Poziv za učešće u Političkoj školi za umetnike (i sve zainteresovane)
Kustoski kolektiv [BLOK] objavio je poziv za učešće u Političkoj školi za umetnike (i sve zainteresovane) koja je strukturisana u tri trodnevne sesije (vikendom) uz pozvane izlagače, a održava se od 23. februara (veljače) do 22. aprila (travnja) 2018. u Zagrebu, besplatna je i otvorena za ograničen broj učesnika kako iz Zagreba, tako i iz Hrvatske i regiona.
Namera tog tromesečnog obrazovnog programa jeste da ponudi uvid u kritiku političke ekonomije, osnovne teorijske koncepte i istorijat kapitalizma, te u osnove socijalizma kao njegove alternative, uz poseban naglasak na ulogu i mesto umetnosti u njima.
Škola je namenjena svim zainteresovanima koji žele da steknu uvid u osnovne teorijske koncepte i istorijat kapitalističkih društvenih odnosa, kao i njihovu socijalističku alternativu. Ne traži se posebno predznanje, ali je važno da polaznici budu redovni, da ispunjavaju obaveze i da doprinose procesu zajedničkog rada.
Škola nije namenjena onima koji pohađaju doktorske studije iz društveno-humanističkih nauka, za koje se pretpostavlja da već barataju ovim pojmovima i konceptima. Prijave doktoranata neće biti razmatrane.
Prijava treba da sadrži sledeće podatke: ime i prezime, godina rođenja, obrazovanje (formalno i neformalno), ustanova (ako ste zaposleni ili studirate) ili organizacija (ako ste aktivni u nekoj od organizacija ili kolektiva), te kraće motivaciono pismo (do dve strane) u kojem ćete izložiti koliko ste upoznati s temama i kontekstom, zašto vas škola zanima i šta od nje očekujete.
Prethodno poznavanje problematike i dosadašnji angažman nisu kriterijum selekcije učesnika, već će pomoći organizatorima da nastavu prilagode stepenu predznanja. Motivacija i interesovanje biće ključni u odabiru.
Škola je besplatna. Održava se u Zagrebu, a broj polaznika je ograničen. U želji da program učine dostupnim i onima koji ne žive u glavnom gradu Hrvatrske, organizatori su osigurali finansijska sredstva za put i troškove smeštaja za petoro polaznika. Stoga posebno ohrabrujuo zainteresovane koji žive i rade izvan Zagreba, u Hrvatskoj i regiji, da se jave.
Uvodna izlaganja biće popraćena raspravama koje će biti zasnovane na unapred zadatoj literaturi, kao i na terenskim predavanjima na području Zagreba. To podrazumeva pripremu za svaki susret, kao i volju za učešćem u kolektivnom radu.
Politička škola za umetnike (i sve zainteresovane) pokrenuta je 2016. godine, i ovo je njeno treće izdanje. Motivacija za uspostavljanje kontinuiranog obrazovnog programa takvog profila je dvostruka: s jedne strane, radi se o reakciji na savremene transformacije u polju obrazovanja, i posebno umetničkog obrazovanja, te s druge, o reakciji na transformacije političkog polja i posledice tog restrukturisanja na umetnost.
“Umetnost 20. veka, a onda i 21. veka, obeležena je stalnim napetostima zbog svog odnosa s politikom i političkim organizovanjem. Politiku i političko organizovanje danas je prevladao aktivizam, usled šireg procesa “diskreditovanja” levice kroz 20. vek. Pod pritiskom zahteva za direktnim akcijama u ropotarnicu prošlosti bačeno je i političko obrazovanje koje je nekada bilo konstitutivni deo političkog organizovanja odozdo. Ne može se reći da su umetničke institucije ikad prepoznavale potrebu za političkim i društvenim obrazovanjem umetnika, ali zato su umetnici pristup takvom znanju sticali učešćem u političkim pokretima koji su držali do obrazovanja svojih članova. Savremeni aktivizam u umetnosti, kao i aktivizam uopšte, iscrpljuje se u spontanim pobunama, neretko i posve individualizovanim istupima, dominantno u okvirima institucije umetnosti koja se pritom ni ne dovodi u pitanje. Može se zaključiti kako je nakon 20-stoletnih rasprava prevladalo shvatanje umetnosti kao područja slobodnog od društvenih podela. I to nas ne sme čuditi kad sagledamo politički krajolik, a u obzir uzmemo i razvoj u umetničkom obrazovanju. Ono se klacka između konzervativnog majstorskog i liberalnog postmodernog pristupa, pri čemu je potonji presudan u akademizaciji umetničkog diskursa. Odsutnost sistemske edukacije na temelju uvida iz političkih i društvenih nauka začinjena je najnovijim neokonzervativnim tendencijama, najvidljivijim u srednjoškolskom obrazovanju”, naveli su organizatori.
PROGRAM
1. sesija: Kritika kapitalizma (23-25. feberuara/veljače 2018.)
Mira Bogdanović: Nastanak i razvoj kapitalizma
Stipe Ćurković: Klase i klasna teorija
Ivana Perica: O ideologiji (i) umetnosti
Vesna Vuković: Privatizacija kulture (terensko predavanje)
2. sesija: Povratak socijalističke vizije (23-25. marta/ožujka 2018.)
Nikola Vukobratović: Socijalizam i rođenje masovne politike
Andreja Gregorina: Socijalistički i marksistički feminizam
Krešimir Zovak: Socijalistička država i njene kontradikcije
Ana Kutleša: Umetnička produkcija u socijalističkoj Jugoslaviji (terensko predavanje)
3. sesija: Politika umetnosti i kulture (20-22. aprila/travnja 2018.)
Goran Pavlić: Nastanak institucije umetnosti
Srđan Kovačević i Tena Gojić: Šta nam politički film može reći?
Emil Jurcan: Politička forma arhitekture
Ivana Hanaček: Materijalistička perspektiva u istoriji umetnosti (terensko predavanje)
PRIJAVLJIVANJE
Prijave se šalju na mail: blok@blok.hr (subject: Politicka skola 2018) do 11. februara/veljače 2018.
Kontakt za eventualna dodatna pitanja: blok@blok.hr
Više informacija o organizatorima na: blok.hr
Prijavljeni će biti obavešteni o rezultatima poziva 13. februara/veljače 2018.
Program finansijski podržava Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe.
(SEEcult.org)
