Raste strah za budućnost Petrovaradinske tvrđave

Planovi, po kojima bi se tunel kroz Petrovaradinsku tvrđavu proširio i time olakšao gradski prevoz u Novom Sadu, naišli su na negodovanje konzervativaca u drugom najvećem srpskom gradu.

Piše: Milan Lisica*

Dok se penje uz stepenice do terase Petrovaradinske tvrđave sa koje se pruža pogled na Dunav i Novi Sad, lice Bojane Karavidić je sve namrštenije, a njeno raspoloženje se menja, od rezigniranosti do besa.

„Istorijsko nasleđe je pitanje identiteta i vlasti ne bi smele ovo da rade”, rezigniranim tonom govori ona.

Njena bolna tačka je odluka Skupštine Novog Sada iz decembra prošle godine, po kojoj je planirana izgradnja mosta preko Dunava i proširivanje starog tunela koji prolazi ispod tvrđave, a koji nije u upotrebi decenijama
 
Bojana je u svojim četrdesetim i puna energije. Pre osam godina osnovala je nevladinu organizaciju „Suburbium“ radi podizanja svesti o važnosti tvrđave i starog grada u njenom podnožju.

Ukoliko se gradska odluka realizuje i most izgradi u narednim godinama, a za sada to koči samo novac koji se očekuje iz gradske kase i fondova EU, stara tvrđava bi mogla da promeni svoj izgled.

Proširivanjem tunela moglo bi da se delimično izgubi nekoliko lokaliteta od istorijske važnosti na trđavi, poput Velikog ratnog bunara, šetališta kod bastiona Marije Terezije i starog vojnog groblja, smatra Bojana. Kao rezultat toga, Petrovaradinska tvrđava bi imala manje šanse da se nađe na Uneskovoj listi zaštićenih lokaliteta, što bi donelo brojne koristi gradu i očuvanju ovog lokaliteta.

Njenu zabrinutost dele mnogi arheolozi, kustosi i aktivisti nevladinih organizacija. Protivnici proširivanja tunela  posebno su razočarani odobrenjem koje su gradski oci dobili od nekoliko ustanova u kojima su uposleni arhitekte i konzervatori. Sve oči bile su uprte u Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada, od koga se očekuvalo da se usprotivi planu proširivanja tunela. Međutim, kako sumnjaju mnogi, to se nije dogodilo jer Zavod zavisi od budžetskih sredstava koje dobija od istih tih vlasti.

„Problem je u tome što vodeće arhitekte i konzervatori (iz javnih institucija) dele mišljenje nevladinih aktivista da širenje tunela može da bude štetno za tvrđavu“, kaže Karavidićeva „Ali, oni nam to govore samo nezvanično, jer se plaše za svoje pozicije. Najviše zabrinjava činjenica da tvrđava može biti oštećena samo zato što su političari tako odlučili.”

Milan Ćeran, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada, braneći stav svoje institucije navodi: „Mi smo dali svoju dozvolu na osnovu studije koju je uradio Univerzitet u Novom Sadu, a koja je pokazala da proširenje tunela neće oštetiti tvrđavu“.

Novosadske vlasti imaju dovoljno razloga da ovaj plan sprovedu u delo. Oni navode da su zbog sve većih gužvi u saobraćaju primorani da pronađu neko rešenje i da je gradnja mosta i njegova lokacija najbolja solucija.

Novi most će biti izgrađen na preostalim stubovima starog mosta Franca Jozefa, preimenovanog u most Aleksandra Karađorđevića tridesetih godina prošlog veka, koji je srušila Jugoslovenska vojska 1941. da bi zaustavila nadiranje okupatora.

Korišćenje postojećih stubova, kako tvrde zvaničnici, doprinece smanjenju troškova celokupnog projekta. Uz to, gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić, iz vladajuće Demokratske stranke, navodi da će novi most omogućiti Gradu da izmesti saobraćaj, osim gradskih autobusa, iz starog grada u podnožju Petrovaradinske tvrđave.

Kako bi dokazali da proširenje tunela na četiri trake neće oštetiti tvrđavu, gradske vlasti su angažovale Univerzitet Novog Sada da izradi saobraćajnu studiju.

„U studiji koju smo dobili se navodi da će za pet godina grad imati velikih problema u saobraćaja između dve obale Dunava, te je izgradnja ovog koridora neophodna. Imajući u vidu složenost saobraćajnih pravaca, mosta i tunela, studija predlaže odvojene kolovoze sa po dve trake. Tako su nam potrebne četiri trake kroz tunel“, Pavličić je naveo za Balkan insajt.

U Zavodu za izgradnju grada Novog Sada, koji je sačinio projekat za izgradnju novog mosta i tunela, navode da je studija pokazala da je proširenje tunela tehnički izvodljivo.

„Takođe, studija je pokazala da je efektivna zaštita tvrđave moguća tokom i posle izgradnje puta. Mi ćemo početi sa izgradnjom čim grad obezbedni neophodna sredstva“, navodi se u odgovoru koje je dobio Balkan insajt.

Petrovaradinska tvrđava je izuzetno dostignuće vojne arhitekture osamnaestog veka, jedno od najvećih, najsloženijih i najbolje očuvanih artiljerijskih bastiona u ovom delu Evrope.

