranju, kako uloga kustosa izgleda iz vaše perspektive? Postoji li razlika između kustosa pre i kustosa danas i ako postoji, koji je to istorijski period ili trenutak koji je doveo do preokreta te uloge?

Z.B: Naravno. Prekretnica je bio Harald Szeemann i Documenta 5 iz 1972, kada je kustos postao autor. Nakon toga, stvari su postajale sve složenije, umetnici su polako ulazili u kustosko polje, a kustosi su postajali sve kreativniji. Savremene izložbe postale su pogodan teren za to da se podela rada dovede u pitanje i iz ove perspektive. Drugi ključni preokret desio se 90-ih godina kada je novi nezapadnjački prostor uplivao u svet umetnosti, što je takođe dovelo do različitog shvatanja profesije. Svakako da su moć, infrastruktura i budžeti i dalje uglavnom u rukama institucionalnih kustosa, što zahteva različite odgovornosti i veoma jaku etičku poziciju. Kao kurator, vi ste uvek na ivici. Kako da uradite pravu stvar, bez previse kompromisa… Veoma lako možete da pogrešite i padnete u ambis.

- Ove godine ste jedan od mentora kustoskog kursa “Šta kustosiranje može/treba da radi”. Šta bi, po vašem mišljenju kustosiranje moglo i treba da radi?

Z.B: Za mene je kustosiranje vezano za nužnosti određene lokacije, artikulaciju nečijeg stanovišta, definisanje prostora sa kojeg se umetnik obraća svetu. Kuratorstvo je u velikoj meri i zauzimanje jasnog stava prema lokalnoj zajednici i svetu. Bez obzira na vrstu umetnosti, uvek mora postojati prostor za jasno iskazivanje političkog i etičkog stava. Ne govorim samo o angažovanoj umetnosti, mi danas imamo previse takozvane političke umetnosti, politika je takođe umetnost koja pokušava da menja našu percepciju angažujući sva naša čula. Skoro da smo zaboravili tu snagu umetnosti, a umetnost treba da bude umetnost.

- U okviru kustoskog kursa u Beogradu, predstavićete u Ostavinskoj galeriji svoju knjigu “Drugarstvo: Kustosiranje, umetnost i politika u postsocijalističkoj Evropi”. Koja je zapravo linija koja povezuje kustosiranje, umetnost i politiku?

Z.B: Knjiga nosi naslov prijateljstvo, iako ne postoji nijedan deo u kojem direktno pišem o tome. Svakako da je drugarstvo ta spona, barem kada govorimo o mojoj praksi. U knjizi međutim, ne govorim o specifičnim grupama kao što su prijatelji i slično, iako mi je to oduvek bilo važno, već više o principima rada - drugarstvo koje govori o deljenju ideja, vizija, prijateljstva i etike. Ova etička transcedentna podela je statusno iskustvo klasa, rasa, nacionalne pripadnosti i pola.

- U knjizi predstavljate alternativni pristup institucijama za kustose i izgradnji institucija u 21. veku. Koji su to pristupi i reforme koje smatrate mogućim? Šta bi te promene mogle da donesu?

Z.B: Nemoguće je objasniti u par reči, ali ukratko - za mene je koncept institucije ključan kao obrazac za način formiranja kolekcije. A pored tog "koncepta kripte", uvek mora da postoji i prostor za ono što još uvek nije institucionalizovano.

- Autor ste prve istočnoevropske umetničke zbirke “Arteast 2000+”, koja je poznata i kao pionirska kolekcija istočnoevropske umetnosti. Kako je ona prihvaćena u drugim zemljama Istočne Evrope?

Z.B: Mislim da većina umetničkog sveta u Istočnoj Evropi smatra našu kolekciju značajnom, pogotovo što obuhvata region i govori o njemu. Upravo zato dobijamo dosta donacija, umetnici misle da je veoma važno da se uključe u tu zbirku. Ipak, ne radi se toliko o Istočnoj Evropi koliko je Istočna Evropa za mene studija slučaja o tome šta bi umetničke institucije danas trebalo da budu.

- Šta vas inspiriše da istražujete razlike između Istoka i Zapada u vašem radu?

