Značaj industrijskog nasleđa

Centralna proslava Dana evropske baštine 2013. godine organizovana je u Srbiji u Kragujevcu, čiji kompleks Vojno-tehničkog zavoda (Knežev arsenal) predstavlja najstariju očuvanu celinu urbanog industrijskog pejzaža, jedinstvenu po pionirskom karakteru poduhvata u ovom delu Evrope.

U Kneževom arsenalu se može sagledati nastanak srpske vojne industrije od 1853. godine do danas.

Razvoj u industrijskog giganta i začetak transformacije iz vojne u kreativnu industriju razlog je zbog kojeg je Ministarstvo kulture i informisanja izabralo taj kompleks za centralno mesto održavanja Dana evropske baštine 2013, čija je tema “Industrijsko nasleđe - zaštita i revitalizacija”.

Program proslave obuhvata obilazak kompleksa Vojno-tehničkog zavoda, čiji su pojedini objekti proglašeni za kulturno dobro, a u toku je postupak za proglašenje celokupnog kompleksa za kulturno dobro - prostornu kulturno-istorijsku celinu.

Takođe, organizovan je obilazak stalne postavke Muzeja “Stara livnica” (Topolivnica), a u prostoru Stare mašinske radionice predstavljeni su radovi studenata fakulteta umetnosti iz Kragujevca i učenika Srednje tehničke škole. Program predviđa i obilazak Stare radničke kolonije, Sokolskog doma, te kraljevih podruma i vinarije u Topoli.

Partner Ministarstva i glavni organizator centralne manifestacije Dana evropske baštine je Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac.

Izborom teme “Industrijsko nasleđe - zaštita i revitalizacija” skreće se pažnja stručne i šire javnosti na potencijal koji nosi industrijsko nasleđe, kao specifičan vid kulturnog nasleđa.

Poslednjih decenija veliki broj napuštenih industrijskih objekata širom Evrope uspešno je revitalizovan tako što je u arhitektonskom smislu adaptiran, oživljen novim sadržajima i prenamenjen za nove funkcije i novu upotrebu.

Industrijalizacija 19. veka je u celoj Evropi značila modernizaciju i ulazak u savremeno doba. U tom kontekstu, industrijsko nasleđe predstavlja važan element savremenog evropskog identiteta.

Poseban značaj industrijskog nasleđa u Srbiji, prema navodima Ministarstva kulture, ogleda se u činjenici da ono predstavlja deo evropskog nasleđa i sećanja, jer su objekte u velikom broju slučajeva gradili graditelji iz različitih evropskih zemalja koji su početkom 20. veka dolazili u Srbiju, kako bi pomogli njenim građanima u građenju i doprineli razvoju novog društva. S toga se industrijsko nasleđe Srbije može posmatrati i kao materijalno svedočanstvo kulturne raznovrsnosti ove sredine, ali i veza sa evropskim i svetskim kulturnim nasleđem.

U Srbiji danas postoji veliki broj napuštenih objekata industrijskog nasleđa od čije bi revitalizacije korist mogla imati cela lokalna zajednica. Istovremeno je sve izraženija pretnja da će napušteni industrijski objekti, od kojih je veliki broj prepušten fizičkom propadanju i devastaciji i čiji kulturno-istorijski značaj u većini slučajeva nije na propisan način valorizovan, biti nepovratno izgubljen za zajednicu kojoj pripadaju.

(SEEcult.org)