Zvučna strela ranih avangardi
Josipe se sećam iz ranih 70-ih - videla sam je u Veloj Luci, na Korčuli. Imala je neku svetlu haljinu, i taj lik mlade, nežne devojke u belom ostao mi je u sećanju do danas.
Kada je počela da ponovo dolazi i drži svoje čuvene koncerte u Sava centru, bili smo apsolutno redovni posetioci. Bilo je interesantno da sam upoznala mnoge njene fanove, različitih generacija i sredina, ali strasne navijače, posebno navijačice, poznavaoce svake njene pesme. Desilo se da smo slučajno sedeli do jedne poveće grupe prijateljica, koja su strasno pratile program, paralelno pevušile i najčešće poskakivale na sedištima kada bi sa prvim taktovima prepoznavale kompoziciju koja dolazi… Na sledećem gostovanju sedele su ispred nas. Bila sam fascinirana pravom ljubljavlju prema pesmama i samoj Josipi. Ali, Josipa je počela da menja kompozicije u svom repertoaru i način pevanja. Shvatila sam da se nisu baš slagale, skoro da su bile uvređene, pa su paralelno pevale originalne stihove koje su znale… Prolaskom godinama, svi ljubitelji su i dalje dolazili, postajali su nešto tiši, ali verni… Prošlog petka primetila sam ponovo istu grupu, nisu bili svi zajedno, ali bili su tu, u prostoru u kojem nastupa njihova ikona…
Josipa Lisac, Sava centar, Beograd, 14. februar 2020.
Koncert je bio apsolutno magijski, videlo se po publici. Josipa je držala stari repertoar, ali sa novim glasovnim vrednostima, skoro zbunujuće, ali sve dalje, počeo je da se oseća taj novi zvuk, skala zvučnih tonova, boja i titraja, ispunavajući prostor i podižući sazvučje istrumenata i glasa u jedan veličanstven muzički performans, ambijent, teatar, ispunjen visokim vibracijama, sa sjajnom figurom pevačice, koja je sve držala pod kontrolom i vodila dalje. Josipa je probila granice i svi smo se nalazili u etru zvučnosti…
Desilo se čudo, vladala je scenom… Publika je bila sa njom, ona neophodna masa ljubitelja nad kojima je zvonio glas, tresao i uzbuđivao do kostiju… Bilo je to nešto novo, direktno pravo umetnice da reinterpretira original i ostvari drugi pristup i doživljaj… kreirajući na licu mesta svoju pesmu sa novim kvalitetom glasovnih moći, čisto, istinito, duboko, s ljubavlju.
Nisam verovala da ću za par dana ponovo da čujem Josipu sa jednom arijom, himnom Hrvatske! Josipa Lisac bila je u svom elementu, noseći veliki, transparentan, crveni šešir, sa prvim zvucima zatvorila je oči i počela blago od niskih tonova, koje je dalje modelovala visokim vibracijama sa dušom i svim srcem, da se čuje i oda počast - kamera je prati i podiže, a u daljini se video beskrajan, prelep pejzaž… Zemlja Hrvatska!
Istorijski čin inauguracije predsednika Hrvatske iz neformalnog pristupa interesantan je zbog formulacija bliskih duhu umetnosti iz slavnih 60/70-ih, i danas… kao bitne paradigme: minimalistički događaj, alternativan metod ponašanja, programiran koncept govora, i posebno - lični stav: da su svi jednaki ali sa odgovornim relacijama jednih prema dugima i jednih za druge. Čista istina.
Josipa je pustila zvučnu strelu ranih avangardi – promene su čin istorije!
Biljana Tomić
*Foto: Live Production