Z.B: Zapravo, više me interesuju sličnosti nego razlike. Moj rad je obuhvatao promišljanje Istočne Evrope u uslovima njenih različitih materijalnih uslova, koja nisu ista u post-socijalističkim zemljama. Živim u ovom delu zemlje koju pokušavam da razumem, pa tako uviđam vrlo dinamične procese koji su rezultat socijalističke prošlosti. Susan Buck Mors kaže da se socijalizam urušio jer je previše verno oponašao kapitalizam, tako da možemo reći da sam više zainteresovana za sličnosti nego razlike.

- Učešće u kustoskom kursu “Šta kustosiranje može/treba da bude” biće vaše prvo predavanje u Srbiji nakon dvadesetak godina. Kako se osećate povodom toga, i šta posetioci i mladi kustosi mogu očekivati od vas?

Z.B: Uvek volim da dođem u Srbiju i da sarađujem sa srpskim umetnicima koji su veoma prisutni na našim izložbama u Ljubljani. Ne znam kakva su očekivanja publike, ali sam sigurna da će na promociji biti dosta razgovora.

- Kako ocenjujete umetnost i kustošku praksu u Srbiji?

Z.B: Materijalni uslovi u Srbiji za umetnost i rad kustosa nisu dobri uopšte, ali znam dosta ljudi koji su pravi borci i koji se trude da daju sve od sebe u okolnostima u kojima rade i žive.

Tamara Markić

*Foto: Igor Anđelić

(SEEcult.org)

  • 03.02.2024 | 10:00

    UGM, Strossmayerjeva ulica 6, Maribor

    SPEKTER. 70 let Zbirke UGM - razstava (2.2.2024.-3.12.2025.)

    http://www.ugm.si

    21.02.2024 | 10:00

    Muzej sodobne umetnosti Metelkova, Maistrova 3, Ljubljana

    KAKO NAPREJ? - izbor del iz zbirke Arteast 2000+ in nacionalnih zbirk Moderne galerije ter posebni projekti - razstava (20.2.2024.-20.2.2025.)

    Marina Abramović

    Jurij Avakumov

    Manca Bajec

    Maja Bajević

    Walter De Maria

    Vlasta Delimar

    György Galántai

    Alla Georgieva

    Igor Grubić

    Dejan Habicht

    Jusuf Hadžifejzović

    Boštjan Hladnik

    Jenny Holzer

    Sanja Iveković

    Zofia Kulik

    Vladimir Kuprijanov

    Siniša Labrović

    Katalin Ladik

    Natalia LL

    David Maljković

    Vlado Martek

    Goranka Matić

    Slavko Matković

    Nonument Group (Martin Bricelj Baraga, Nika Grabar, Miloš Kosec, Neja Tomšič)

    Novi kolektivizem

    OHO (Iztok Geister - Plamen, Matjaž Hanžek, Naško Križnar, Milenko Matanović, David Nez, Marko Pogačnik, Andraž Šalamun)

    Dan Perjovschi

    Darinka Pop Mitić

    Tone Stojko

    Bálint Szombathy

    Škart

    Jane Štravs

    Slaven Tolj

    Milica Tomić

    Konstantin Zvezdočotov

    Življenja spomenikov

    https://www.mg-lj.si/si/razstave/3889/kako-naprej-izbor-del-iz-zbirke-arteast-20...

    11.04.2024 | 10:00

    Mestni muzej Ljubljana, Gosposka 15, Ljubljana

    OD KORZETA DO ŽAKETA - Oblačilni videz Ljubljančanov, 1850-1950 - razstava (10.4.2024.-23.2.2025.)

    https://mgml.si/sl/mestni-muzej

    19.04.2024 | 10:00

    RITAM FRANCUSKE KULTURE 2024 (18.4.-8.12.2024.)

    PROGRAM

    http://www.institutfrancais.rs

    24.05.2024 | 10:00

    Moderna galerija, Cankarjeva 15, Ljubljana

    OZVEZDJA MNOGOTERIH ŽELJA: OB VZHODNEM OBZORJU - razstava (23.5.-24.11.2024.)

