Nezavidan položaj filma i AV sektora u BiH
Udruženje filmskih radnika u Federaciji Bosne i Hercegovine, Udruženje rediteljki i reditelja u BiH i Asocijacija snimatelja i snimateljki u BiH upozorili su 2. decembra da su, uprkos obećanjima o evropskim standardima, dovele bosanskohercegovački film i audiovizualni sektor u najgoru poziciju do sada.
Nakon nedavnog otvorenog pisma o nepoštivanju Zakona o kolektivnom ostvarivanju autorskih i srodnih prava, kojim su direktno ugroženi filmski autori, producenti, ali i kablovski operateri u celoj BiH, filmski radnici, reditelji i snimatelji skreću pažnju na ono što se dešava sa načinima finansiranja i regulacije kinematografije i av sektora u Federaciji BiH.
Kao strukovna udruženja koja okupljaju filmske radnice i radnike, kako su naveli, učinili su sve da pokrenu sveobuhvatne i potrebne procese kako bi audio-vizuelni sektor i bosanskohercegovački film, kao najuspešniji kulturni proizvod, zakonski, organizaciono i finansijski postavili na stabilne temelje u skladu sa evropskim praksama. Kroz javna pisma i dopise informisali su partnere u vlasti o izazovima i mogućim rešenjima. Sastajali su se više puta sa predstavnicima vlasti, predsednicima stranaka i predlagali rešenja kako bosanskohercegovačku kinematogafiju učiniti još uspešnijom. U julu ove godine Udruženje rediteljki i reditelja BiH upozorilo je da je, uprkos svim razgovorima i obećanjima, i dalje očajan odnos Vlade Federacije prema bh. kinematografiji koji dovodi do gašenja proizvodnje, i tada su Vlada i partneri u vlasti obećali da će se nešto ubrzo promeniti, najavivši nekoliko konkretnih koraka.
Reakcije na dalje brojne pisane dopise u potpunosti su, međutim, izostale, a prividni pomaci su, nažalost, potvrdili nezainteresovanost vlasti da domaći audiovizualni sektor uredi po evropskim ili, barem, po regionalnim standardima.
Važeći Zakon o kinematografiji po kojem deluje sektor u Federaciji BiH je zakon donesen u SFRJ. Udruženja su dobila obećanje od premijera da će formirati komisiju od stručnjaka iz Federacije i filmskih udruženja, koji će zastareli prijedlog Zakona o kinematografiji i audiovizuelnom stvaralaštvu osavremeniti i prilagoditi specifičnom uređenju Federacije i zakonima EU.
“Ali, umesto da se na zakonu radi, stavljen je u proceduru bez našeg znanja, a zatim odbijen, a da o tome nismo bili ni obavešteni”, navela su udruženja, postavljajući pitanje zašto nema političke volje da se zakon donese.
Kako su naveli, konkurs Fondacije za kinematografiju iz 2023. je oboren zbog nepravilnosti u radu kao rezultat protivpravnog delovanja prethodnog Upravnog odbora, koji je Vlada Federacije imenovala uprkos protivljenju strukovnih udruženja.
Udruženja pitaju gde je nestao novac iz 2023. godine?
Vlada je finansiranje Fondacije za kinematografiju za 2024. umanjila pravdajući se postojanjem neraspoređenih sredstava iz 2023. Fondacija za kinematografiju je konkurs za 2024. godinu raspisala u poslednji trenutak (16. 10. 2024.), a konkurs je baziran na umanjenom budžetu za 2024. i na novom Pravilniku koji, nažalost, ne prati pozitivne evropske standarde, niti je usaglašen sa strukom. S obzirom na kratke rokove, problematičan Pravilnik i činjenicu da filmska umetnost i ceo AV sektor nisu prioritet vlasti, postavlja se pitanje – da li ćemo, nakon nemogućnosti raspodele budžeta Fondacije za kinematografiju u 2023, imati problem i s budžetom za 2024?, navela su udruženja.