Izgradili su je između 1692. i 1780. vojni inženjeri Austrougarske monarhije, a najintezivnije se gradila za vreme vladavine carice Marije Terezije.
 
Tvrđava je danas i stecište umetnika, okupljenih u preko 70 ateljea, a svakog leta dospeva u žižu svetske javnosti tokom muzičkog fesitvala „Egzit“, kada mladi širom sveta preplave grad. Ovog leta na „Egzitu“ su nastupali, između ostalih, Portishead, Jamiroquai i Grinderman.

Petrovaradinska tvrđava je 1991. godine uvrštena na listu kulturno-istorijskih spomenika od velikog značaja i zaštićena je od strane države. Već godinama se radi da se ona proglasi kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, što je najveći stepen zaštite u Srbiji.

Tokom godina aktivisti, baš kao i vlasti, očekivali su da Tvrđava dospe na Uneskovu listu, ali proširivanjem tunela, kako navodi gradski arhitekta-konzervator Slobodanka Babić, to može biti onemogućeno. Babićeva, koja radi u Zavodu za zaštitu kulturnih spomenika grada Novog Sada, ističe da je ovo njeno mišljenje, a ne stav Zavoda.

„Građevinski plan može biti fatalan  po napore da se tvrđava stavi pod zaštitu Uneska“, kaže ona. „Tako drastična promena tvrđave i pejzaža oko nje može da izmeni celokupni identitet i ošeti objekat. To može da diskredituje tvrđavu u procesu dobijanja zaštite Uneska, što gradske vlasti uvek ističu kao svoj glavni cilj. Treba izvući pouku iz primera Doline reke Elbe u Drezdenu, koja je isključena sa Uneskove liste zbog izgradnje mosta,“ dodaje ona.

„Proširenje tunela može da ugrozi autentični izgled tvrđave. Ako vlasti žele da je stave pod zaštitu Uneska, treba tako i da se ponašaju i zadrže prvobitni izgled tvrđave“, kaže Slobodanka Babić, dodajući da će Unesko tražiti dokaz da je nešto jedinstveno i da se nije menjalo.

Sudeći prema izjavi gradonačelnika Igora Pavličića, čini se da vlast nije preterano zabrinuta oko upozorenja dela stručne javnosti.

„U tvrđavu i ovako godinama nije dovoljno ulagano da bi se našla na Uneskovoj listi“, naveo je Igor Pavličić u citatu Centra za istraživačko novinarstvo u Srbiji u aprila ove godine.

Pojedini stručnjaci smatraju da će radovi oštetiti drevne spomenike, naročito šetalište kod bastiona Marije Terezije, koje bi moglo biti urušeno ukoliko krenu uskopavanja zarad proširivanja tunela.

Isti radovi mogu da oštete Veliki ratni bunar, koji je dubok 60 metara i predstavlja jedinstvenu arhitektonsku tvorevinu osamnaestog veka.

Ove godine, Muzej Novog Sada, sa sedištem na Pertrovaradinskoj tvrđavi, planira da podzemnim hodnikom spoji sopstvenu zgradu sa bunarom, pretvorivši tako bunar u veliku atrakciju i izložebeni prostor za posetioce.

Radovan Bunardžić, kustos i arheolog Muzeja Novog Sada, brine se zbog planova da se proširi tunel pod tvrđavom.

„Mislili smo da će projekat izgradnje puta kroz tunel imati samo dve saobraćajne trake, ali sadašnji plan predviđa četiri trake i proširenje tunela, koji je u blizini Velikog ratnog bunara“, kaže Bunardžić. „Bunar je veoma star i dotrajao, tako da radovi mogu da dovedu do urušavanja ovog remek-dela“.

Zabrinutost postoji i za vojno groblje, gde su suhranjivani vojnici od trećeg do osamnaestog veka, a koje je smešteno na izlasku iz tunela. Prilikom radova i gradnje puta, nezaobilazno je i iskopavanje dela grobnica, za koje se u budućnosti planira zaštita.

„Na kraju tunela nalazi se jedno od najvećih vojnih grobalja, gde se procenjuje da postoji oko 10.000 grobova koji delom mogu biti uništeni. Ova odluka takođe bi trebala da bude preispitana, jer  je tunel izgrađen 1884. i predstavlja veliko tehničko dostignuće“ navodi Slobodanka Babić, nadajući se da će gradski oci promeniti odliku i da neće doći do proširenja tunela.

Bojana Karavidić takođe ne odustaje, navodeći da će njena organizacija uskoro postaviti internet forum na kome će zainteresovani moći da izraze svoje mišljenje o planu proširivanja tunela i izgradnje mosta. „Ako zajedničkim snagama pokažemo koliko je ovo važno, nešto može da se uradi po tom pitanju“.

Pre nego što je Skupština Novog Sada 29. decembra prošle godine donela odluku o izgradnji mosta, koja podrazumeva proširenje tunela ispod tvrđave, šest organizacija iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa poslalo je svoje primedbe gradskim vlastima. Pored „Suburbiuma“, protiv proširenja tunela su i organizacije „Expeditio“ iz Crne Gore, „Zelena mreža Vojvodine“ iz Novog Sada, „Cultural Heritage Without Borders“ iz Bosne i Heregovine, „Europa Nostra Serbia", i deo mreže „Istočnoevropsko nasleđe“. Sva njihova upozorenja su odbačena.

*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture - BICCED”, koji realizuje BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - SCP.