    Ala Younis

    Alia Farid

    Basim Magdy

    Essa Grayeb

    Free Palestine Poster Project

    KURS (Miloš Miletić & Mirjana Radovanović)

    Larry Achiampong

    Mona Rouhana Benyamin

    Nika Autor

    Laboratorij zbirke umetnosti neuvrščenih držav (Omar Bsoul, Kareem Dabbah, Inji Efflatoun, Mamdouh Kashlan, Choukri Mesli, Khudhair Shakirji)

    kustosinji: Bojana Piškur (Moderna galerija) in Angelina Radaković (The Mosaic Rooms)

    organizacija: Moderna galerija, The Mosaic Rooms London

    https://www.mg-lj.si/si/razstave/3931/ozvezdja-mnogoterih-zelja-ob-vzhodnem-obzo...

    22.06.2024 | 10:00

    Moderna galerija, Cankarjeva 15, Ljubljana

    10. TRIENALE SODOBNE UMETNOSTI - U3: PROTI TOKU ČASA (21.6.-17.11.2024.)

    Nika Autor

    Jaka Babnik

    Nataša Berk

    Viktor Bernik

    Maxime Berthou &  Mark Požlep

    Martin Bricelj Baraga

    Jasmina Cibic

    Ana Čavić

    Lana Čmajčanin

    DNLM

    Aleksandra Domanović

    name:

    Vadim Fishkin

    Jošt Franko

    Tomaž Furlan

    Ištvan Išt Huzjan

    Sanela Jahić

    Staš Kleindienst

    Andrea Knezović

    Polonca Lovšin

    The Nonument Group

    Gala Alica

    Marjetica Potrč

    Tobias Putrih

    Tjaša Rener

    Peter Rauch

    Maruša Sagadin

    Duba Sambolec

    Luka Savić

    Maja Smrekar

    Robertina Šebjanič

    Andrej Škufca

    Igor Štromajer

    Apolonija Šušteršič

    Ulay

    Tao G. Vrhovec Sambolec

    Matej Andraž Vogrinčič

    Nana Wolke

    Neja Zorzut

    Kustos: Tevž Logar

    https://www.mg-lj.si/si

    12.07.2024 | 10:00

    Mednarodni grafični likovni center, Grad Tivoli, Pod turnom 3, Ljubljana

    ADRIANA MARAŽ (1931-2015): RETROSPEKTIVA - razstava (11.7.-10.11.2024.)

    kustosinji razstave: mag. Breda Škrjanec in dr. Nadja Zgonik

    oblikovanje razstave: Mina Fina

    http://www.mglc-lj.si

    06.09.2024 | 10:00

    Narodni muzej Srbije, Trg Republike 1a, Beograd

    OD MNOGOBOŠTVA DO HRIŠĆANSTVA: ROTONDA U STOJNIKU - izložba posvećena jedinstvenoj građevini tog tipa na prostoru centralnobalkanskih rimskih provincija, koja je bila i paganski hram i hrišćanska crkva (5.9.-3.11.2024.)

    Autori izložbe: Tatjana Cvjetićanin, Maja Franković i Adam Crnobrnja

    Saradnice na izložbi: Olga Špehar i Jelena Premović

    http://www.narodnimuzej.rs

    06.09.2024 | 10:00

    Muzej savremene umetnosti Beograd

    Ciklus izložbi: Umetnost i ličnost - skulptorke iz kolekcije MSU

    MAGIČNOST DREVNOG - VENIJA VUČINIĆ TURINSKI (1934, Kolašin) - izložba (5.9.-23.11.2024.)

    autorka: dr Rajka Bošković

    https://www.msub.org.rs

    06.09.2024 | 10:00

    Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske, Trg Srpskih Junaka 2, Banja Luka

    NEW ERA: UMJETNIČKI DISKURSI O DRUŠTVENIM I KLIMATSKIM PROMJENAMA - grupna intermedijska izložba (5.9.-5.11.2024.)

    Igor Bošnjak

    Isidora Branković

    Jovan Došenović

    Dejan Marković

    Marija Marković

    Danilo Milovanović DNLM

    Bojan Mrđenović

    Helena Tahir

    Nikola Tomić

    Adrien Ujhazi

    Umjetnička grupa diSTRUKTURA

    Umjetnička grupa PLATEAURESIDUE

    Kustosi izložbe: Mladen Banjac (MSURS), Miha Colner (GBJ), dr Sanja Kojić Mladenov (MSUV)

    organizacija: Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske, Muzej savremene umetnosti Vojvodine iz Novog Sada i Galerija Božidar Jakac - Muzej moderne i savremene umjetnosti iz Kostanjevice na Krki

    http://msurs.net

Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.