Udruženja ukazuju i da, iako obećan, nastavak rada BH Content Laba se nije desio i projekat je praktično ugašen, premda je u kratkom vremenu uspeo pozicionirati BiH kao najuspješniju produkciju serija u regiji.
Obećani plasman dodatnih dividendi BH Telecoma delom prema av sektoru nije do sada realizovan, niti, kao transparentan i jasan proces, prezentiran javnosti, navela su udruženja i upitala na koji način su ili će biti raspodeljene obećane dodatne dividende BH Telecoma?
“Filmski centar Sarajevo je blokiran. Vlada i Trojka nisu učinili ništa da spase nacionalno blago BiH. Da li je građevinsko zemljište u vlasništvu Filmskog centra razlog što je Filmski centar Sarajevo doveden u tu situaciju?”, upitala su udruženja.
Prema njihovim navodima, iako je u avgustu, tokom Sarajevo Film Festivala, za medije organizovano javno potpisivanje pristupanja Fondu Eurimages za dramske serije, BiH još uvek nije postala zvanična članica.
Kanton Sarajevo je jedini koji ima posebno izdvojeno finansiranje filmskih projekata i podsticaje za filmsku produkciju. U planiranom budžetu Kantona Sarajevo za 2025. godinu, koji upravo ulazi u proces javne rasprave, planirano je ozbiljno smanjenje sredstava za filmsku produkciju (40%), te takođe drastično smanjenje podsticajnih sredstava (40%), a i smanjenje sredstava za finansiranje neovisnih organizacija iz oblasti kulture (gotovo 60%).
“Smanjenja smo osetili već i ove 2024. kada sva sredstva planirana za film nisu u potpunosti raspodeljena. Da li su pri izradi budžeta u obzir uzete posledice ovih smanjenja na već osiromašeni av sektor u Kantonu Sarajevo i da li je Vlada svesna devastirajućeg efekta ovog budžeta?”, upitala su udruženja.
Novac uložen u AV produkciju, kako su istakla, donese promet koji je minimalno četiri puta veći od uloženog, tako da garantuje povrat budžetskih ulaganja kroz poreze i povećanje obima produkcije. Veći obim produkcije stvara širu tehnički bazu i, u kombinaciji sa podsticajima za AV sektor, dovodi visokobužetske strane projekte. Strane produkcije i snimanje visokobudžetskih projekata diže nivo domaće produkcije i čini je konkurentijom na međunarodnom nivou. Sve ovo potvrđuje i činjenica da budžeti namenjeni AV sektoru u zemljama regije rastu gotovo svake godine, ne samo iz kulturoloških, već i iz ekonomskih razloga i s ciljem razvoja nacionalnih AV industrija.
Kao primer, navedeno je da je Vlada Slovenije budžet za film povećala na nešto više od 14,5 miliona evra za 2025. godinu, Hrvatski audiovizuelni centar raspolaže godišnjim budžetom od više od 15 miliona evra, dok Filmski centar Srbije radi sa oko 12 miliona evra godišnje. S druge strane, planirani budžet Fondacije za kinematografiju Sarajevo Federacije BiH za 2024. godinu umanjen je na ukupno 1,5 milion evra (3 miliona KM).
“U tom kontekstu, mi ne zahtevamo nikakav izuzetak, ne pokušavamo da kreiramo nepotrebne strukture, već isključivo tražimo sinhronizaciju s praksama EU država u oblasti kinematografije. Tražimo uređen i transparentan sistem, prateći standarde i procente izdvajanja za film u okvirima budžeta zemalja EU. BH talenti odlaze, a država Bosna i Hercegovina ostaje bez domaćeg sadržaja. Postajemo kolonija tuđih slika, prezentacija i priča. Sasvim su izgubljene dve godine, a vremena već odavno nema”, upozorili su Udruženje filmskih radnika u Federaciji Bosne i Hercegovine, Udruženje rediteljki i reditelja u BiH i Asocijacija snimatelja i snimateljki u BiH.
(SEEcult.org)
